Ron Desantis, desničarski orijentisan guverner Floride, odustao je od svoje kandidature za predstavnika republikanaca i podržao Donalda Trampa. Guverner, koji je nekada bio proglašen za “Trampa bez prtljaga”, ispostaviće se na kraju, napravio je niz pogrešnih procena koje su njegovu kandidaturu učinile jalovom toliko da je od nje morao da odustane, prenosi Gardijan.

I baš kao što je vlasnik mreže “X” Elon Mask – sa kojim je na Tviter Spejsu guverner Floride prvi put razgovarao o kandidaturi – pokušao da rebrendira tu društvenu mrežu, napori Rona Desantisa da kampanju za predsedničkog kandidata presvuče u nešto finije republikansko odelo, nisu uspeli da prikriju njene fundamentalne nedostatke.

„Ovo je verovatno najveći kolaps predsedničke kampanje u modernoj američkoj istoriji, ako ne i čitave američke istorije“, rekao je Dejvid Džoli, bivši republikanski kongresmen sa Floride, za mrežu MSNBC u nedelju.

Desantis je mogao da ponudi MAGA politiku („Učinimo Ameriku ponovo velikom“) bivšeg predsednika u čistijem, usavršenom obliku, neopterećenom Trampovim godinama, haosom ili sudskim sporovima, piše Gardijan. Baš zbog toga, tumačili su mnogi, Desantis je bio i opasniji od Trampa.

Guverner je tokom kampanje napravio niz loših procena. Najpre je odredio ​​Twitter Spaces kao pravo vreme i mesto za početak. Zatim je centralne delove svoje kampanje prepustio “Super Pac” (čiji je šef za vreme izbora u Ajovi u kancelariji slagao puzle). Na kraju, Desantis se kladio i na to da će se Trampova kandidatura urušiti pod pravnim pritiscima, što se kasnije ispostavilo kao pogrešno.

Dugogodišnji republikanski aktivista i suosnivač “Linkoln projekta” Rik Vilson kaže da je Desantis “od samog početka bio politički precenjen” i da je predstavljao “dijetu za Trampove glasače, iako niko od njih ne želi Trampovu verziju sa malo šećera, malo masti i bez kofeina, oni žele pravu stvar.“

Iako se mnogo pisalo o nedostatku energije i harizme Desantisove kampanje, ona je bila neuspešna ne samo po formi nego i po sadržaju. Guverner Floride je otišao desno od Trampa po mnogim pitanjima, a naročito po pitanju rata protiv “woke” kulture.

Njegov tajming je bio takođe loš. Pitanja kulturnog rata (maske, vakcine, zatvaranje škola) bila su u modi tokom pandemije koronavirusa  ali do trenutka kada su se okupili poslanički klubovi u Ajovi, pandemija je izbledela, a maske su odavno otišle u istoriju.

Svestan takvih trendova, Tramp je ovih dana pokušavao da bude neodređen po pitanju abortusa i da manje govori o pitanjima kulturnog rata. Na mitingu u Mančesteru, u državi Nju Hempšir, trebalo mu je čak sat i 15 minuta da se dotakne teme restrikcije škola koje uvode kritičku teoriju rase i transrodne sadržaje.

Desantis ima samo 45 godina i svestan je da su i drugi predsednici – uključujući Ronalda Regana i Džoa Bajdena – gubili unutarstranačke izbore, da bi kasnije ponovo pokušali i osvojili mesto predsednika.

Povlačenje iz trke za predsedničkog kandidata i podrška Trampu, sigurno će Desantisu doneti političke poene kod bivšeg predsednika. „Dobrodošao kući, Rone, dobrodošao nazad u MAGA pokret gde si oduvek pripadao”, poručio mu je Kongresmen Floride Met Gec neposredno nakon objavljivanja nove vesti kasno noćas.

Post Views: 8

Filmski set postavljen je usred nekog malog, pustinjskog mesta visokih temperatura koji bi trebalo da podseća na Kanzas i 1880. godinu. Svi su spremni, kamere se pale, rediteljka prati radnju i glavni glumac sa velikim šeširom, kaubojkama i prslukom od resa ulazi u prvu scenu. Izvadio je pištolj koji je odmah potom opalio. Ispaljeni gumeni metak usmrtio je snimateljku i ranio reditelja. Glavni glumac čini se da je u šoku kao i ostatak filmske ekipe. Sa ovakvom prvom scenom triler sa dobrom pričom i obrtima bio bi zagarantovan.

Međutim, ovo nije film već stvarna priča. Meci nisu bili gumeni već pravi. Žrtve nisu bile gluma – izgubljen je jedan ljudski život i osakaćen je drugi. A glavni glumac je Alek Boldvin.

Već je cela javnost upoznata sa tom pričom, i svi kao i sam glumac su verovatno pomislili da je stvar gotova kada je prošle godine u aprilu oslobođen optužbi. Ono što niko nije znao je da odustajanje od optužnice njemu nije garantovalo potpuno oslobađanje. Kada su se ove godine pojavili novi dokazi, podignuta je nova optužnica i ova priča dobija još jedan nastavak.

Ponovo optužen za ubistvo iz nehata

Tužilac i velika porota Novog Meksika, u petak, 19. januara ponovo su pokrenuli postupak protiv Aleka Boldvina, i podigli optužnicu za ubistvo iz nehata. Sudska optužnica odnosi se na tragičan događaj sa snimanja filma “Rust” (Rđa), pre dve godine, kada je glumac usmrtio snimateljku filma, Halina Hačins, i ranio reditelja, Džoela Suzea.

Prva optužnica podignuta je pre tačno godinu dana, ali nakon samo tri meseca odbačena je. Međutim oformljen je novi tim tužilaštva koji je se odlučio da ponovo iznese slučaj poroti, što je prošlo u njihovu korist jer je ubrzo potom porota podigla optužnicu. Ako bi glumac bio optužen u Novom Meksiku prema njihovom krivičnom zakonu za ubistvo iz nehata mogao bi da očekuje zatvorsku kaznu od 18 meseci.

Na prošlom suđenju Boldvin se izjasnio da “nije kriv”. Tvrdio je da nije odgovoran za smrt snimateljke jer nije znao da je pištolj sadržao prave metke. Branio se i time da nije povukao obarač. Kasnije se forenzičkim izveštajem otkrilo da je on morao da povuče obarač kako bi pištolj opalio. Ovo je bio ključni momenat za oživljavanje krivičnog slučaja.

Od ukupno 12 članova porote Okružnog suda u Novom Meksiku bilo je potrebno minimum osmoro porotnika da se složi o postojanju sigurnog razloga za ponovnim podizanjem optužnice. Optužnica tereti glumca po dve različite tačke za ubistvo iz nehata, ali on može biti osuđen samo za jedno, piše TNYT.

Ko su ostali akteri u slučaju?

Pored Aleka Boldvina, jedan deo filmske ekipe, čije zaduženje je bila briga o “rekvizitima”, takođe je pod sudskom istragom. Hannah Gutierrez-Reed, koja je bila odgovorna za oružje i municiju na setu filma, suočava sa optužbom ubistvo iz nehata. Ona se izjasnila da nije kriva, a suđenje je zakazano za februar.

Dejv Hols, prvi pomoćnik reditelja filma, koji je bio zadužen za bezbednost na setu, izjasnio se krivim za prekršaj u tom slučaju, i time izbegao zatvorsku kaznu.

Nakon tragičnog događaja, policija je pronašla još pet metaka na setu, ali nikada nije izneta teorija o tome kako su tu završili.

„Kada mi je osoba koja je za to zadužena predala oružje, verovao sam joj. Četrdeset godina radim ovaj posao i do danas nikada nisam ima problema“, rekao je Boldvin za ABC njuz.

U prvobitnoj optužnici navedeno je da Boldvin kao glumac i kao producent filma imao odgovornost da obezbedi da pištolj ne sadrži prave metke. Njegov advokat i drugi u filmskoj industriji osporili su to, navodeći da se od glumaca očekuje da veruju profesionalcima angažovanim za upravljanjem oružja na setu. SAG-AFTRA, sindikat filmskih i TV glumaca, tada se oglasio i rekao „tvrdnja tužioca da je glumac dužan da obezbedi funkcionalan i mehanički rad vatrenog oružja na setu je pogrešna” i da je „posao glumca nije da bude stručnjak za vatreno oružje”.

Odbačen (prva) krivična prijava

Još jedan razlog zašto je tim tužioca tada odbacio prvu optužbu protiv glumca je bio jer su dobili nove dokaze koji su ukazivali na to da je pištolj možda modifikovan na način da bi moglo doći do njegovog pražnjenja bez povlačenja okidača.

„Neko je odgovoran za to što se desilo, a to nisam ja. Da mislim da sam odgovoran, ubio bih se, i to ne kažem olako“, ispričao je glumac novinaru Džordžu Stefanopulosu.

Međutim tužilaštvo je zadržalo pravo na dopunu optužnice. Nakon što su poslali pištolj na dalju inspekciju, novi forenzički izveštaji potvrdili su da je glumac sigurno morao da povuče okidač kako bi pištolj opalio.

Nakon što je odbačena prva optužnica protiv Boldvina, glumac i cela ekipa filma posvetili su nedelje da završe snimanje filma “Rust” kao omaž snimateljnik Galini Hačins.

Post Views: 16

Opasno poigravanje lekovima protiv bolova

Više od polovine Evropljana, 53 odsto, “na svoju ruku”  koriste lekove protiv bolova bar jednom mesečno. Svaki peti Evropljanin uzima ih  bar jednom nedeljno, a čak 7 odsto poseže za njima  svakodnevno, upozorava Zdravstveno istraživanje kompanije Štada

Samolečenje bilo kojim lekovima može biti pogubno, a veoma zabrinjava činjenica da Evropljani olako posežu za lekovima protiv bolova koji se u nekim zemljama mogu kupiti čak i u samousluzi. I mada su ovi lekovi lako dostupni i pružaju brzo olakšanje kada su u pitanju blagi bolovi ili blaže tegobe, oni zahtevaju  poseban  oprez i nikako ih ne treba uzimati na osnovu lične procene već uz obavezan savet lekara ili apotekara.

Uzimaju ih kao da su bomboni

Lekove protiv bolova najćešće  koriste u Velikoj Britaniji gde ih čak 35% građana uzima najmanje jednom nedeljno, uglavnom zbog bolova u zglobovima. Slede Poljaci sa 33% i Holanđani sa 32 % stanovnika koji se samoleče lekovima protiv bolova najmanje jednom nedeljno. U Holandiji i rekordnih 13% građana lekove protiv bolova uzimaju svakodnevno!

Kada je Srbija u pitanju, 5% građana lekove protiv bolova uzima svakog dana, a 20% najmanje jednom nedeljno, uglavnom “na svoju ruku”.

Pozitivan primer u Evropi su Portugalci, gde svega 14 % stanovnika lekove protiv bolova uzimaju bez konsultacije sa lekarom ili farmaceutom.

Štadin Zdravstveni izveštaj otkriva i da su žene češći korisnici ovih lekova 56% od muškaraca 48%, a  posebno zabrinjava podatak da čak 61% mladih Evropljana, uzrasta od 18 do 24 godine, lekove protiv bolova koristi isključivo “na svoju ruku”.

Najčešće zbog glavobolje i zubobolje

Najčešće tegobe koje Evropljani “na svoju ruku” nastoje da “reše” lekovima protiv bolova, su glavobolja 63%, zubobolja 41% i bolovi u leđima ili zglobovima 32 %.

Rumuni drže rekord kada je u pitanju zubobolja, pa njih 66% iz tog razloga često piju lekove protiv bolova, a Špance najčešće u Evropi , muči glavobolja  70%.

U Srbiji  65% građana, uzima lekove protiv bolova zbog glavobolje, 36% zbog zubobolje, 28% zbog bola u leđima 21% zbog prehlade, 14% zbog menstrualnih tegoba.

Da nikada ne uzimaju lekove protiv bolova ističe 17% Austrijanaca i 12 % Srba.

Neznanje i zablude

Evropljani su pokazali zabrinjavajući nedostatak znanja o lekovima protiv bolova, pa je tako iznenađujuće veliki broj ispitanika jedva bio u stanju da identifikuje ključne karakteristike lekova protiv bolova, koje pritom često upotrebljavaju.

Štadino istraživanje otkriva da čak svaki drugi Evropljanin ne zna da Aspirin ((acetilsalicilna kiselina (ASS), jedan od najčešće korištenih lekova protiv glavobolje, ima i svojstvo razređivanja krvi pa je neophodan  oprez  naročito ukoliko se Aspirin uzima u kombinaciji sa drugim lekovima i otuda je važno posavetovati se sa lekarom ili apotekarom.

Isto tako 42% Evropljana pogrešno veruje  da Paracetamol ima antiupalna svojstva ali ga srećom 79% označava kao sredstvo za snižavanje temperature.

Najzapaženiji nedostatak znanja o zdravlju i lekovima protiv bolova, pokazali su mladi Evropljani, uzrasne dobi od 18 do 24 godine. Tako njih čak 66% nije znalo ni osnovne karakteristike Aspirina, Paracetamola, ili  Ibuprofena.

Post Views: 37

O akušerskom nasilju se jako mnogo piše i govori, ali se često ne definiše jasno niti obrazloži. Dakle, krenimo od početka.

Trudnice su same po sebi jedna vulnerabilna i jako osetljiva populacija paijenata i s njima je neophodno s pažnjom i brigom postupati. U današnje vreme, kada je sve putem interneta dostupno, one su jako često pogrešno informisane i generalno uplašene. Dakle, većini njih od samog početka trudnoće apsolutno ništa nije jasno i važno je da odaberu lekara- ginekologa koji će ih voditi kroz trudnoću, koliko god je moguće smanjiti anksioznost koju imaju i umiriti. Realnost je da ima različitih pacijenata, neko želi da bude tretiran kao kraljica na porođaju i ima mnogo zahteva, a neko sluša šta mu je lekar rekao i ponaša se po datim uputstvima.

Zamislite da se vi prvi put porađate, strah je apsolutno prisutan i od tog straha zaboravite i ono što ste naučili, ne čujete lepo šta vam kažu, jer jedina misao koju trudnica tokom porođaja ima u glavi je ’’Samo da beba bude dobro’’.

Dakle, to nije jedan život, već najmanje dva.

Malo je poznato da se u našem sistemu još uvek koristi Kristelerov zahvat – zahvat kada ginekolog pritiska/ legne na stomak trudnice kako bi se porođaj završio. Kristelerov zahvat je nastao još 1867me godine u Nemačkoj kako bi se sprečio carski rez i ubrzao porođaj. Sudeći po istraživanjima, taj zahvat ne samo što može da utiče na odlubljivanje posteljice žene, takođe joj može oštetiti unutrašnje organe i vitalno ugroziti život. Ne postoji tačan datum kada je on zabranjen u ginekologiji, ali sva istraživanja pokazuju da je izuzetno opasan i da žene kojima je on urađen su pretrpele ozbiljne posledice.

Da li je teško sačekati 2 minuta? Ili možda 5? Ili odmah skočiti na stomak već prestrašene žene koja već odavno ne zna šta se zapravo dešava kako bi se dete što brže rodilo?

Mi stručnjaci se tokom rada susrećemo često i sa dosta trudnica koja se teorijski pripreme za porožaj, isplaniraju redosled stvari, uredno sa sobom ponesu beleške o tome šta treba da rade, a onda se u momentu samog porođaja desi da to sve u sekundi nestane i da se na to zaboravi. Zato je važno da mi stručnjaci budemo tu da ih umirimo i vodimo kroz taj, njima nepoznat proces. Strah je čudo i svi smo ga nekada osetili, te je zato važno da ponavljamo mirnim tonom i koliko god puta je potrebno da smo tu za njih, da imaju stručnu i ljudsku podršku u nama koji smo u tom trenutku prisutni i sa njima delimo najvažniji događaj njihovog života.

U tim situacijama kada su pacijentkinje preplavljene strahom, dešava se da i pored instrukcija ne znaju ili prosto zaborave kako da pravilno dišu ili kako da se pravilno nameste. Tada često uslede i grdnje lekara ili osoblja uz banalne pokušaje smirivanja ’’smiri se, smiri se’’. Te reči, tako izgovorene, bez trunke empatije i podrške, nikada nikome nisu pomogle.

Kao anesteziolog na porođaju, imala sam priliku da prisustvujem da su tek porođenim ženama, kada se diskutovalo o epiziotomiji (akušerska intervencija kojom se preseca međica kako bi se proširio porođajni kanal i koja se nakon porođaja ušiva) upućivani razni neugodni ili osuđujući komentari koji odgovornost prebacuju na nespremnost ili nedovoljnu snagu ili volju same porodilje, što direktno govori o nerazumevanju pozicije pacijentkinje, njenom mentalnom stanju i osetljivosti u tom trenutku. Setimo se da govorimo o izuzetno vulnerabilnim grupama pacijenata koje u momentu porođaja osećaju jedino strah. Da li smo stručnjaci u tom trenutku na visini svog zadatka? Da li preuzimamo odgovornost koja nam je data ili je olako i bez razumevanja kompleksnosti situacije prebacujemo na uplašenog pacijenta?

Postavlja se pitanje i da li je medicinsko osoblje obučeno za ovakvu vrstu brige? Da li je pored stručnosti u svojoj oblasti potrebno da budemo potkovani i spremni da pružimo i psihjološku potporu svojim pacijentima? Da li je ključ ovog problema u komunikaciji ili dodatnoj edukaciji? Kako funckionišu drugi sistemi i kakva su prava trudnica i porodilja u njima?

Činjenica jeste da je ginekologa, anesteziologa, sestara malo i jasno je koliko je ovaj posao i emotivno i fizički težak i naporan, ali podsetimo se i prisetimo svojih zakletvi.

Mi smo tu u službi pacijenta i pacijent naprosto mora da nam bude na prvom mestu.

Opet ta komunikacija, edukacija… Malo nas je. Činjenica. Umorni smo. Činjenica. Nečija žena, sestra, majka je pred nama i u njenoj utrobi je dete..u tom momentu sve činjenice da smo umorni i da nas je malo prestaju da važe, jer su dva života pred nama i setimo se reči čuvene Virdžinije Apgar koja je rekla ’’U momentu porođaja žena je najbliža smrti’’

S obzirom da nikakvo istraživanje na temu Kristelerovog zahvata nije urađeno u našoj zemlji, ja bih ovom prilikom zamolila sve porodilje da me kontaktiraju i da postanu deo istraživanja (anonimo) kako bismo i u Srbiji pokazali ozbiljnost i opasnost ovakvog manevra. Takođe molim sve žene da što više podele ovaj post kako bi bio vidljiv. Dakle, drage moje porodilje – ujedinite se. Vreme je da ginekologija i akušerstvo u Srbiji dožive (r)evolucijiu i postanu koliko je moguće bliža svetskim standardima i primerima dobre prakse.

Post Views: 36

(Beta) – Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je danas u Skoplju da vrednosti Evropske unije (EU) treba da se reformišu na Zapadnom Balkanu i da podrška EU treba da bude i finansijska.

Kurti je uoči sastanka lidera Zapadnog Balkana i EU o Planu rasta za Zapadni Balkana u glavnom gradu Severne Makedonije rekao da je u Evropskoj uniji mesto Kosovu i celom regionu.

„Danas će Republika Kosovo dostaviti spisak reformi o kojima se razgovaralo, dok ćemo narednih dana dostaviti i listu indikativnih projekata. Što se tiče reformi, imamo reformu javne uprave i upravljanja javnim finansijama dok među projektima imamo one za zelenu agendu, digitalizaciju, ulaganja u privatni sektor i sužavanje infrastrukturnog jaza“, rekao je on.

Kurti je napomenuo da ovaj plan ubrzava put Balkana ka EU, nešto što je, prema njemu, „i naš cilj i naša sudbina“.

„Plan EU za Zapadni Balkan ima za cilj ekonomski rast regiona, ubrzanje odgovarajućih reformi i ulaganja koja mogu unaprediti proces proširenja EU sa ovim zemljama. Vrednost koju je EU izdvojila za ovaj plan, u periodu 2024-2027, iznosi šest milijardi evra“, kazao je on.

Post Views: 30

Nestlé je predstavio prvu KitKat čokoladu napravljenu od kakaa dobijenog od porodičnih poljoprivrednih domaćinstava obuhvaćenih programom kompanije za ubrzanja prihoda . Ova KitKat čokolada ima za cilj povezivanje potrošača s poljoprivrednicima u Nestlé programu i podizanje svesti o održivosti kakaa koji se koristi za proizvodnju čokoladica ovog svetski poznatog brenda.

Inovativni program je pokrenut u januaru 2022. kako bi pomogao smanjenju jaza u prihodu porodica koje žive od uzgajanja kakaa i smanjio rizik dečijeg rada. Istovremeno, podstiče unapređenje poljoprivrednih praksi i promoviše rodnu ravnopravnost, osnažujući žene kao pokretače pozitivnih promena. Programom se pruža podrška porodicama koje uzgajaju kakao i istovremeno školuju svoju decu, sprovode dobre prakse u poljoprivredi i šumarstvu i diversifikuju svoje prihode.

Kroz Nestlé program ubrzanja prihoda podršku je do sada dobilo više od 10.000 porodica u Obali Slonovače, a ove godine program se širi i u Ganu, čime je planirano da ukupno 30.000 porodica bude obuhvaćeno programom. Do 2030. godine, kompanija Nestlé ima u planu da uključi do 160.000 porodica u svoj globalni lanac snabdevanja kakaom i pruži im podršku u daljem radu.

Nestlé je sarađivao s različitim partnerima i dobavljačima kako bi transformisao svoje globalno snabdevanje kakaa i postigao potpuno praćenje i fizičku izdvojenost kakaa dobijenog iz programa ubrzanja prihoda. To znači mogućnost praćenja celog puta zrna kakaa – od plantaža do fabrike, čuvajući ih fizički odvojenima od drugih izvora kakaa. 

Kakao masa iz programa Ubrzanja prihoda jeste u skladu se najvišim standardima praćenja, omogućeno je praćenje i odvojeno skladištenje kakaa iz različitih izvora. Pored toga, do sredine 2024. Nestlé planira da za sve svoje KitKat čokolade u Evropi koristi kakao maslac dobijen na ovaj način, sa planovima da se proširi i na druge regione u narednim godinama.

,,KitKat ostaje dosledan u prihvatanju inovacija i fokusiran na poruku svog slogana ,’Napravi pauzu, uzmi KitKat’. Danas je ova inovacija oživela inicijativom ‘Pauza za dobro’ koja stavlja farmere kakaa u centar našeg proizvoda kroz program ubrzanja prihoda koji sprovodimo“, navela je Korin Gabler, direktorka konditorskih proizvoda i sladoleda u kompaniji Nestlé. ,,Nismo mogli da zamislimo bolji brend od KitKat-a za predstavljanje napora koji ulažemo u stvaranje značajnog uticaja na kakao zajednice.“

KitKat ,,Pauza za dobro“ proizvodi će od januara ove godine biti dostupni na policama prodavnica u 27 evropskih zemalja, a od maja i u Velikoj Britaniji. Pored toga, ograničeno izdanje KitKat-a, sa 70 odsto tamne čokolade koja je takođe napravljena od kakaa poreklom iz programa Ubrzanje prihoda biće lansirano na tržište Velike Britanije u okviru pilot projekta.

,,Zadovoljstvo nam je da sarađujemo sa kompanijom Nestlé na njihovom putu ka održivom snabdevanju kakaom„, rekao je Teri Tuše, menadžer međunarodne neprofitne organizacije ,,Rainforest Alliance” koja radi na poboljšanju života poljoprivrednika i zajednica širom sveta, kao i promovisanju njihovih prava. ,,Ohrabrujuće je kada kompanija ove veličine i obima poslovanja koristi model kojim se kakao može pratiti unazad do određenih farmera koje ovlašćuje organizacija ‘Rainforest-Alliance’ a koji su uključeni u program ‘Ubrzanje prihoda’ kompanije Nestlé”. Ovakav pristup ukazuje na potencijal za pozitivne promene u industriji“.

„KitKat ima više od 80 godina istorije i od svog osnivanja do danas povezan je s pružanjem slatkih trenutaka pauze milionima potrošača širom sveta. Danas ova pauza može doneti radost i osmeh i stotinama porodica koje rade u proizvodnji kakaoa. U Srbiji, to znači da su samo prošle godine srpski potrošači dali više od 7.000.000 osmeha, što dodatno vrednuje brend povezujući ga još bliže s našim potrošačima, jer zajedno imamo priliku činiti dobro,“ istakla je Daniela Jordanova, izvršna direktorka za kategoriju konditorksih proizvoda za Nestlé jugoistočno evropsko tržište.

Post Views: 24

Pripremite se za još jedno uzbudljivo putovanje porodice Srdić, jer stiže druga sezona dobro poznate serije „Drim Tim“. Premijera sezone  koja gledaocima donosi  još više smeha, iznenađenja i porodičnih peripetija je zakazana za večeras 22. januar, a emitovaće se radnim danima od 21h na kanalu Superstar.

Beogradska porodica Srdić se ponovo suočava sa nevoljama na Bulbulderu u drugoj sezoni ove urnebesne komedije. Ilija, njegova žena Ciga i jedanaest sinova moraju pronaći način da sačuvaju svoj nekonvencionalni način života nakon što su izgubili sve u poslednjoj fudbalskoj utakmici.

Nakon što FK Bulbuder završi u stečaju, Ilija preduzima hrabar korak – otvara privatnu školu fudbala i kafanu kako bi prevazišao finansijske izazove. Međutim, stvari postaju komplikovane kada se moćni investitor pojavi s namerom da izgradi tržni centar na njihovom terenu. Ilija, suočen s gubicima, koristi sve raspoložive resurse, legalne i nelegalne, kako bi zadržao teren u porodičnom vlasništvu i ispunio poslednju želju preminulog deda Drakčeta: da ga sahrane na terenu.

Ipak, ovaj plan ne ide glatko, dovodeći do smešnih porodičnih obrta i urnebesnih konflikata. Sve dok se Ciga, Ilijina supruga, ne uključi i otkrije identitet tajanstvenog investitora Marlija…

U produkciji Telekoma Srbija i Zillion filma očekuje vas dinamična druga sezona serije „Drim Tim“ koju će kroz 12 epizoda voditi glumci: Lazar Ristovski, Tatjana Šojić,  Bane Zeremski, Jelisaveta Teodosić, Milutin Mima Karadžić, Milica Tomašević, Bane Vidaković kao i mnogi drugi, pod rediteljskom palicom Dejana Zečevića.

Post Views: 22

Regionalna kancelarija Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) za istočnu Evropu i centralnu Aziju (ECARO) imenovala je Olivera Avramoskog za novog regionalnog direktora. Avramoski stupa na dužnost u ključnom trenutku kada kancelarija obeležava 20. godišnjicu od svog osnivanja u Beogradu.

Avramoski donosi bogato iskustvo i duboku posvećenost održivom razvoju sa preko tri decenije rada u oblasti zaštite prirode. Njegovo akademsko iskustvo obuhvata znanja i prakse u oblasti životne sredine, zaštite prirode, biologije, ekologije i političkih nauka. Njegova posvećenost i stručnost inspirisala je pozitivne promene u raznim sektorima i oblastima.

“Svojim iskustvom i dubokom posvećenošću očuvanju prirode, Oliver će u velikoj meri doprineti novoj poziciji. Želim mu dobrodošlicu i uverena sam da će, pod njegovim rukovodstvom, IUCN nastaviti da podstiče pozitivne promene u cilju očuvanja prirode i dobrobiti za ljude na Zapadnom Balkanu, u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji. Radujemo se budućim postignućima, u saradnji sa našim članicama i regionalnim partnerima,” izjavila je dr Gretel Agilar (Grethel Aguilar), generalna direktorka IUCN-a. 

Avramoski se vraća u IUCN ECARO gde je, u periodu od 2015. do 2018. godine, radio kao programski koordinator za zaštićena područja. Na novoj poziciji nasledio je Borisa Erga, koji je, nakon osam godina uzorne službe, prešao na novo radno mesto direktora Regionalne kancelarije IUCN-a za Evropu, u Bonu.

„Velika mi je čast što ću predvoditi IUCN ECARO i što na ovu poziciju dolazim u trenutku kada kancelarija obeležava 20 godina od osnivanja. Radujem se našim budućim poduhvatima, novim inicijativama u oblasti zaštite prirode, jačanju partnerstva i rešavanju ključnih pitanja na temu životne sredine u našem regionu“ naglasio je Avramoski.

Tokom karijere, Avramoski je obavljao dužnost višeg koordinatora za grantove u okviru Programa “Prespa Ohrid Nature Trust” (PONT), gde je pokazao izuzetne liderske i koordinatorske veštine, i doprineo zaštiti prirode u Albaniji i Severnoj Makedoniji. Pre imenovanja na najnoviju poziciju, Avramoski je obavljao dužnost načelnika Odeljenja za zaštitu prirode u Nacionalnom parku “Galičica”, gde je rukovodio inicijativama za praćenje biodiverziteta i šumarskim timovima u cilju zaštite ekosistema. Obavljao je ključne dužnosti na raznim projektima za zaštitu prirode, pokazujući duboku posvećenost zaštiti životne sredine i održivim praksama.

Avramoski je doktorirao i magistrirao na Centralnoevropskom univerzitetu na temu nauke o životnoj sredini i politike u oblasti životne sredine. Takođe je diplomirao bioinženjering i magistrirao biologiju na Univerzitetu “Sv. Ćirilo i Metodije” u Skoplju. 

Za više informacija ili zakazivanje intervjua, molimo vas da se obratite: Vesni Bjedov, Odeljenje za komunikacije, Regionalna kancelarija IUCN-a za istočnu Evropu i centralnu Aziju (ECARO) – Tel: + 381 63 358 345, Email: [email protected]

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) je jedinstvena unija čiji su članovi predstavnici vladinog i civilnog sektora. Unija se oslanja na znanje, resurse i kontakte više od 1,400 organizacija članica i oko 15,000 stručnjaka. Upravo ova raznolikost i brojnost stručnjaka na čiji rad se oslanja čini IUCN globalno priznatim autoritetom na temu procene stanja u kom se nalazi živi svet danas i predlaganja mera potrebnih za njegovo očuvanje. 

IUCN Regionalna kancelarija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju (IUCN ECARO) osnovana je 2015. godine sa ciljem da pruži podršku radu Unije i sprovodi njen program u većini zemalja regiona Istočne Evrope, Severne i Centralne Azije. U nastojanju da doprinese održivoj budućnosti regiona, IUCN ECARO prvenstveno radi na dobrom upravljanju, dugotrajnoj zaštiti biodiverziteta i održivom korišćenju prirodnih resursa. Kancelarija se nalazi u Beogradu, u Srbiji. Regionalnoj kancelariji je prethodila IUCN Programska kancelarija za jugoistočnu Evropu (IUCN SEE) osnovana 2004. godine

www.iucn.org

www.iucn.org/ecaro 

Post Views: 21