SRPSKA reprezentacija Srbije poražena je od Slovačke. U prvom meču sastali su se Miomir Kecmanović i Lukaš Klajn, a Slovak je slavio 2:0 u setovima (7:6, 6:2).
FOTO: Tanjug/AP
Jasan favorit bio je Miomir Kecmanović, posle odlične igre na Australijan openu, gde je stigao do osmine finala, ali protiv 142. tenisera sveta nije uspeo da nastavi sa dobrom formom.
U sedmom gemu pri rezultatu 4:3 imao je Kecmanović brejk lopte, potom je u 10. servirao za osvajanje seta, ali psihološka prednost tokom brejka bila je na strani rivala.
Najpre je opet došao do prednosti, a onda još jednom nije iskoristio servis za vođstvo, pa je u tajbrejku izgubio sa 7:2.
Drugi set Klajn je ubedljivo dobio rezultatom 6:2 i tako Slovačkoj doneo veliku prednost protiv Srbije.
Naredni duel u borbi za završni turnir Dejvis kupa odigraće Dušan Lajović i Aleks Molčan.
BONUS VIDEO: Pečat najboljeg – Koje rekorde sada juri Novak Đoković?
BONUS SADRŽAJ
Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv „Novak, pariske priče„. Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.
Supruga pokojnog fudbalskog asa Siniše Mihajlovića, Arijana, još jednom je pokazala koliko joj je teško što njenog voljenog muža više nema među živima.
Foto: Printskrin/arrianamihajlovic
Podsetimo, proslavljeni srpski fudbaler i trener preminuo je u decembru 2022. nakon dugogodišnje borbe s leukemijom. Imao je samo 54 godine i, iako vreme odo njegove smrti odmiče, bol ne jenjava u porodici.
O tome svedoči i poslednje što je Arijana Mihajlović objavila na Instagramu.
U pitanju je zajednička fotografija sa mužem, ali uz reči:
– Jednostavano, nemogu da spavam. Jer, na kraju krajeva, ja i dalje ne verujem (da te nema). Kakav neobjašnjiv osećaj….
Nedavni potresni intervju Arijane Mihajlović
Arijana Mihajlović je u televizijskoj emisiji u Italiji tokom januara 2024. otkrila nekoliko vrlo potresnih detalja sa kraja „Mihinog“ života.
U toj istoj emisiji najpre je govorila kako je prebrodila prvu punu godinu bez Mihe uz nju:
– Ova 2023. je bila veoma teška, mnogo je bilo različitih emocija. U prvih nekoliko meseci nisam mogla da uradim ništa, a onda sam uz pomoć stručnjaka počela da tu tugu prihvatam. Nastavila sam da živim za moju decu, nastavila da odajem počast Siniši, koji je bio istinski borac i koji je voleo život.
Siniša Mihajlović i Arijana sa decom / videoscreen
„Halo, ljubavi… imam leukemiju“
U razgovoru sa Silvijom Tofanin, ona je dodala da su poslednje četiri godine, od otkrića da Siniša Mihajlović ima leukemiju, pa da smrti u decembru 2022, bile teške.
– Prvi put sam na odmoru na Sardiniji primetila da je malo umorniji nego inače. Dan posle teniskog meča sa prijateljem nije mogao da ustane iz kreveta, nije mogao da hoda više. Otišli smo u hitnu pomoć, ali nisu baš znali šta je.
A onda je stigao laboratorijski nalaz. Leukemija. Ženi je to saopštio telefonom.
– On je otišao u Bolonju (na preglede), pozvao me odande telefonom i rekao „Ljubavi, imam leukemiju“. Nisam znala šta da uradim, ostala sam nema. Rekla sam mu da ćemo zajedno kroz sve proći i taj prvi put smo bili veoma jaki i mislili smo da ćemo pobediti.
Prvi pravi strah
Posle te dijagnoze, Siniša Mihajlović je, prisećala se njegova žena, podvrgao prvoj tranpslataciji koštane srži i sve je delovalo da se vraća u normalu.
Ali, dve i po godine kasnije, nažalost, bolest se vratila.
– Tad sam se uplašila da ću ga izgubiti. Shvatila sam da je situacija veoma ozbiljna. Urađena je i druga transplatacija, ali bezuspešno.
Dlan Siniše Mihajlovića i podrška porodice tokom lečenja / Foto: Printskrin/instagram/vickymiha
Užas u Mihinim očima
Poslednja nada je bio eksperimentalni tretman u Bergamu koji, i pored dobrog početka, nije doneo željene rezultate. Doktori su obavestili suprugu da više ne mogu ništa da urade da bi spasili „Mihu“.
– Doktori su mi rekli da su uradili sve što je u njihovoj moći (i da spasa više nema). A ja sam se sa decom dogovorila da njemu (Siniši) to ne kažemo. Poslednjih mesec dana smo živeli znajući da može da umre svakog dana. Rekao mi je „Izvini što ne mogu da vidim kako nam deca odrastaju i stare“. Te četiri godine su bile razarajuće, imala sam šokove od onoga što sam viđala po bolnicama, videla sam i užas u Sinišinim očima. Još uvek pokušavam da se oporavim od tih trenutaka i čak i sada, noću, vraćaju mi se slike onoga što sam videla.
Zvezda srpskog, italijanskog i svetskog fudbala, kako igračka, tako i trenerska, preminula je 16. decembra 2022. i to okružena ljubavlju supruge, dece i najbližih prijatelja.
– U tom trenutku smo svi bili uz njega – otkrila je Arijana, dodajući – Stajali smo oko kreveta, on je disao teško. Uzela sam ga za ruku i rekla mu „Ja ću se starati o deci“. Čim je čuo te reči, poslednji put je uzeo vazduh… Bilo je to tako strašno, ali smo, nekako, svi oko njega, osetili veliku snagu i… pokuljale su i suze. Nikada nisam dozvolila sebi da me Siniša vidi kako plačem. Bila sam njegova stena. Sada se i moja deca mnogo trude da sve to prevaziđu, nisu se zatvorila u sebe. Postaju jača, žele da pokažu svom ocu da i oni to mogu – zaključila je Arijana Mihajlović.
Bonus video: In memoriam – Siniša Mihajlović
BONUS SADRŽAJ
Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv „Novak, pariske priče„. Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.
RUSIJA i Ukrajina su i dalje u centru pažnje svetske javnosti zbog rata koji se odvija od februara 2022, ali jedan događaj koji je u ruskoj i srpskoj javnosti spadao među najvažnije vesti iz sveta sporta – sada bi mogao da privuče pažnju čitavog sveta.
FOTO: Tanjug/AP
No, krenimo redom.
Kao što su vam „Novosti“ već javile, fudbalska reprezentacija Srbije gostovaće u Rusiji i sa tamošnjom nacionalnom selekcijom odigrati prijateljsku utakmicu.
I ne samo to.
Fudbalski savez Srbije je, naime, ugovorio odigravanje dve prijateljske utakmice A tima u martu 2024. godine.
Prvi protivnik biće Rusija u Moskvi 21. marta na stadionu Dinama „Lav Jašin“, dok je drugi rival Kipar, 25. marta u Limasolu.
Ruska reprezentacija, kao što je već skoro dve godine poznato, zbog sankcija koje su joj uveli UEFA i FIFA, može da igra samo prijateljske mečeve, ali uglavnom su to bili prilično neatraktivni protivnici. Uostalom, krajem novembra 2023. „zbornaja komanda“ je igrala protiv Kube i pobedila sa čak 8:0.
U prethodnoj godini, redom su rivali ruske reprezentaciji bili Iran, Irak, dvaput olimpijska selekcija Egipta, Katar, Kamerun, Kenija i pomenuta Kuba, pa je dolazak Srbije na megdan – veliki događaj za Ruse i tamošnji fudbal.
To ne skrivaju ni navijači, ali ni organizatori iz Ruskog fudbalskog saveza (RFS).
Direktor RFS-a za sportske događaje Kiril Terešin najavljuje da bi predstojeći prijateljski meč Rusija – Srbija mogao da bude istinski spektakl.
Naime, Novak Đoković, kao najbolji teniser sveta i čovek koji ima odlične odnose sa ruskim (i, naravno, ne samo ruskim) sportistima, ali i bivši reprezentativci Srbije koji su deo svoje karijere proveli u Rusiji, Miloš Krasić, Nemanja Vidić i Branislav Ivanović, nalaze se na listi potencijalnih gostiju na pomenutoj utakmici.
Krasić, koji je igrao za moskovski CSKA od 2004. do 2010, Jovanović koji je za tamošnju Lokomotivu nastupao od 2004. do 2006, i Vidić, koji je 2004. iz Crvene zvezde prešao Spartak iz Moskve, a odatle dve godine kasnije u Mančester junajted čija je legenda postao, ostavili su dubok trag i u ruskom fudbalu, pa i ne čudi poziv koji im je upućen.
Što se Novaka Đokovića tiče, za sada nema nikakvih nagoveštaja da li će ili neće doći u Moskvu na pomenutu utakmicu, ali je poznato da je Nole veliki ljubitelj fudbala i ne bi čudilo da poziv prihvati.
Sa druge strane, srpski as bi trebalo da od 6. do 17. marta nastupa na mastersu u Indijan Velsu, pa bi u Rusiju mogao da dođe samo ako odluči da ne igra i na turniru u Majamiju, čiji se početak poklapa sa terminom pomenutog prijateljskog meča u Moskvi.
Ono što jeste sigurno, to je da će fudbalskoj reprezentaciji Srbije provera protiv ovog nimalo naivnog rivala svakako poslužiti u sklopu priprema za EURO 2024.
Naša nacionalna selekcija od 2000. godine nije igrala na Evropskom prvenstvu, pa će ekipa selektora Dragana Stojkovića Piksija i protiv „zbornaje komande“ brusiti formu za veliki povratak na šampionat „Starog kontinenta“.
Bonus video: Sportski skandal koji je ušao u istoriju
BONUS SADRŽAJ
Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv „Novak, pariske priče„. Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.
Na sinoćnjem muzičkom jubileju, regionalni pop-rock bend iz sedamdesetih, osnovan u nekad najpopularnijem sarajevskom okupljalištu, kafani Park, još jednom je potvrdio svoj legendarni status među kolegama i publikom koja je s njima uglas pjevala brojne hitove koji su trajno osvojili radijski eter i top-ljestvice, poput “U meni jesen je”, “Život je maskenbal”, “Majske kiše”, “Šta ti je život”, “Sjenka”, “A i ti me iznevjeri” i mnogi drugi.
“Teška industrija” proslavila je prvih 50 godina postojanja koncertom punih uspomena u KD Vatroslav Lisinski u Zagrebu.
Na slavljeničkoj godišnjici kao gosti su nastupili Halid Bešlić, Matija Dedić, Kiki Rahimovski, Goran Karan, Ivan Dečak i Nikša Bratoš, te prvi bend frontmena Ivice Propadala, “Ars Nova” iz Livna, koji je osnovan pet godina prije “Teške industrije”.
Htjeli smo da to ne bude samo nastup, pjevanje i svirka, nego veselica – otkrili su iz benda.
Bend je od prvih dana imao čvrsto vođstvo u renomiranom hrvatskom umjetniku, slikaru, scenografu i dizajneru Ivici Propadalu, koji je ujedno i basist benda te jedan od njegovih osnivača, zajedno sa kompozitorom, tekstopiscem i gitaristom Vedadom Hadžiabdićem. Na bubnjevima je tradicionalno bio Robert Domitrović, na klavijaturama Marko Palameta, a dvoranom je odjekivao prepoznatljiv glas dugogodišnjeg ženskog vokala Lee Mijatović, u kojoj je bend pronašao “mirnu luku” od njenog dolaska prije 17 godina.
Od prvog dana smo kliknuli s njom, ona voli te pjesme, rock… Puno nastupamo, sviramo i imamo razloga opstati. Biti popularan samo u Hrvatskoj je premalo. Mi sviramo po cijeloj regiji – govori Ivica, te otkriva kako će ove godine izaći i monografija benda u izdanju Večernjeg lista koji je ujedno bio organizator koncerta.
Jedan od najprepoznatljivijih bendova regije poznat je i po vrhunskim muzičkim i scenskim nastupima na poznatim manifestacijama, gradskim trgovima, motorijadama, ali i dočecima Nove godine. “Plan je dočekati 60. godišnjicu osnivanja benda, po uzoru na slavne “Rolling Stonese” – kroz smijeh zaključuje Ivica.
Koncert u Lisinskom nije bio samo priznanje kultnom bendu, već i izraz zahvalnosti svim fanovima koji su vjerno pratili “Tešku Industriju” tokom proteklih pet decenija. Sinoćnji nastup bio je prilika za zajedničko slavlje, prisjećanje na nezaboravne trenutke, ali i stvaranje novih uspomena.
„Slavko Ćuruvija fondacija šokirana je odlukom Apelacionog suda da oslobodi nekadašnje pripadnike Državne bezbednosti optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije. Ova je presuda duboko uznemirujuća za porodicu, prijatelje, kolege i poštovaoce novinara i izdavača ubijenog zato što je javno kritikovao zločinački režim Slobodana Miloševića„, navodi se u saopštenju te fondacije, a prenosi N1.
Kako su naveli, odluka Apelacionog suda je „jasan znak da država nije u stanju da se obračuna sa najmračnijim delovima sopstvenih službi iz devedesetih i da one i dalje imaju ogroman uticaj i na pravosuđe i na političke procese u Srbiji“.
„Uprkos tome što i domaća i međunarodna javnost gotovo četvrt veka zahteva da se ovaj zločin rasvetli i njegovi počinioci pravedno kazne, petočlano sudsko veće Apelacionog suda je pokazalo da su im od dokaza i zakona važnija zaštita predstavnika države ogrezlim u zločinima i zaštita tajne službe koja je toliko puta pokazala da joj ljudski život ništa ne znači“, naglasili su.
„Njihova odluka je samo finale sramotnog procesa koji je trajao skoro devet godina i koji je obilovao čudnim odlukama sudskih veća, prvostepenim presudama pisanim tako da moraju da budu oborene, zastrašivanjem ključnih svedoka i njihovih porodica, odbijanjem da se kao svedoci pozovu oni koji su najviše znali o ovom slučaju. Ova presuda predstavlja trijumf kriminalizovanih delova tajne službe, odgovorne za brojne zločine, i svedoči da oni nikada neće biti rasvetljeni i da će oni koji su ubijali i dalje uticati na institucije ove države“, piše u saopštenju.
I dodaje se da „država koja ne kažnjava ubice nema budućnost“.
„Ovakvom odlukom u Srbiji je vladavina zakona dovedena u pitanje, demokratski procesi zaustavljeni, sloboda govora suspendovana. Zemlja se priključuje najmračnijim državama u kojima je moguće nekažnjeno ubiti zbog javno izrečene kritike. Još jednom podsećamo da su oslobođeni oni koji su ubili novinara koga je tajna služba prisluškivala i pratila pre samog zločina, čije je ubistvo najavljeno na državnoj televiziji, sa kim su se obračunavali najviši državni zvaničnici, o kome su u državnim medijima plasirane monstruozne laži, čiju je je imovinu država uništila, a njegove saradnike proganjala“, piše.
Prema oceni Fondacije, presuda Apelacionog suda „ovakav zločinački sistem potpuno legitimizuje i vraća na veliku scenu devedesete godine prošlog veka“.
Predsednik i poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta kazao je za Danas da je koalicija Srbija protiv nasilja donela odluku o odlasku ili neodlasku na konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije, ali da i dalje ne žele da je otkriju.
„Sastanak je bio veoma uspešan a o tome šta dalje radimo, blagovremeno ćemo obavestiti javnost, ali odluku ne želimo da otkrivamo“, kazao je Jovanović.
On poručuje da će organizacije članice koalicije SPN nastupiti jedinstveno, piše Danas.
Odluku ne otkrivaju iz, kako kaže Jovanović, taktično-tehničkih razloga.
Podsetimo, Predsedništvo Demokratske stranke (DS) na sednici u četvrtak donelo je odluku da poslanici te stranke neće prisustvovati konstitutivnoj sednici parlamenta 6. februara. To ipak, kako je rečeno za N1, nije konačna odluka, jer su u toku i pregovori sa drugim strankama u koaliciji Srbija protiv nasilja.
TREBA razlikovati pitanje da li je srpska revolucija 1804. bila organizovana unapred, od pitanja da li je izvršena organizacija. Drugim rečima, mora se voditi računa da su neke organizacije u tom pogledu vršene, ali da nisu uspele.
PRIPREME Petar I Njegoš je prihvatio ideje o ustanku, Foto „Vikipedija“
Organizacija za pokretanje revolucije su postojale. Grčki izbeglica Riga od Fere (Faraios) stvorio je 1797. jednu zaveru za stvaranje velike grčke države, u saradnji sa pobunama drugih balkanskih naroda. Tu organizaciju nazivaju (Filiki Etaireaia) Heterijom, a pod tim je imenom 1814. bio stvoren moćan tajni pokret, jedno vreme sa 200.000 ljudi. Riga od Fere je ranije boravio u Vlaškoj, bio je u kontaktu sa Rusima, a 1793. u Beču pokušava da pokrene jedan grčki list. U projektu tajne organizacije 1797. on ne pominje Srbe, ali se ipak smatra da su dvojica od kasnijih vođa srpske revolucije 1804. bilo njeni članovi. Posredovali su u tom povezivanju kaluđeri manastira Hilandara.
Napoleonovi emisari iz Italije rasturaju proglase Rige od Fere po grčkim pokrajinama.
Neki nastavnici u grčkoj gimnaziji u Zemunu su sumnjičeni da pripadaju ovoj tajnoj zaveri, ali još niko nije optužio i nekog srpskog zaverenika da je imao prste u tom tajnom poslu, sem budućih vođa pobunjenih seljaka.
Može se govoriti o organizovanju srpske revolucije 1804, a istraživači su ustanovili da se zaista i pripremala pobuna u Hercegovini. Te se pripreme vrte oko mitropolita Petra I Njegoša na Cetinju. On je obavešten o promenama koje je Napoleon stvorio u Italiji. U Ankoni je 1797. bio ustanovljen jedan „ustanički komitet“, koji planira da prebacuje svoje izaslanike na Peloponez. Do dolaska francuskih mornara, na Krfu je 1797. postojala jedna učena Academia degli Assicurati, ali se brzo preobražava u političku družinu Društva prijatelja (Sciete des amis). Taj naziv podseća na istoimenu tajnu zaveru Rige od Fere. Petar I u maju 1798. šalje u Peterburg svog izaslanika Savu Ljubišu iz Paštrovića, sa predlogom o samostalnoj srpskoj državi.
KAD JE počela srpska revolucija 1804, čovek zagrebačkog biskupa Maksimilijana Vrhovca, kanonik Vinko Vlatković, putovao je po Dalmaciji i sedam meseci pratio razvoj prilika. Vlatković je u Dubrovniku susretao izaslanike mitropolita Stratimirovića i mitropolita Petra I. […] Kad je nakon dve godine Vlatković umro, biskup Vrhovac je lično u razgovoru sa bečkim carem sugerisao njegovog naslednika i pobrinuo se da se Vlatkovićevi spisi diližansom prebace šefu policije u Beč. […] (Kad je u maju 1807. Karađorđe provalio na Sjenicu, starešina odreda od 800 crnogorskih dobrovoljaca mu je došao u pomoć, a njegov izveštaj crnogorskom vladiki je vladičin sekretar poslao biskupu Vrhovcu u Zagreb u celini.)
Iako je izraz „Slaveno-serbi“, koji se upotrebljava u prepisci mitropolita Stratimirovića i mitropolita Petra I, bio preuzet iz srpske ranije tradicije, treba obratiti pažnju da su u tome mogli biti ohrabreni od prijatelja po masonskoj i intelektualnoj zajednici o jedinstvenom slovenskom narodu… Na isti način se mora zaključiti da je Petar I bio protivnik mogućnosti da Austrija može postati pokrovitelj nad srpskim narodom Crne Gore, Hercegovine i Dalmacije. Kada je 1798. ustanovio na Cetinju „Zakonik obšči crnogorski i brdski“, on je u poruci ruskom caru rekao da će ta ustanova raditi protiv Turske i Austrije. Njegovo prijateljstvo sa biskupom Vrhovcem nije imalo podlogu istih ciljeva.
Petar I je prihvatio ideje o ustanku za stvaranje Slavenosrpskog carstva, pa je 1803. odaslao u Rusiju arhimandrita manastira Pive, Arsenija Gagovića. Formalno je podsticaj došao od mitropolita Stratimirovića. Ruskom caru je predlagano ujedinjenje srpskog naroda sa Rusijom, ili stvaranje samostalnog carstva, na čijem čelu bi bio jedan od ruskih velikih kneževa. U jednoj poruci igumanu manastira Dečani, 10. januara 1804. Petar I poručuje da će se „Crnogorci i sa beogradske strane Srbi“ dići na oružje. To je trenutak za koji on nije znao, kada janjičari ubijaju sve viđenije srpske kneževe i prvake, a mesec dana potom se diže veliki ustanak.
DA SE radilo o organizovanju pobune, vidi se po izveštaju kanonika Vinka Vlatkovića od 21. avgusta 1805, u kome on kaže da je u Hercegovini izvršena regrutacija ustanika, na celom području od crnogorske granice do reke Neretve kod Metkovića, Počitelja i Konjica. U spiskove je bilo upisano 19.000 vojnika, podeljenih u 43 odreda sa harambašama na čelu. Organizacija je izvršena preko igumana pet manastira: Zavale, Duži, Dobričeva, Žitomislića i Pive. Kad se ustanak u Drobnjacima 1805. oteo i počeo bez odobrenja, rečeno je da su ga organizovali sveštenici i seoski knezovi. Ruski car je krajem 1803. naredio arhimandritu Gagoviću da bude u vezi sa ruskom flotom u Kotoru, u slučaju da se prilike u Turskoj komplikuju. Imao je novac i oružje za pripremanje ustanka. Kasnije je otkriveno da je po planu 12.000 ustanika predviđeno u Dalmaciji i 130.000 u susedstvu.
Od 1798, konačno od potpisivanja ugovora 3. januara 1799, Turska i Rusija su saveznice i njihove flote zajednički deluju na Jonskim ostrvima. Crna Gora je automatski postala saveznik Turske i 1805. joj platila godišnji tribut, što znači da je priznala sizerenstvo turskom sultanu. Ustanak koji je na turskoj strani pripremljen u snazi od 19.000 vojnika, trebalo je da posluži kao instrument velike balkanske pobune protiv Turske. Kako je rat protiv Turske počeo tek u decembru 1806, napadom Turske na ruske pozicije na Dunavu, ta golema ustanička snaga u Hercegovini je trebalo da čeka taj srećni trenutak. Treba zamisliti nestrpljenje seljaka, sa pripremljenim konjima, torbama suve hrane i oružjem, da carev plan u Peterburgu počne.
U ISTO vreme, ruski emisari su radili na organizovanju pobune u Dalmaciji protiv francuske vlasti. Tamo je sredinom 1806. izbio jedan veliki ustanak sa središtem u samoupravnoj oblasti Poljica. U zaključku bi se morale istaći dve bitne stvari:
– Ustanak je od kraja 1803. bio organizovan sa ciljem da počne u trenutku kad dođe do rata Rusije i Turske. Rekonstruisana je organizacija 19.000 seljaka samo u Hercegovini. Ostaje nejasno šta je rađeno u Srbiji.
– Ideja i planovi o uspostavljanju Slavenoserbskog carstva se nije odnosila na organizovanje pobune samo pravoslavnih Srba, nego i katoličkih Srba u Dalmaciji. U isto vreme se planirala pobuna na turskoj strani.
Racionalistička filozofija da naciju sačinjava zajednica jezika je ovde došla do izražaja. Ne treba da se nagađa da je to sugerisao Šlecer u svojoj prepisci, jer kod obrazovanih Srba oko vremena Temišvarskog sabora ona je osnovno polazište u shvatanju bića srpskog naroda. Do oslobođenja Srbije 1815. nikome nije jasno šta znači reč Srbija.
Središte i neprikosnoveno vođstvo srpskog naroda je bilo u Južnoj Ugarskoj. U poimanju običnog savremenika, Srbija je bila izgubljeno područje na jugu, Kosovo i delovi Makedonije, Crne Gore i Bugarske. Beogradski pašaluk je tek 1791. u tekstu mirovnog ugovora nazvan Srbijom. Turci ga tako nisu nazivali, nego Krajinom, ili „Lazvilajeti“ po knezu Lazaru sa Kosova 1389. godine.
POVOLjAN TRENUTAK
USTANAK 1804. je bio organizovan, ali ta organizacija nije pokrenula narod da krene u vatru. Ta je organizacija bila stvorena da čeka povoljan trenutak, kad dođe do rata sa Turskom. Zbog toga što je ustanak u Hercegovini 1804. bio visoko organizovan, upravo zbog toga nije ni uspeo. On je počet tamo gde se prethodna organizacija nije mogla istraživanjem ustanoviti, iako se nagoveštava da je pre masakra nad srpskom elitom u januaru 1804. postojala i tu. Ovo je, naravno, logična pretpostavka, bez pokrića sa arhivskim otkrićem, sem rečenice u pismu Petra I igumanu dečanskom da će se i sa beogradske strane udarati na Turke. Tajno organizovanje revolucije ne znači da je ona i vođena od strane te tajne organizacije. U Hercegovini i Dalmaciji je to vođstvo u cetinjskom manastiru Petra I Njegoša. U Srbiji se ne zna za njega.
SUTRA:VEHABIJTSKI POKRET UTICAO NA IZBIJANjE PRVOG USTANKA
ČETIRI osobe povređene su u lančanom sudaru koji se dogodio oko 14.15 sati na putu kod Kaća. U udesu je učestvovalo pet vozila.
Foto: M. Anđela/Profimedia
Kako se vidi na snimcima objavljenim na društvenim mrežama, automobili koji su učestvovali u lančanom sudaru su u potpunosti uništeni, jedan automobil je smrskan do neprepoznatljivosti.
– Povređene su četiri osobe, ženska osoba (40) i tri muške osobe (68) , (53) i (29). Svi su u svesnom stanju kolima hitne pomoći prevezeni u Urgentni centar na odeljenje hirurgije – rekao je portparol novosadske Hitne pomoći, doktor Zoran Krulja, prenosi „nsuzivo.rs“.
SOFTVER izraelske proizvodnje „pegaz“ korišćen je u Jordanu za hakovanje mobilnih telefona najmanje 30 ljudi, uključujući novinare, advokate, aktiviste za ljudska prava i političke aktiviste, saopštila je danas grupa za zaštitu digitalnih prava „Ases nau“.
Foto Shutterstock
Grupa je navela da su se hakovanja dogodila od početka 2020. do novembra 2023. godine, a nije optužila jordansku vladu za te napade, preneo je AP.
Kako se ističe, jedna od meta bio je i zamenik direktora organizacije Hjuman rajts voč za region Adam Kugl, koji je rekao da je teško zamisliti ko bi osim jordanske vlade bio zainteresovan da hakuje novinare, advokate i aktiviste.
Jordanska vlada nije odmah odgovorila na zahtev AP-a za komentar.
Izraelska kompanija NSO, koja je kreirala „pegaz“, navodi da prodaje taj softver samo proverenim obaveštajnim službama i agencijama za sprovođenje zakona, i to samo za upotrebu protiv terorista i kriminalaca.
Istraživači sajber bezbednosti, koji su pratili upotrebu tog softvera u 45 zemalja, dokumentovali su, međutim, desetine slučajeva politički motivisane zloupotrebe softvera – od Meksika i Tajlanda do Poljske i Saudijske Arabije.
(rt.rs)
BONUS VIDEO – ŠOJGU IZNEO PODATKE O KONTRAOFANZIVI Ukrajina izgubila 125.000 vojnika i 16.000 komada vojne tehnike
Srbija se priključila obeležavanju Svetskog dana raka porukom da je potrebno premostiti nejednakosti u lečenju raka, i da ne treba da postoje „zaboravljeni tipovi raka“, kao što je sada slučaj, zaključeno je na konferenciji za medije, u organizaciji Udruženja medikalnih onkologa Srbije (UMOS). Svetski dan borbe protiv raka obeležava treću godinu kampanje #CloseTheCareGap, sa pozivom Vladama da smanje nejednakosti koje postoje u dostupnosti terapiji raka.
“Veliki doprinos savremenoj sistemskoj terapiji malignih bolesti postignut je uvođenjem novih lekova na listu lekova RFZO, početkom godine. Time se zaista smanjuje nejednakost u lečenju raka u našoj zemlji, pogotovo uvođenjem imunoterapije u lečenju drugih vrsta tumora. UMOS će nastaviti promociju najsavremenijih lekova koji su međunarodno preporučeni, a i dalje nisu na listi lekova“, izjavio je prof. VNS dr sci med Davorin Radosavljević, direktor Klinike za internističku onkologiju, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.
prof. VNS dr sci med Davorin Radosavljević, predsednik Udruženja medikalnih onkologa
„Rak nije jedna bolest već napada mnoge organe i tkiva različitim mehanizmima. Svetska javnost jeste shvatila da se posveti lečenju raka mokraćne bešike, dok je kod nas je rak mokraćne bešike „zaboravljeni rak“ koji sada u svetu ima nove terapijske opcije i daje nadu pacijentima da sa tom opakom bolešću duže i bolje žive. Mi naravno, očekujemo da postane uskoro dostupan pacijentima i u Srbiji“, izjavio je prof. dr sci. med. Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju, Univerzitetski klinički centar Srbije.
„Pacijenti sa rakom mokraćne beške javljaju se kasno, zato apelujemo i veoma je važno da se svako ko primeti neke simtome, a pogotovo krv u urinu da se odmah javi lekaru. Više od 2.500 hiljade ljudi oboli svake godine u našoj zemlji od raka mokraćne bešike, dok za više od 1.000 njih ova bolest ima fatalan ishod, i zato je veoma bitno uvođenje imunoterapije, kao najsavremenijeg oblika lečenja“, izjavila je NS dr sci med Suzana Matković, onkolog, Institut za onkologiju Srbije.
prof. dr sci. med. Zoran Džamić, NS dr sci med Suzana Matković sa pacijentom Tomislavom Miletićem
„Kad saznaju dijagnozu važno je da budu borci, da se ne predaju. Ja sam počeo lečenje imunoteraijom još 2017. godine, i moja poruka je da svako ko primeti neke siptome kao što su krv u urinu, da se odmah javi lekaru.“ izjavio je Tomislav Miletić, pacijent koji se bori sa rakom mokraćne bešike.
Svetski dan borbe protiv raka obeležava se 4. februara, a globalna kampanja #CloseTheCareGap, poziva Vlade da smanje nejednakosti koje postoje u dostupnosti terapija raka. Republika Srbija unazad nekoliko godina čini dostupnim inovativne terapijske opcije, ali potreba za novim efektivnim lečenjem i uvođenjem savremenih opcija za lečenje za mnoge grupe pacijenata i dalje postoji.
Kompanija HONOR, globalni tehnološki brend, uvodi potpuno novu, drugu generaciju silicijum karbonske baterije u HONOR Magic6 seriju. HONOR je započeo revolucionarnu inovaciju u tehnologiji baterija, ističući se kao prvi brend koji je primenio nove inovacije baterija iz drugih industrija na pametne telefone.
Poznati svetski tehnološki influenser PhoneBuff objavio je video sprovođenja testa u kom je HONOR Magic6 Pro u zamrzivaču, na temperaturi -20℃ u njegovoj laboratoriji.
Takođe, objavljen je još jedan video na društvenim mrežama #DiscoverTheGalaxyByMagic# koji prikazuje kako se HONOR Magic6 Pro probija kroz stratosferu i stiže do galaksije u veoma hladnim uslovima.
HONOR Magic6 Pro, koji će biti predstavljen na MWC 2024, prošao je kroz seriju neverovatno ekstremnih izazova sa baterijama u različitim situacijama. Najnovija tehnologija baterija, druga generacija silicijum karbonske baterije, može postići odlične performanse trajanja u izazovima sa ekstremno niskim temperaturama. Sa ovakvom snagom tehnologije baterije, nema više briga o hladnim putovanjima kao što su skijanje ili planinarenje.
Kompanija HONOR je prvi proizvođač pametnih telefona koji je detaljno proučavao materijal negativnih elektroda na bazi silicijuma koji podiže gustinu snage i brzo punjenje na viši nivo, dok je Tesla, takođe, proučavao hemijsku strukturu silicijuma od 2016. godine. Ovo je, ujedno, i prva baterija sa samostalnim čipsetom koji dodatno poboljšava performanse baterije u svim scenarijima, posebno u uslovima niskih temperatura kao što je je -20℃, što će nadmašiti Samsung Galaxy S24 Ultra.
Za više informacija, pratite HONOR događaj 25. februara na MWC sajmu 2024.
Sara Reljić je nedavno imala sukob sa jednom koleginicom, čije ime nije htela da iznosi, ali je sada odlučila da otkrije razlog svađe.
Pevačica i bivša rijaliti učesnica, Sara Reljić, koju, zbog čestog gostovanja na romskim veseljima, nazivaju i „kraljicom bakšiša“, nije poznata po skandalima i aferama, ali ističe da je nedavno imala žestok sukob sa jednom koleginicom.
Foto: Privatna arhiva
Sara ne želi da pominje ime pevačice sa kojom se posvađala i na taj način joj da medijsku pažnju, ali je tokom gostovanja u jednoj emisiji otkrila zbog čega je došlo do sukoba:
Foto: Promo
– Neću da kažem ime. Mislim da je ona to uradila namerno, zato što je u tom periodu izlazila njena pesma. Verovatno je mislila da ću ja da kažem ko je i šta je i na taj način joj pružim reklamu. Ja namerno nisam htela da kažem, neka je ona meni živa i zdrava. Daleko joj lepa kuća, ako je uopšte ima – rekla je Sara za „Grand“.
– Ovi iz agencije „Miss You“ su mi tražili pare za kotizaciju za to takmičenje. Ja sam usred takmičenja saznala da se to ne plaća, tako da sam naravno završila svaki kontakt sa njima.
Sloba Radanović je, novom objavom na svom Instagram profilu, potkačio samoprozvanog „Boga obrva“, Adama Adaktara.
Adam Adaktar svojim načinom života i izjavama često izazove pažnju javnosti, a sada je gostovanjem u jednom potkastu uspeo da izrevoltira i pevača, Slobu Radanovića.
Foto: Aleksandar Jovanović Cile
Naime, Sloba je na svom Instagram profilu objavio deo Adamovog intervjua, u kojem govori da je uvek živeo istim načinom života, pa istakao da nije poenta u novcu.
Foto: Foto: Promo
– Sada imam bazen u kući. Pre tri godine imao sam bazen u dvorištu, a pre 15 godina imao sam onaj montažni bazen, pa dolazimo do toga da sam ja uvek imao bazen. Znači, svako sebi može da priušti bazen na postavljanje. Radi se o lajfstajlu, kako hoćeš da živiš, a ne o novcu. To je ono što ljudi ne mogu da ukapiraju. Tako da sam ja uvek živeo ovako – govorio je Adam.
Ova izjava razbesnela je poznatog folkera:
Foto: printscreen instagram
– Svakom sekundom ovog snimka odumire mi jedna siva moždana ćelija, lebe mekani – napisao je Radanović.
Podsetimo, poslednji snimak Adama Adaktara, kada je na platou ispred Hrama Svetog Save doneo „Carski tron“ i seo u njega kako bi ga fotografisali, zgrozio je javnost, te je „Bog obrva“ naišao na brojne osude na društvenim mrežama.
Apelacioni sud u Beogradu objavio je presudu donetu pre skoro deset meseci po kojoj su okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije – Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić oslobođeni krivice, objavio je Insajder.
Sud je, usvajanjem žalbi odbrane i delimičnim usvajanjem žalbe Tužilaštva, preinačilo prvostepenu presudu i okrivljenog Markovića oslobodilo od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u podstrekavanju, a okrivljene Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo teško ubistvo, piše Insajder.
Kako prenosi N1, Apelacioni sud je, kako se navodi, nakon održane sednice veća, doneo odluku da otvori pretres pred drugostepenim sudom, jer je „osnovano izjavljenim žalbama ukazano da je prvostepeni sud i u ponovljenom postupku učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka zbog kojih nije bilo moguće ispitati pravilnost i zakonitost pobijane presude, a takođe nije postupio po nalogu drugostepenog suda i nije otklonio nepravilnosti na koje je ukazano ranije donetim rešenjem Apelacionog suda“.
Po oceni Apelacionog suda, i pored svih izvedenih dokaza, tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe, niti je utvrđeno ko je, kada i gde, kao što se navodi u dispozitivu optužnice, učestvovao u sačinjavanju prethodnog dogovora i plana za lišenje života vlasnika, direktora glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista “Dnevni telegraf” i nedeljnika „Evropljanin” Slavka Ćuruvije, a nije izveden ni jedan dokaz u prilog navodima optužbe, da je takav nalog dat od strane NN lica “iz najviših struktura vlasti”.
Predsednik Komisije za istraživanja ubistava novinara i član Radne grupe Vlade Srbije za bezbednost novinara Veran Matić izjavio je u septembru prošle godine da je „još tokom maja i juna“ od kolega novinara počeo da dobija informacije da će presuda optuženima u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije biti oslobađajuća.
Izvršna direktorka „Slavko Ćuruvija“ Fondacije Ivana Stevanović pozvala je u novembru Apelacioni sud da što pre objavi pravosnažnu presudu za ubistvo Ćuruvije.
Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999, tokom NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, u prolazu zgrade u kojoj je živeo u centru Beograda. Prvo suđenje je počelo juna 2015 – 16 godina nakon ubistva.
Prema rigidonom Zakonu o informisanju njegove dnevne novine „Dnevni telegraf“ je, uz još nekoliko medija, zabranjen 14. oktobra 1998. godine. Od oktobra počinje da ga prati Služba državne bezbednosti. Nakon toga, „Dnevni telegraf“ je štampan u Crnoj Gori. Neposredno pred početak bombradovanja marta 1999. godine osuđen je na petomesečnu kaznu zatvora zbog uznemiravanja javnosti. Advokati su, ipak, uspeli da intervenišu i spreče njegovo zatvaranje.
Pet dana pre ubistva, šestog aprila 1999, u dnevnom listu „Ekspres politika“ pojavio se tekst „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je iste večeri pročitan u Drugom dnevniku RTS-a. Pisac teksta Miroslav Marković poziva se na izjavu Mirjane Marković iz novembra i kaže da je Ćuruvija „izdajnik“, koji je sve vreme „priželjkivao bombe za Srbe“ i čija izdaja neće biti zaboravljena.
Na Uskrs 11. aprila ubijen u prolazu zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici u Beogradu. Ubijen je vatrenim oružjem s leđa a sa njim je bila nevenčana supruga Branka Prpa.
(Beta) – Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je danas da ne postoji nikakva secesionistička retorika, već da se RS bori za očuvanje Dejtonskog sporazuma.
„Mi želimo da očuvamo Dejton, a oni iz čijeg pera je izašao ga ruše. Ne postoji nikakva secesionistička retorika, mada se svim silama nastoji održati ta laž“, napisao je Dodik na društvenoj mreži Iks.
Dodao je da je „jedina istina da se Republika Srpska odlučno bori da očuva Dejtonski sporazum“, ponovivši da RS hoće Ustavom predviđenu BiH, ali ne protivustavnu BiH.
„U poslednjih nekoliko godina gledamo pravu invaziju američkih predstavnika u BiH, koji nam pokušavaju objasniti kako treba da živimo i funkcionišemo, jer, eto, oni to znaju bolje od nas“, naveo je Dodik.
Dodao je da je on na svim sastancima sa američkim predstavnicima „uvek predstavljao i branio interes srpskog naroda i nastojao da iznese stav Republike Srpske da želi da očuva dejtonsku BiH, koja je jedina prihvatljiva“.
„Godinama slušamo iste optužbe, koje su besmislene i nemaju nikakvu svrhu osim da se bošnjačkoj strani obezbedi bolja pozicija i dominacija nad druga dva konstitutivna naroda“, ocenio je Dodik.
Dodik je naveo da je Republika Srpska opredeljena za dijalog sa svim stranama, dodavši da u RS „nisu ni naivni ni ludi da ne vide šta stoji iza optužbi na njen račun“.
„Kad god su Amerikanci tu, ispostavi se da se nešto bitno za njih dešava. Sad treba da verujemo da je njima veći problem Srpska, nego američki gas koji žele u Federaciji BiH“, naveo je Dodik povodom posete Sarajevu pomoćnika američkog državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove Džejmsa O’Brajena.
Naveo je da američki zvaničnici stalno ponavljaju priču o očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta BiH, koji upravo oni ugrožavaju svojim svakodnevnim napadima na Dejtonski sporazum
Ser Dejvid Džejson, najpoznatiji po ulozi Dereka Trotera u seriji Mućke, danas proslavlja 84. rođendan.
Rođen je 2. februara 1940. godine u Edmontonu kod Londona. Pravo ime mu je Dejvid Džon Vajt, ali je kao umetničko ime izabrao Dejvid Džejson. Njegov stariji brat je glumac Artur Vajt.
Glumačku karijeru je započeo 1963. godine, dok je televizijsku karijeru počeo godinu dana kasnije, u sapunici „Crossroads“.
Najznačajnije uloge tokom karijere koja traje već 60 godina je, osim Mućki, ostvario kao detektiv Džek Frost u seriji „A Touch of Frost“, kao i u sitkomu „Open All Hours“ i „Still Open All Hours“, piše N1.
Kao Del Boj u legendarnim Mućkama se pojavio u 64 epizode.
Osvojio je brojne nagrade, kao što su BAFTA, čiji je dobitnik bio četiri puta (1988, 1991, 1997. i 2003), zatim četiri Nacionalne britanske komičarske nagrade (1990, 1992, 1997. i 2001) i sedam Nacionalnih televizijskih nagrada (dve 1996 i 2002. i po jednu 1997, 2001. i 2011).
Odlikovan je titulom sera (viteza) 2005. godine, za zasluge u oblasti glume i komedije.
