IgaBiva
Dva filma, pa okarekterišimo ih „sličnih konačnih provinijencija“ pojavila su se u skorije vreme na kinematografskom nebu s SF elementima – Dream Scenario u kome naslovnu ulogu tumači Nicolas Cage (91 odsto ocena kritike na „Rottentomatoes„, 68 odsto – ocena publike) i The Kitchen (87 odsto ocena kritike na „Rottentomatoes“, 46 odsto – ocena publike). Ovaj drugi film snimljen je pod pokroviteljstvom Netflix i kao takav imao mnogo veću „marketinšku potporu“, ali što se mene tiče – debelo je podbacio, pa ga treba izbegavati. Dok Nicolas Cage…
Priča Dream Scenario veoma je originalna. Nicolas je cenjeni univerzitetski profesor, porodični čovek koji već godinama pokušava da svoje ideje smesti u knjigu koja bi mu donela svetsku slavu, ali to ne uspeva iz raznih razloga. Iznenada, dospeva u žižu javnosti kada ljudi, kako iz okruženja, tako i oni potpuno mu nepoznati, počnu da ga – viđaju u svojim snovima. Najpre, samo kao slučajnog posmatrača u svojim snovima, a zatim i kao intenzivnog učesnika. I, dok mu ta „slučajna slava“ u početku prija, stvari postaju sve zlokobnije i gore što vreme više odmiče… toliko da će se otuđiti čak i od članova svoje porodice…
S druge strane i The Kitchen govori (ili bar pokušava) o sveopštem „otuđenju“. Glavni lik ove distopije jeste crnac Izi, čovek koji radi u pogrebnom zavodu koji preminule kremira, a njihov prah posipa u zemlju iz koje izniču nove biljke (drveće?) i tako simbolizuju životnu evoluciju i reinkarnaciju duše (valjda). On štedi da bi se preselio iz sirotinjskog geto-kvarta poznatog kao „The Kitchen“ u luksuznije naselje, gde neće morati da se bori s učestalim policijskim racijama i stalnim nadziranjem dronova koji treba da preduprede kriminalne radnje koje su u „Kuhinji“ dešavaju. Ali, kada u Izijev život uđe tinejdžer Benji, kome je majka sahranjena upravo u Izijevom „preduzeću“, stvari počinju da se komplikuju. Njih dvojica uspostavljaju odnos koji nadilazi potrebe Izijeve ušteđevine, a to će izazvati brojne moralne dileme…
I, dok Dream Scenario krasi sasvim jasno isklesan scenario, provokativne intelektualne strukture (koji, doduše pomalo gubi na simboličkoj ekstazi pri kraju filma), u slučaju The Kitchen, uprkos zanimljivoj polaznoj premisi, što film duže odmiče, on postaje sve besmisleniji, da bi na kraju zapao u rupu gotovo totalne nepovezanosti i nedorečenosti. Delo koje nam prezentuje Nicolas Cage poseduje šmek originalnosti koji uveliko zasenjuje eventualne „kvazi-intelektualne stranputice“ u koje neobavešteni gledalac može da zapadne, dok The Kitchen kao da hoće mnogo toga, ali sve to je toliko površno zagrebano da „rupetine“ bauljaju na sve strane, pa čak i da govorimo o potrebi da se bude „kvazi-intelektualan“.
Zato, dozvolite da citiram komentar kolege sa našeg sajta Saše Stipišića apropo Dream Scenario– „Ideja zanimljiva i svakako unikatna. Film nije ni horor ni komedija, koliko je situacija glavnoga lika horor, a i komičnija nešto manje…film je može se reć i drama, skoro poput „shakespeareanske drame“. Sve skupa bilo je zabavno, dinamično i ludo pratiti život ovoga profesora kojeg je odlično utjelovio Cage. Jedini minus ovako svježe mi je zadnjih 10, 15 minuti, a kraj je ipak ključna stvar u filmu, ugl. mislim da bi mi sa drukčijim epilogom film bio vrhunski, skoro pa spektakularno odličan….ovako je samo solidno dobar.“.
To je esencija! The Kitchen je gubljenje vremena, bez esencije…
