U našoj državi ne postoji dovoljno resursa, pažnje javnosti, kao i stručnih ljudi kako bi se problem autizma barem približno rešio, saglasni su gosti „Utiska nedelje“ Taisa Krivokapić, Bojan Krivokapić i Jelena Marković – roditelji dece sa autizmom i autor, voditelj i koautorka podkasta „Neosvetljeni ćošak“ koji se bavi problemom autizma i nedostatkom kapaciteta da ovaj problem počne da se rešava na državnom nivou.

Taisa Krivokapić, autorka „Neosvetljenog ćoška“, i takođe majka deteta sa autizmom, rekla je u „Utisku“ da je potrebno krenuti sa lečenjem već u prve tri godine, ali da je to nemoguće zbog nedostatka stručnih lica koji se time bave, prenosi portal Nova.rs.

„Prema istraživanjima jedan defektolog u državi ima oko 600 slučajeva deteta sa autističnim problemom, i rana intervencija je praktično nemoguća“, kaže Taisa.

„Defektolog se javlja kada roditelj prepozna da postoji odstupanje od normalnog obrasca ponašanja i roditeljska krivica verovatno postoji, da li su dovoljno stimulisali dete da li se nisu dovoljno povezali, ali istraživanja kažu drugačije“, navodi ona.

Taisa i Bojan Krivokapić prepoznali su problem kod svog deteta veoma rano, sa 14, 15 meseci jer se nije odazivao na njihov glas.

Autorka podkasta kaže da se svaki roditelj deteta sa autizmom suočava sa pitanjem šta ce biti sa decom kad roditelja ne bude bilo, pošto su ta deca upućena na porodicu.

„Ja se nadam da institucije ovo slušaju i to bi trebalo da bude jedno od prioritetnih pitanja, jer u Srbiji postoji 70.000 dece sa ovim problemom, sa tendencijom rasta ovog broja“, navodi Krivokapić koji je voditelj podkasta i dodaje da je autizam i dalje nepoznanica i da je zato naziv „Neosvetljeni ćošak“.

On je dodao da je obaveza nadležnih da se broj profesionalaca drastično poveća, i da ne vidi drugi način da se problem reši.

Krivokapić se osvrnuo i na ogromnu ulogu koju roditelji imaju ovde, ističući da je potrebna „izuzetna fizicka i mentalna snaga“.

„Priča ‘mogu, ne mogu’ ne postoji, moraš da možeš“, rekao je Krivokapić.

On navodi i da je uzrok ponašanja drugih ljudi prema deci sa autizmom neznanje i ističe da nije naišao na čoveka koga ne zanima kako se nositi sa autizmom.

„Autizam je stanje koje je doživotno i kada bi ljudi znali to bi se veoma brzo rešilo“, kaže on.

Okupacioni terapeut i koautorka podkasta Jelena Marković, čiji sin ima 15 godina i autizam, kaže da je relativno rano prepoznala poremećaj kod svog sina, iako se oglašavao i imao kontakt s njom, osim što je imao problem sa spavanjem.

„Ti simptomi ne moraju da budu isti, autizam nema jedinstvenu kliničku sliku, ali nema dovoljno resursa da se to prepozna. Jedan pedijatar ne može to uvek da prepozna od starta i roditelji treba da se vode intuicijom da postoji problem“, kaže ona.

Marković je opisala i situaciju kada je saznala da njeno dete ima autizam.

„Autizam traje doživotno i nema leka, to su mi rekli, i onda potonete, nestanete, jednostavno se rastavite na komade i treba vam vremena da se sastavite ako možete. U jednom trenutku nije samo moje dete autista nego i cela porodica“, priča majka.

Ona je u emisiji autizam ocenila „nužnošću evolucije“.

„Autizam nije nužno društveno zlo. Autizam je jedna od nužnosti evolucije, da nije bilo autizma tokom istorije ne bi bilo revolucionarnih koraka, mi bismo bili i dalje u pećinama. Jedan od nagona koji kod osoba sa autizmom ne postoji je nagon za moći, uspešnosti“, zaključila je Marković.