Glumica Dragana Mićalović godinama je dobra prijateljica sa pevačicom Milicom Pavlović, a sada je otkrila kakav je Milica ostavila utisak na njene kolege glumce.Original Article
Home Blog
DRAGANA MIĆALOVIĆ I MILICA PAVLOVIĆ SU DOBRE DRUGARICE! Glumica konačno otkrila šta njene KOLEGE MISLE O PEVAČICI!
SRBIJA ZA GAVRILA: Piksijev dres iz Nagoje obezbedio neverovatnu sumu za pomoć mališanu (FOTO)
DRES Dragana Stojkovića Piskija iz vremena kada je igrao za Nagoju, a koji je na licitaciju za pomoć malom Gavrilu Đurđeviću stavio pevač Nikola Rokvić, obezbedio je čak milion dinara za pomenutog dečaka!Original Article
SKANDAL MAJSTOR NE STAJE: Francuski teniser se svađao sam sa sobom – “preloš si, prestani da igraš tenis” (VIDEO)
Trenutno 35. reket sveta Benoa Per po ko zna koji put pokazao je svoje nesportsko ponašanje. Nakon što je bio iskren i poručio da mu je tenis nebitan, da samo razmišlja o novcu, ponovo nije izdržao da ne bude loš momak, ovoga puta u Barseloni.Original Article
(UŽIVO) ĐOKOVIĆ – KVON – Novak igra u Beogradu posle devet godina, neočekivani problemi pred start meča!
POSLE devet godina, ponovo se igra "Srbija open" na Dorćolu, a Novak Đoković u drugom kolu igra protiv Sunvu Kvona.Original Article
POTPUNI HIT! 15 godina nije dolazio na POSAO, a redovno primao PLATU! Zaradio je više od POLA MILIONA EVRA
Punih 15 godina jedan muškarac, zaposlen u lokalnoj zdravstvenoj ustanovi u kalabrijskom gradu Katarcanu, redovno je primao platu a da se nikada nije pojavio na radnom mestu u odelenju za hitne intervencije u slučaju požara i za to vreme zaradio je više od pola miliona evraOriginal Article
Protest Udruženja radnika na internetu ispred Skupštine Srbije, nije im dozvoljen ulazak na sednicu parlamenta
Protest Udruženja radnika na internetu ispred Skupštine Srbije, nije im dozvoljen ulazak na sednicu parlamenta
Predsednik Udruženja radnika na internetu Srbije Miran Pogačar rekao je danas da predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić nije dozvolio ulazak predstavnicima tog udruženja na sednicu kako bi učestvovali u raspravi o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Udruženje radnika na internetu nezadovoljno je Predlogom izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana i traži da se povuče iz procedure jer će im poreska opterećenja biti izuzetno visoka. Država im je otpisala kamate, kako je navedeno u predlogu zakona, na dug u poslednjih pet godina, od 2015. godine, uvela neoporezivu mesečnu osnovicu od 32.000 dinara i obavezala da ostatak duga plaćaju u mesečnim ratama deset godina.
Predlogom izmena Zakona o porezu na dohodak je predviđeno da od kraja prošle godine do 1. oktobra ove godine frilenseri porez plaćaju tako što će neoporezivi osnovica biti 18.300 dinara.
Pogačar je za Betu rekao da su i dalje spremni za razgovor o trajnom rešenju oporezivanja radnika na internetu.
Rasprava o Predlogu izmena Zakona o porezu na dohodak građana je na dnevnom redu današnje sednice Skupštine Srbije, na koj se se raspravlja i o rebalansu ovogodišnjeg budžeta.
Predlog izmena propisa, koje Udruženje ne prihvata, napravila je Vlada Srbije i tim izmenama se od frilensera traži da plate porez pet godina unazad, od 2015. do oktobra ove godine uz neoporezivi deo od 32.000 mesečno i povećanje neoporezivih troškova sa 20 na 43 odsto. Dug bi se otplaćivao u mesečnim ratama 10 godina.
Predlog za oporezivanja previđa da od 1. oktobra neoporezivi iznos bude 18.300 dinara, a ne pominju se normirani troškovi. Frilenseri tvrde da bi istovremeno namirenje duga i tekućih obaveza te radnike oteralo u dužničko ropstvo, a procenjuje se da ih ima oko 100.000.
Premijerka Ana Brnabić je prošlog vikenda, kada su frilenseri protestovali ispred Skupštine Srbije, rekla da je spremna za nastavak razgovora, ali "bez ultimatuma".
Poreska Uprava je krajem prošle godine, posle kontrole, dostavila frilenserima rešenja o naplati poreza za prethodnih pet godina iako nije postojao precizan zakon za tu kategoriju radnika.
To udruženje je protestovalo više puta, a prekinuli su proteste kada su započeli pregovore sa Vladom Srbije, koji su neuspešno okončani, kada je Vlada ponudila da se otpiše kamata, prizna veći procenat troškova i uvede neoporezivi deo od 32.000 mesečno, a dug plaća u mesečnim ratama deset godina.
Udruženje radnika na internetu je odbacilo takav predlog, ali je drugo udruženje, Udruženje frilensera i preduzetnika spremno da ga prihvati i Vlada Srbije je predlog usaglašavala sa njihovim zahtevima, a Pogačar je ocenio da to udruženje nema legitimitet i da nije reprezentativno.
Izvor: Beta, Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.
(UŽIVO) SUPERLIGA EVROPE: Nastavlja se krah, još dva kluba se povukla iz takmičenja
NASTAVLJA se rat Superlige Evrope i ostatka sveta. Engleski klubovi odlučili su da napuste takmičenje i sada se čakuje odluke Italijana i Španaca.Original Article
OVE LJUDE NIKO NE BI MUVAO NA APLIKACIJAMA ZA UPOZNAVANJE! Otkriveno šta najviše odbija potencijalne partnere!
Mnogi traže partnera ili zabavu na aplikacijama za upoznavanje, a onlajn "muvanje" se posebno povećalo tokom prošle godine zbog pandemijeOriginal Article
Dokaz da centar grada može biti predivna oaza prirode
Urbanim sredinama dominiraju zgrade sa staklenim fasadama koja se pregrevaju kao staklenici, a zatim gutaju velike količine električne energije kao bi spustile temperaturu da bi se unutar njih moglo funkcionisati.
Umesto toga, mogli bismo da imamo zgrade koje su tesno povezane sa živim sistemima koji su evoluirali zajedno sa nama, koji slave vezu između čoveka i prirode koja je ključna za naše blagostanje.
- Sat za našu planetu i korona virus: Koliko smo uradili za životnu…
- Sat za našu planetu i korona virus: Koliko smo uradili za životnu…
- Teorije zavere: Neznanje na kome se debelo zarađuje i zaprašivanje glupostima
Kako sve više ljudi Australiji živi u urbanim sredinama, gradovi rastu a ozelenjavanje gradova je ključni deo uspostavljanja i obnavljanja te veze između čoveka i prirode.
Pored lepote koju zelenilo unosi u urbana područija, okružnje je automatski zdravije.
Istraživanja takođe pokazuju da se stopa kriminala smanjuje u oblastima sa drvoredima a i da se povećava vrednost imovine.
Priroda zna kako da upravlja poplavama i vremenskim neprilikama i prilagodljivija je od mnogih naših projektovanih sistema, ali mi obijamo da učimo iz toga.
Dok se borimo sa promenama usled klimatskih promena, imamo priliku da učimo i iz prirode i iz istorije starih kultura koje su hiljadama godina savladavale promene.
Projekat „Zelenija mesta“, koji je prošle godine objavio Vladin arhitekta Novog Južnog Velsa, opisuje mnoge prednosti zelene infrastrukture; od povećane socijalne interakcije i inkluzije do smanjenog rizika od poplava i uvećanja vrednosti imovine.
Uz svo ovo znanje o blagodetima zelenila u gradovima, mi još uvek površno posmatramo razvoj gradova kroz urbanizam koji ima malo ili nimalo prirode, a ukoliko postoji zelenilo, vrlo je ograničeno i nema dubljeng pristupa koji podrazumeva razmišljanje o stvaranju staništa koja mogu povećati biodiverzitet.
Pristup regenerativnog dizajna, koji stvara mogućnosti da ljudi i priroda napreduju zajedno, je korak napred u razvoju gradova. Pokret biofilnih gradova koji je započet u SAD-u, a sada je prisutan u Australiji.
Ovaj projekat podrazumeva da bi gradovi mogli da postanu staništa za autohtone vrste bukvalno svuda, čak i u najgušće naseljenim gradskim sredinama, istovremeno stvarajući prijatan zajednički prostor koji je ujedno i koristan.
Kako australijski gradovi postaju sve nasljeniji , benefiti od povezivanja sa prirodom se povećavaju, ali ipak često možemo čuti opaske da nije moguće uvesti prirodu u grad, da joj je potrebno previše prostora ili je najbolje ostaviti je u okviru parkova u kojima može da bude odvojena od urbanih delova grada.
Odgovor na ovo ogleda se u tome da biodiverzitet postoji svuda, čak i najmanji zeleni prostor pružaj osnovno staništa za najsitnije vrste.
Srećom, vidimo kako se u gradovima širom sveta pojavljuju projekti koji pokazuju da ova ideja ima svoju publiku.
Projekti poput “Highline” u Njujorku daju gradovima u svetu primer kako se napuštene površine u gradovima mogu u potpunosti transformisati u prirodna staništa.
“Revilding” ili podivljavanje je dodavanje prirode svuda, ne samo u parkovima, ili žardinjerama već i unutar i izvan stambenih zgrada.
Ako bismo svoj razvoj posmatrali kao prostor koji je priroda, iz kojeg smo oteli prostore za ljudsku upotrebu, a ne obrnuto, imali bismo priliku da dovedemo ljude i prirodu u zdravu ravnotežu.
Gradovi u Australiji vrve od napuštenih površina, od useka na železnici do parkinga i napuštenih industrijskih pogona.
Prečesto su najprometniji putevi neprijateljsko okruženje sa malo ili nimalo prirode, a krovovi i trgovi gradova izbetonirane površine koje doprinose visokoj temperaturi.
Zelenilo koje sadimo ne mora biti samo drveće. Projekti kao što su “Sidnei’s Camperdovn Commons”, “Perth Citi Farm” ili” MelFurn’s SkiFarm”, daju primer za uzgajanje hrane u gradovima koji istovremeno povećavaju interakciju među komšijama ali i osećaj zajednice.
Strateški akcioni plan grada Melburna „Ozelenimo naš grad“ pokazuje kako zeleni zidovi i krovovi mogu imati važnu ulogu u donošenju prirode u grad.
Nažalost, uglavnom smo kratkovidi i nismo u stanju da vidimo benefite koje nam priroda pruža na duži rok.
Ne uzimamo u obzir da smanjenje zagađenja vode i vazduha doprinosi i vrednosti imovine. Nadamo se da nije potrebno da još vrsta izumre, da se ponove razorni požari, katastrofalne poplave da bismo krenuli u akciju.
Prošla je decenija kako su UN donele Konvenciu o Biodiverzitetu i zabrinjavajuće je što nijedan od ciljeva nije postignut.
U sledećoj deceniji moramo prihvatiti svoju odgovornost za ovo i moraćemo da pomognemo prirodi jer opstanak svih vrsta od kojih zavisimo leži isključivo u našim rukama.
Tokom poslednjih 200 godina, Australija je izgubila 75% svojih prašuma i ima najgori rekord izumiranja sisara na svetu.
Iako i dalje doživljavamo prirodu kao nešto što možemo uzeti i uništiti i kao nešto što nam je podređeno, malo je verovatno da će se išta promeniti.
U u Australiji čak ni pretnja izumiranjem koale nakon prošlogodišnjih požara nije rezultirala dovoljnom akcijom.
Naš odnos prema prirodi je ključan za promenu, moramo da prigrlimo prirodu u svom svakodnevnom životu i živimo znajućo da šta god da radimo prirodi, činimo sami sebi.
Izvor: TheGuardian
Mali: Rebalans budžeta neće uvećati javni dug preko 60 odsto BDP-a
Mali: Rebalans budžeta neće uvećati javni dug preko 60 odsto BDP-a
Ministar finansija Siniša Mali rekao je danas da će predloženi rebalans ovogodišnjeg budžeta omogućiti da se uspešno nastavi borba protiv pandemije koronavirusa, poveća životni standard građana i pospeši privredni rast, čime javni dug neće biti uvećan preko 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Skupština Srbije počela je danas novu sednicu na kojoj će poslanici raspravljati o setu finansijskih zakona, među kojima je i Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, sa pratećim odlukama.
Predloženi rebalans budžeta naknadno je uvršten u dnevni red sednice, jer je, kako je rekao predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, Vlada predložila da se o njemu raspravlja po hitnom postupku. Odlučeno je i da se duplira vreme za raspravu o rebalansu budžeta, o kome će se poslanici sutra izjašnjavati.
Ministar Mali je na sednici rekao da su predviđena rekordno visoka izdvajanja za kapitalne investicije i ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu.
"Rebalans budžeta za 2021. godinu uključuje treći paket pomoći privredi i građanima u iznosu od 257 milijardi dinara. Zajedno sa prošlogodišnja dva paketa pomoći u iznosu od 704 milijarde dinara ukupno će privredi i građanima biti obezbeđena podrška od osam milijardi evra, odnosno 17,2 odsto BDP-a", istakao je Mali.
|
Poslanici će danas razmatrati i predloge zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije kovida-19, kao i utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi. Skupština Srbije će razmatrati i predloge zakona o elektronskom fakturisanju i registru administrativnih postupaka, kao i izmene i dopune Zakona o osiguranju, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Na dnevnom redu su i predlozi zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada Srbije i Kine o uzajamnom priznavanju Programa AEO Uprave carina Ministarstva finansija Srbije i Programa za upravljanje kreditima preduzeća Generalne carinske administracije Kine, Sporazuma o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije I Aneksa 1 Sporazuma između vlada Srbije i Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Srbiji. |
Dodao je da će za kapitalne investicije biti izdvojeno 7,2 odsto BDP-a, ili 430 milijardi dinara, što će obezbediti da privredni rast ove godine bude šest odsto, kao što je planirano originalnim budžetom.
Kako je objasnio, u budžetu ima novca za izgradnju četiri nova autoputa, tako da će do kraja godine osam autoputeva biti u izgradnji.
"Za ekologiju je povećan budžet za 50 odsto, a 3,4 milijarde evra su planirane investicije u narednim godinama u kanalizacionu mrežu i postrojenja za prečišćavanje otpadndih voda u lokalnim samouprava", rekao je Mali.
Novac u budžetu je obezbeđen, kako je naveo, i za nabavku vakcina protiv koronavirusa i lekova u slučaju najgoreg scenarija, kao i za izgradnju fabrike vakcina.
"Za poljoprivredu su povećani budžetski rashodi za 5,5 milijardi dinara, tako da se približavamo cilju da ukupna izdvajanja za tu privrednu granu budu pet odsto budžeta", rekao je Mali i dodao će za dodatne vaučere biti izdvojeno 100 milijardi dinara, a za filmsku industriju još 300 milijardi dinara.
Po oceni ministra i pored povećanih troškova budžeta javni dug ove godine neće premašiti 60 odsto BDP-a. Mali je kazao da su u ovoj godini izuzetno dobri ekonomski pokazatelji, uprkos pandemiji, i da budžetski deficit u prvom kvartalu umesto planiranih 80,9 milijardi dinara iznosi 23,5 milijardi
"Iako je bilo planirano da u prvom kvaratalu pad BDP-a bude 1,3 odsto, taj pad je iznosio 0,5 odsto", kazao je Mali.
Naveo je da je Srbija jedna od retkih zemalja koja i u vreme pandemije je ulaže novac u povećanje plata u javnom sektoru i penzija.
Predlogom rebalansa budžeta predviđeni su ukupni prihodi od 1.356,2 milijarde dinara, što je za 19,9 milijardi dinara više nego što je bilo planirano originalnim budžetom za ovu godinu. Rashodi budžeta su povećani za 253,6 milijardi dinara, na 1.768,4 milijardi, tako da će deficit iznositi 381,7 milijardi dinara, što je 6,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), umesto ranije planiranih tri odsto.
Vlada je procenila da će inflacija, usled poskupljenja struje i očekivanog rasta cena naftnih derivata, ove godine iznositi 2,4 odsto, što je za 0,4 procentna poena više nego što je bilo prognozirano.
Podsetimo, pre dva dana Fiskalni savet je ocenio da predviđeni rebelnas budžeta predstavlja zaokret u fiskalnoj politici – umesto prvobitno planiranog ulaska u mirnije vode rebalansom se predviđa povećanje deficita za više od duplo, što će Srbiju uvesti u rizičan nivo javnog duga.
Neke od mera koje su razlog povećanja deficita Fiskalni savet smatra opravdanim, dok za neke ne vidi nikakvo opravdanje.
Zbirna ocena Fiskalnog saveta je da je približno polovina povećanja deficita predviđenog rebalansom budžeta ekonomski utemeljena, a da se druga polovina mogla racionalnije planirati, odnosno izbeći.
Izvor: Beta, FoNet, Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.
Kinezi grade autoput preko leđa Čačana i Kraljevčana uz amin Vlade Srbije
Kineska firma koju je Javno preduzeće “Putevi Srbije” angažovalo na izgradnji autoputa na trasi Požega-Preljina upada na privatne parcele, čupa vinograde, sadnice oraha, bespravno seče šumu i sve to bez dozvole.
Predsednik Srbije je početkom meseca rekao da je molio kinesku firmu da završi radove u januaru sledeće godine a ne 2023. kako je predviđeno. Izgleda da je molba urodila plodom jer kineski izvođač radova bahato upada na tuđe posede na kojima nije izvršena procena vrednosti i koja će nakon bahate seče šume i kopanja biti otežana, a na nekim mestima i nemoguća.
- Kineska firma upala na privatne parcele kod Čačka, ljudima dali rok od…
- Najugroženiji ekosistemi u Evropi, plavne šume, i u Srbiji na ivici opstanka
- Priobalje kod Futoga nekada je bilo zeleni pojas, sada je postalo…
Prošle godine, Čačanin Danijel Vuković, pokrenuo je sudski postupak jer su mu gore pomenuti kineski izvođači upali na posed, počupali sadnice oraha i krenuli sa iskopavanjem podzemnih slojeva šljunka pre zakazanog ročišta na kome je trebalo da bude postignut dogovor o ekspropijaciji zemljišta.
– Posadio sam pre sedam godina orahe na zemlji koju nisam nasledio već kupio, orao, plevio, đubrio, natapao znojem i svojim i svoje dece. Sve to znajući da verovatno neću doživeti da ubiram plodove, ali sam zato bio bezbrižan da će moj sin, u državi u kojoj se ne zna sta će biti sutra, moći da ima neku sigurnost od toga“, rekao je Vuković za NovuS, prošle godine u avgustu.
Danijel je podneo krivičnu prijavu. Iz advokatske kancelarije “Aleksić” iz Niša koja zastupa Danijela Vukovića kažu da je ovo suđenje počelo i dodaju da nijedan od učesnika eksproprijacije neće moći da dobije tržišnu cenu bez pomoći advokata sa ovakvim izvođačima radova.
Iz kancelarije kažu da se veliki deo građana nije javio advokatskim kancelarijama jer strahuju od visokih taksi i troškova postupka. Iz ove kancelarije poručuju da imaju i snage i moći, da pomognu svima, bez obzira da li imaju novčana sredstva i pozivaju građane da im se jave.
– Po zakonu o eksproprijaciji dužni su da isplate tržišnu vrednost. Nomalno je da imaju svoje veštake ali ta njihova procena nije bila baš objektivna. Mi na terenu imamo dosta razlike i odstupanja, poručuju iz advokatske kancelarije Aleksić.
– Veliki je problem kod učesnika eksproprijacije su poljoprivrednici koji čuvaju stoku i imaju po tridesetak krava sada ostaju bez deteline, bez kukuruza. Ove godine njima ni dinar nije isplaćen. Neko je ubrzao postupak, a sve što je brzo to je i kuso.
Iz ove advokatske kancelarije apeluju na građane da se obrate za pomoć jer je važno da građani dobiju tržišnu cenu za svoje parcele i da ne budu obmanuti, jer već postoje takvi slučajevi.
Kineska firma upala na privatne parcele kod Čačka, ljudima dali rok od 60 dana da se isele
