Nedavno je obeležen Svetski dan bubrega pod sloganom „Zdravlje bubrega za sve“. Koliko je važno da se u javnosti govori o zdravlju bubrega i zbog čega?

Bubrežne bolesti su veoma česte, neke su uočljive zbog pojave simptoma koji zabrinjavaju naše sugrađane (krv u mokraći, bol, temperatura, otoci) što ih navodi da se jave lekarima, a druge su potpuno bez simptoma i zbog toga se kasno prepoznaju, što je još opasnije. Na kraju, sva oboljenja dovode do slabljenja funkcije bubrega, što se naziva hroničnom bolesti bubrega (HBB) od koje boluje oko 10% populacije, što predstavlja impozantan broj od preko 600.000 građana Republike Srbije. Jednom nastalo slabljenje funkcije bubrega je progresivno i dovodi do povećanja učestalosti kardiovaskularnih bolesti, smanjenja kvaliteta života, potrebe za čestim medicinskim kontrolama, povećava rizik za bolničko lečenje i nažalost značajno smanjuje dužinu očekivanog životnog veka. Veoma mali broj bolesnika sa HBB, živi dovoljno dugo da se razvije potpuno propadanje funkcije bubrega, što se definiše kao terminalna hronična bubrežna insuficijencija, kada je za održavanje života neophodno lečenje dijalizom ili transplantacija bubrega.

U tom smislu postojanje bubrežnih bolesti ima ogroman medicinski značaj za pojedinca, a zbog ogromne učestalosti oboljenja i potrebe za angažovanjem celokupnog zdravstvenog sistema ima i ogroman opšte medicinski i društveni značaj. Broj bolesnika kojima je potrebno usporiti dalje propadanje bubrežne funkcije je ogroman, i sa ovim problemom se moraju izboriti ne samo medicinski radnici, nego je potrebno opšte društveno angažovanje u smislu dobre informisanosti građana Srbije o ovom stanju, kao i promocija zdravih načina života, adekvatne ishrane i fizičke aktivnosti, potrebe za kontrolama i uzimanjem predloženih lekova, koji bi mogli usporiti dalje slabljenje bubrežne funkcije.

Upravo zbog toga je potrebno da se svi upoznaju sa prirodom ovog tihog ali veoma opasnog stanja, prirodom i tokom bubrežnih bolesti, ali i o mogućnostima usporavanja daljeg propadanja bubrežne funkcije. Samo kombinacijom adekvatne informisanosti pojedinaca, adekvatnog rada celokupnog zdravstvenog sistema i dostupnosti novih metoda lečenja možemo usporiti ovu „epidemiju bubrežnih bolesti“ i doprineti kvalitetnijem i dužem životu naših sugrađana.

Kao renomirani nefrolog, možete li nam objasniti šta je to kardio-renalni sindrom i koji su najčešći simptomi koji se javljaju?

Kardio-renalni sindrom se definiše kao postojanje bolesti jednog sistema koje dovodi do pogoršanja funkcije drugog organskog sistema. Stanje može nastati naglo (na primer u infarktu srca dolazi do pogoršanja funkcije bubrega, ili u naglo nastalom oštećenju funkcije bubrega dolazi do pogoršanja rada srca). Ipak, mnogo češće dolazi do hroničnog oštećenja jednog sistema koje dovodi do oštećenja drugog sistema, ili istovremenog postojanja oboljenja oba sistema. U suštini, i kardiovaskularne bolesti i bubrežne bolesti se razvijaju u jednom organizmu, u kome su sve funkcije objedinjene, pa je i nastanak bolesti neminovno povezan sa slabljenjem naizgled udaljenih delova tela. Suština ovog stanja je oštećenje malih krvnih sudova koji postoje i u srcu, perifernim organima, a naročito u bubrezima. Upravo bolesti koje dovode do oštećenja krvnih sudova (poremećaji metabolizma masti sa aterosklerozom, povišeni krvni pritisak i šećerna bolest), dovode do istovremenog oštećenja funkcije jednog i drugog sistema, gde jednom oštećena funkcija srca pogoršava funkciju bubrega, kao i u obrnutom slučaju, gde bolest bubrega dovodi do daljeg ubrzanog pogoršanja funkcije srca.

Upravo zbog toga je i potrebno prepoznati stanja koja dovode do pogoršanja rada ovih životno važnih organa, i pravovremeno uticati promenama načina života i adekvatnim lečenjem, na usporavanje daljeg propadanja ovih organa, što će svakako dovesti do poboljšanja lečenja bolesnika i produžavanja njihovog života.

Za medicinske radnike je veoma važna činjenica da ne postoji lečenje jedne bolesti, kod jednog specijaliste, nego da je neophodno lečenje bolesnika kojem je najčešće oboljenjem zahvaćeno više organa, te je potrebno dobro poznavanje ovog sindroma i primena lekova koji istovremeno mogu uticati na više organa.

Za kraj, možete li nam reći kako se leči kardio-renalni sindrom i šta struka, a šta pacijenti treba da preduzmu kako ne bi došlo do nastanka pomenutog sindroma?

Kako je nastanak kardio-renalnog sindroma veoma kompleksan, tako je i modifikacija daljeg propadanja ovih organa veoma kompleksna, te je neophodno da se izmeni kako način ponašanja bolesnika, tako i od lekara predložena terapija.

Ma kako naši sugrađani smatrali da su za lečenje bolesti potrebni samo „pravi“ lekovi, treba da postanu svesni da je neophodna i njihova aktivnost kojom mogu promeniti svoje zdravlje. To podrazumeva promenu režima života (smanjenje telesne mase, adekvatna i primerena fizička aktivnost prilagođena uzrastu), primena od strane stručnjaka predložene dijete (ograničenje kalorijskog unosa, smanjenje unosa masti, belančevina i naročito kuhinjske soli), kao i sprovođenje preventivnih pregleda lekara, što ima najveći uticaj na smanjenje učestalosti i ranu dijagnostiku kardio-renalnog sindroma.

Sa druge strane, rano prepoznavanje ovog sindroma (preventivnim pregledima, obraćanjem pažnje na ugrožene grupe građana: sa šećernom bolesti, povišenim pritiskom, gojaznošću ili starijim osobama), kao i primenom jednostavnih, jeftinih i široko dostupnih metoda „skrininga“, odnosno dijagnostike početnih faza bolesti, predstavlja ogroman zadatak za zdravstvene radnike. Jednom prepoznat kardio-renalni sindrom, moguće je lečiti, adekvatno kontrolisati i usporiti inače loš i progresivni tok ovog stanja. Rana primena lekova iz grupe lekova za pritisak (inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima i blokatori angiotenzinskih receptora), kao i odnedavno široka primena takozvanih SGLT-2 inhibitora (blokatori natrijum-glikoznog transportnog sistema u bubregu) imaju dokazani efekat u usporavanju toka bolesti. Svakako da je potrebna i adekvatna primena drugih lekova (drugi lekovi za šećernu bolest, insulini i insulinski analozi, diuretici, lekovi koji smanjuju koncentraciju masnoća, sredstva protiv zgrušavanja krvi itd.), kojima je moguće značajno popraviti prognozu bolesnika.

I na kraju naravno, svakako da najveću ulogu ima adekvatno poznavanje značaja kardio-renalnog sindroma, i to ne samo obolelih nego i zdravstvenih radnika, a naročito državnih službenika koji donose odluke o načinima funkcionisanja i finansiranja zdravstvene zaštite. Preusmeravanje sredstava na pravovremenu prevenciju bolesti i ranu primenu adekvatnih lekova svakako dovodi do produženja života naših sugrađana.

Post Views: 2

Uvek rado čitam kolumne. Naročito me zainteresuje kad u uglu stoji sličica osobe od pera i integriteta, jer tako prezentovan tekst odražava lični stav. Sedam da pišem i razmišljam da li sam lakomisleno i ishitreno prihvatio da na toj sličici sada budem ja, jer osećam veliku odgovornost što će iko odvojiti vreme da pročita o čemu razmišljam.

Novinarstvom u raznim formama, kao hobijem, a povremeno i kao sporednom profesijom (bio sam dugogodišnji član Udruženja novinara od 1995), bavim se još od srednje škole, dakle oko 50 godina. Napisao sam jednu knjigu, što znam da ne znači da sam pisac. Profesija za koju sam se školovao je medicinska – zdravstveno sam zbrinuo mnogo ljudi. Najpre kao lekar, pa onda kao opšti i urgentni hirurg Kliničkog centra Srbije, a imao sam dva „izleta“ u ratnu hirurgiju u toku humanitarne misije u Južnom Sudanu i po pozivu u Palestini. Najduže, ipak, bavim se estetskom hirurgijom u privatnoj praksi.

Posle četvorogodišnjeg volontiranja zaposlio sam se u Urgentnom centru, ali paralelno sam sa pokojnim bratom, prof. Miodragom Colićem, davne 1989. godine osnovao „Estetik studio“, pa zatim ’91. godine „Preduzeće za pružanje zdravstvenih usluga“ (ova smešna forma je bila jedina zakonski moguća u to vreme), a ’92. „Specijalističku ordinaciju za plastičnu hirurgiju“ kasnije preregistrovanu u „Specijalnu bolnicu“, što je i danas. Nemam tačan podatak, ali sam gotovo siguran da je to prva registrovana privatna zdravstvena ustanova u Srbiji uopšte. Ako se ograničimo na estetsku medicinsku delatnost, zaista smo prvi registrovali privatnu praksu u toj oblasti! Tada privatnih doktora u našoj zemlji nije bilo, jer je duga tradicija privatne prakse prekinuta 1941. godine, a obnovljena je za stomatologe ranije, a za medicinare tek 90-ih godina. Krčili smo put i prilagođavali se zakonima i pravilnicima koji su se neprestano menjali. Od tada do danas, u Bolnici Colić smo imali preko 30 000 pacijenata.

Ovo podsećanje na moj profesionalni put me ohrabruje da bi trebalo da imam integritet da se osvrnem na trenutne tendencije u našoj profesiji. Svestan sam da uticaj kolumne nije preveliki, ali za neko veće angažovanje nikada nisam imao pretenzije. Kada su mi jednom davno nudili da se bavim politikom u zdravstvu, ja sam hteo radije zdravstvenom politikom – što mi je bilo daleko bliže. Rekli su: „Imaš iskustvo i dobru reputaciju i u državnoj službi i kao privatnik, pa zašto da ne probaš?“ Odbio sam baš iz istog razloga! Ako si lekar, onda se jednako odnosiš prema pacijentu, jer on ima dijagnozu/tegobu koja zahteva isti tretman, bilo da se leči u privatnoj praksi ili u državnoj bolnici. Trebalo bi da ima i isti tretman. Mnogo puta sam svedočio da to nije bilo tako. Postojale su predrasude, pa kada su se dešavale komplikacije (a u ovom poslu su one retke ali neminovne i zvanično opisane) pa se lečenje nastavi u državnoj bolnici zbog potrebe multidisciplinarnog tretmana, često je bilo praćeno zluradim komentarom u stilu „tako ti i treba kad si išao kod privatnika“. Sada je sve manje tako. Veliki broj pacijenata kojima smo olakšali tegobe, koje smo izlečili u privatnoj praksi, doprineo je da se ceni rad u malim sistemima koji nisu pod okriljem države, ali jesu u skladu sa zakonima koje ona propisuje.

Danas, od deset mladih doktora koji završe šestogodišnje studije medicine, najviše ih je koji žele da specijaliziraju plastičnu hirurgiju. Neki bi čak da završe ovu izuzetnu specijalizaciju, a reklo bi se da im je cilj da rade samo neinvazivne procedure. Što se kaže, da budu hirurzi „bez kapi krvi“. Dođu kod nas koji se dugo bavimo estetskom medicinom na konsultacije. Uglavnom pitaju „kad mogu da počnem da bockam… šta se najviše isplati… kad imamo prava da radimo sami…“ Razumem nestrpljivost u mladosti, ali im prekorno kažem da bi bilo najbolje da osmisle „kioske“ za botox… a onda se osetim odgovornim da ne realizuju moju sarkastičnu ideju. Ko zna… u kakvom vremenu živimo, možda će jednoga dana biti moguće da, kad uđete u supermarket, neka mašina u koju je implementirana veštačka inteligencija algoritmom odredi šta vam je i koliko potrebno da imate „idealne“ konture lica, pa da pored kase uđete u kabinu, kao nekad za brze fotografije, sada za botoks i hijaluron. Sve je to, po meni, posledica pristupa „manjak znanja – višak samopouzdanja“. Ne mislim da mlade kolege imaju manje teoretskog medicinskog znanja, nego da sticanjem diplome ostvaruju određena prava (da se bave strukom) ali da nemaju u vidu obaveze ni odgovornost koju ova profesija nosi sa sobom. Često smo svedoci komplikacija, ali kao posledice neiskustva. O prevarama sa predumišljajem, kada potpuno neškolovana, nestručna lica rade zahvate o kojima pojma nemaju, a koja za posledicu imaju teške posledice po zdravlje pa i po život lakovernih pacijenata, o tome bih mogao da pišem posebnu kolumnu. Često se o tim tragičnim slučajevima senzacionalistički izveštava. U medijima se čuje velika galama koja se kao i svaka druga površno tretirana senzacija utiša, ili je neka bučnija senzacija nadjača, a mi nikada ne saznamo epilog tih kriminalnih radnji. To jeste kriminal, a imam utisak da se pripisuje celoj našoj struci, pa mi je nerazumljivo da makar za nauk ne čujemo koje posledice su imali ljudi koji su ugrozili drugima zdravlje i život.

Evo malo istorije. Nekada davno lopove su kažnjavali odsecanjem vrha nosa, kako nikada ne bi mogli da prikriju tragove počinjenog prestupa. Hirurška tehnika koju je upotrebio italijanski hirurg Taljakoci, prišivanjem podlaktice za nos, pa kasnije odvajanjem i rekonstrukcijom tkivom koje je na taj način dobio (po sličnom principu) upotrebljava se i danas. Te 1597. godine je rekonstruktivnu hirurgiju anatemisala crkva, a hirurg je u odbranu ove plemenite grane medicine izjavio: „Mi rekonstruišemo delove tela koje nam je priroda dala, a sudbina razorila, i to ne radimo zbog lepog izgleda, već zbog telesne utehe i funkcije.“ Tek 1957. godine Papa Pije XII skida anatemu rečima: „Estetska hirurgija nije u suprotnosti sa Božjom voljom, jer restaurira perfekciju najsavršenije Božje kreacije – a to je čovek!“

Velika je odgovornost baviti se ovom strukom, jer bilo da pacijent ima fizički nedostatak, ili da njegov izgled nije u skladu sa slikom koju ima o sebi, potreba da se ne naruši prirodni sklad je oduvek bila misija našeg doktorskog tima. I tako sada već 35 godina, vredno i odgovorno.

Post Views: 10

Počnimo s osnovnim pitanjem. Šta znači nedavno osnivanje regionalne kancelarije Helvetasa u Beogradu pre svega za ljude koji žive u Srbiji i drugim zemljama regiona?

Osnivanje regionalne kancelarije u Beogradu predstavlja ključan korak za Helvetas u širenju svog angažmana na dvanaest zemalja u regionu jugoistočne Evrope i južnog Kavkaza. To takođe nosi čast i značajnu odgovornost za našu kancelariju u Srbiji kao domaćina. Prisutnost u Beogradu omogućava nam dublje razumevanje specifičnih potreba i izazova regiona, pružajući osnovu za planiranje ciljane podrške prilagođene lokalnim kontekstima. Takođe, otvara vrata za jačanje regionalne saradnje, smanjenje tenzija i razmenu najboljih praksi među zemljama koje su slične po resursima i ograničenjima. S obzirom na naše švajcarske korene, imamo privilegiju da prenesemo bogato iskustvo i znanje iz različitih delova sveta, uključujući Švajcarsku, na lokalni kontekst. Time stvaramo mostove između globalnih trendova i lokalnih potreba.

Osvrnimo se na projekte i teme koje sprovodite. Šta znači kada čujemo da MED-projekat doprinosi jačanju lokalnih javnih finansija i uključivanju građana u procese donošenja odluka?

Helvetas ističe važnost ljudi u svim svojim aktivnostima. Promovišemo ravnopravnost, liderstvo i inovacije na lokalnom nivou kako bismo ostvarili sistemske, inkluzivne i održive promene. MED-projekat, koji finansira švajcarska Vlada, pruža znanje i finansijsku podršku lokalnim samoupravama za razvoj novih mehanizama odgovornog, transparentnog i participativnog upravljanja lokalnim resursima. Impresivni rezultati dosadašnjeg rada u ovom projektu uključuju podršku Vladi Srbije u unapređenju pravnog sistema i digitalizaciji oblasti lokalnih poreza. Zahvaljujući saradnji sa Helvetasom, lokalne samouprave beleže rast prihoda od poreza na imovinu od čak 30% u poređenju sa početnim stanjem. Građani su znatno aktivnije uključeni u procese donošenja odluka. Samo u poslednjoj godini, preko MED-projekta, 2.851 porodica imala je priliku da predloži i sprovede male projekte vredne oko milion evra, pri čemu je švajcarska Vlada kofinansirala sa 40%, dok su lokalna samouprava i građani zajedno doprineli sa 60% sredstava. Sve ove aktivnosti dodatno jačaju poverenje građana u upravu i snaži demokratske kapacitete zajednica.

To zvuči kao značajan doprinos lokalnom razvoju. Govoreći o podršci građanskim organizacijama, možete li nam reći više o projektu ACT i kako koristi građanima Srbije?

U okviru naših projekata i inicijativa, svakodnevno se trudimo da iskoristimo znanje kako bismo postigli uticaj. Projekat ACT, usmeren je upravo u tom pravcu. Organizacije civilnog društva u Srbiji se podržavaju da grade poverenje građana u snagu sopstvenog glasa. Projekat je trenutno u petoj godini implementacije. U prethodne četiri godine, uz podršku Vlade Švajcarske, obezbedili smo znanje i finansijsku podršku za čak 184 organizacije. Kao što ste napomenuli, ovaj projekat koristi građanima kako direktno, tako i posredno. Više od 150.000 ljudi direktno je imalo korist od aktivnosti koje su sprovele organizacije. Jedan od primera je doprinos podržanih organizacija u kreiranju „boljih“ lokalnih politika ili pristupa kvalitetnim uslugama, što je ključno za planiranje života građana u oblastima poput obrazovanja, zdravstva i zaštite životne sredine. U narednim godinama nastavićemo aktivnu saradnju sa 30 organizacija kako bismo ostvarili ono za šta su osnovane – zastupanje interesa građana.

Impresivno je videti kako ovi projekti direktno utiču na život građana. Na kraju, možete li nam reći više o regionalnom programu – RECONOMY, i kako doprinosi ekonomskom razvoju, posebno za marginalizovane grupe?

Naša organizacija ističe važnost razmene znanja i inovacija, težimo stvaranju agilnih i transparentnih oblika saradnje na različitim nivoima, kako bismo se suočili s izazovima kao što su uključivanje zaboravljenih i prelazak na zelenu ekonomiju. RECONOMY predstavlja simbol ovih vrednosti koje Helvetas neguje. Ovaj regionalni program, podržan od švedske Vlade, sprovodi se u jedanaest zemalja i obuhvata različite projekte. U Srbiji, na primer, program objedinjuje projekte u oblastima energetske efikasnosti, digitalizacije, inkluzivnog ekonomskog razvoja i održivosti koji teže stvaranju boljih ekonomskih prilika, posebno za ugrožene grupe. Kroz različite projekte i inicijative, RECONOMY povećava prihode, promoviše pristojne uslove rada i ekološki prihvatljivo zapošljavanje. Program to postiže uključujući različite aktere, poput javnih institucija, nevladinih organizacija, akademske zajednice i preduzeća. Ipak, svestan je da se život građana odvija u zemljama, a ne u regionima. Stoga su projekti koji se sprovode u Srbiji potpuno prilagođeni lokalnim potrebama i usmereni na ostvarivanje konkretnih pozitivnih promena na terenu.

Post Views: 10

Krenimo od kraja: nakon što smo, pošavši iz Njujorka, prešli čitav kontinent (što je za pedeset i nešto kilometara dalje nego od Pariza do, pazite sad, Bagdada!), bilo je vreme da iz San Franciska poletimo ka Evropi. Ceo taj dan proveli smo po brdašcima i udolinama ovog grada, na kraju završili na mostu Golden gejt i u šarmantnoj varošici Sausalito u njegovom podnožju. Pa onda traži parking, tankaj auto, vraćaj rentakar, prebacuj se na terminal, jedna kontrola, druga kontrola, traži gejt, laktaj se za mesto, sve u svemu – konačno predveče sedosmo u avion.

Razni su povodi nas pet osnivača ovoga što je danas evropska organizacija Propulsion doveli u Ameriku i poslali da je proputujemo od obale do obale: naša šefica da izbliza vidi neke od najuzbudljivijih poslovnih praksâ naših poslovnih partnera, naš art-direktor da se inspiriše nepresušnom amerikanom, naš vođa programa da pogleda kako se od jasne ideje stvara jedna od najvećih globalnih konferencija, Guglov „Klaud nekst“ u Las Vegasu gde su nas pozvali kao malog ali uzbudljivog partnera, ja da upijem inspiraciju za sve što sledi, a naš direktor finansija da pripremi administrativno-finansijski teren za nove korake u našem razvoju.

Znali smo da je „Amerika zemlja velika“, ali nije ključ samo u fizičkoj veličini, nego u broju mogućnosti, u svemu, a čovek mora, vala, da može da slobodno bira, na tržištu, u životu, u državi. Kad su, prosto, pred tobom slobodni izbori, pred tobom je i link sa svetom, ama ceo svet! Da smo „povezani sa svetom“ raznim vidljivim i manje očiglednim nitima, kojih nekad ni sami nismo svesni, slažemo se sa USAID-om, u njihovoj novoj inicijativi, kojoj je namera da osnaži neke nove generacije u Srbiji. U eri globalizacije i napretka, mogućnosti za širenje poslovanja, delovanja i komunikacije su bezgranične, a mnogi od nas znaju da fizičke granice Srbije nisu prepreka našim ambicijama i razvoju.

I tako su našeg Dušana, dok smo mi prelazili hiljade milja, američkom poštom jurila važna pismena iz raznih delova zemlje, a on ih presretao gde god je stigao i mogao. Kažemo mu: „Sedi, Duško, na avion iz San Franciska, to ti je očas posla da skočiš do Čikaga i pokupiš papire!“ Sad, evo, sedimo svi u avionu za Evropu, let traje već pet-šest sati, pogledam na ekran – pa mi jedva da smo se Čikagu približili! Hoće li u ovih četiri hiljade karaktera stati sve što je u Americi – veliko? Teško, zato sve sitne detalje pročitajte na Nedeljnikovom sajtu.

Jer, mali mi je ovaj tekst za kanjon kome mora da se dodeli još veća reč od „veliki“ (mora „grand“), pa za njujoršku Grand junion železničku stanicu, pa za MGM Grand u Las Vegasu, pa za najveći svetski okean u Kaliforniji, pa za nezamislive distance, ogromne automobile i još veće puteve – a sve smo ovo prošli i videli!

Tako se i grand „Klaud nekst“ gde smo bili Guglovi gosti završio spektakularnim brojem učesnika, nas preko trideset hiljada. Najavili su nam revolucionarne alate i tehnologije, a posebno pokazali sve što rade da postanu globalna infrastruktura „u oblaku“ za divelopere, startapove, biznise, vlade, i doslovno svakoga u oblasti za koju procenjuju da je sadašnjost, bliska i daleka budućnost – veštačka inteligencija (AI) u svemu, uvek, za svakoga. Bila je ovo nezaobilazna destinacija za sve koji svoje postojanje i poslovanje planiraju malo dalje od sledeće fiskalne godine; videćete, izraz „guglati“ za koju godinu neće značiti „pretražiti nešto na internetu“, već „upotrebiti AI da ti nešto završi“.

Videli smo tako da smo mi, Propulsion, povezani na svaki način, a na povezani.rs su i mnogi drugi pojedinci, biznisi, organizacije iz Srbije koji su demonstrirali sposobnost da prevaziđu izazove savremenog doba. Svima nama koji ističemo vrednosti kao što su sloboda, adaptabilnost i uspeh u globalnom kontekstu, koji cenimo autonomiju rada, koristimo digitalne alate za profesionalni razvoj i neprestano istražujemo prilike koje se pružaju izvan naših zajednica – vrata su nam širom otvorena ne samo da se povežemo sa svetom, nego da budemo svet. Odmah.

Post Views: 16

Slučaj preminule porodilje iz okoline Preševa, biće prosleđen Osnovnom javnom tužilaštvu, zbog sumnje da se radi o nehatnom izvršenju krivičnog dela „nesavesno pružanje lekarske pomoći“, saopštili su iz Višeg javnog tužilaštva u Vranju.

Do njene smrti je došlo prilikom porođaja 17. aprila u Zdravstvenom centru u Vranju.

Kako je preneo portal Jugpres, u saopštenju koje je potpisala glavna javna tužiteljka u Vranju Danijela Trajković, navodi se da je obdukcija pokazala da je uzrok smrti porodilje „ruptura materice sa posledičnim krvarenjem“.

„Policijska uprava u Vranju postupila je po nalogu Višeg javnog tužilaštva preduzela sve potrebne radnje radi utvrđivanja svih relevantnih okolnosti vezanih za smrt porodilje, pa je 24. aprila, Višem javnom tužilaštvu u Vranju dostavljen Izveštaj o svim preduzetim radnjama, kao i prethodni patoanatomski nalaz Zavoda za sudsku medicinu u Nišu o uzroku smrti, koji je urađen po zahtevu Zdravstvenog centra u Vranju“, navela je Trajković.

Rukovodstvo Zdravstvenog centra u Vranju smenilo je pre dva dana Dragana Veličkovića sa položaja načelnika Službe za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice u Vranju.

Veličković je bio ordinirajući lekar na ginekologiji prilikom porođaja žene iz Preševa koja je preminula 17. aprila.

Post Views: 28

Sjedinjene Američke Države (SAD) oborile su četiri bespilotne letelice iznad oblasti Jemena, koje kontrolišu pobunjenici Huti, saopštila je noćas američka vojna komanda na Bliskom istoku (Centcom).

„Američke snage su uništile četiri bespilotne letelice koje su predstavljale neposrednu pretnju američkim, koalicionim i trgovačkim brodovima u regionu“, navodi se u saopštenju na mreži X.

Jedan koalicioni brod je uspeo da presretne i protivbrodsku raketu lansiranu iz oblasti pod kontrolom jemenskih pobunjenika ka Adenskom zalivu, dodaje se iz istih izvora.

U operacijama nije bilo žrtava.

Post Views: 33

Rusija je stavila veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se sve zemlje pozivaju da spreče opasnu trku u nuklearnom naoružanju u svemiru.

Rezolucija, koju su inicirale Sjedinjene Države i Japan, pozvala bi sve zemlje da ne razvijaju ili ne razmeštaju nuklearno oružje ili drugo oružje za masovno uništenje u svemiru, što je već zabranjeno međunarodnim sporazumom iz 1967. godine.

„Zašto? Zašto, ako se pridržavate pravila, ne biste podržali rezoluciju koja ta pravila ponovo potvrđuje? Šta krijete“, rekla je američka ambasadorka pri UN Linda Tomas-Grinfild posle glasanja.

Tomas-Grinfild je to komentarisala nakon što je, kaže, ruski predsednik Vladimir Putin „već izjavio da Moskva nema nameru da raspoređuje nuklearno oružje u svemiru“.

Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzia odbacio je rezoluciju kao „apsurdnu i politizovanu“ i rekao da „nije otišla dovoljno daleko u zabrani svih vrsta oružja u svemiru“.

U 15-članom Savetu bezbednosti bilo je 13 za, Rusija je bila protiv, a Kina uzdržana.

Rusija i Kina predložile su amandman kojim bi se pozvale sve zemlje, posebno one sa velikim svemirskim kapacitetima, „da za sva vremena spreče postavljanje oružja u svemir i pretnju upotrebom sile u svemiru“.

Ali SAD su se tome usprotivile i nakon glasanja Nebenzia je rekao: „Želimo zabranu postavljanja oružja bilo koje vrste u svemir, a ne samo oružja za masovno uništenje. Ali vi to ne želite. Dozvolite mi da vam postavim isto pitanje – zašto?“

Nebenzia je rekao da većina akcija SAD i Japana postaje jasna „ako se prisetimo da su SAD i njihovi saveznici pre nekog vremena objavili planove za postavljanje oružja… u svemir.

Američka ambasadorka je pre glasanja rekla da svet tek počinje da shvata „katastrofalne posledice nuklearne eksplozije u svemiru“.

„To bi moglo da uništi hiljade satelita koje koriste zemlje i kompanije širom sveta, ali i vitalne komunikacione, naučne, meteorološke, poljoprivredne, komercijalne i nacionalne bezbednosne službe od kojih svi zavisimo.“

Tomas-Grinfild je objavila američko-japanski plan rezolucije u martu, nakon što je Bela kuća potvrdila da je Rusija dobila „zabrinjavajuće“ antisatelitsko oružje, iako se veruje da još uvek nije operativno.

Vlade sve više posmatraju satelite u Zemljinoj orbiti kao ključna sredstva koja omogućavaju niz vojnih mogućnosti na Zemlji.

Putin je ranije ove godine rekao da je Rusija protiv raspoređivanja nuklearnog oružja u svemiru. „Naš stav je jasan i transparentan: uvek smo bili kategorički protiv i sada smo protiv raspoređivanja nuklearnog oružja u svemiru.“

Post Views: 14

U Briselu se danas nastavlja dijalog Beograda i Prištine i očekuje se da će glavna tema biti zabrana upotrebe dinara na Kosovu, prenosi RTS.

Portparol Evropske komisije Peter Stano najavio je odvojene razgovore sa delegacijama i zajednički trojni sastanak.

Delegaciju Beograda, u kojoj se nalaze brojni eksperti, ponovo će predvoditi direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, dok se sa prištinske strane očekuje učešće njenog glavnog pregovarača Besnika Bisljimija.

Prethodni sastanak na nivou glavnih pregovarača bio je 18. aprila u Briselu.

Post Views: 29