Anel Šelajn za CNN: Zašto dajem ostavku u Stejt departmentu

Anel Šelajn, analitičarka za Bliski istok koja je promovisala ljudska prava u ime američke vlade,  poslednja je službenica američkog Stejt departmenta koja je napustila svoju funkciju zbog proizraelske politike predsednika Džoa Bajdena.

Šelajn je najavila ostavku u intervjuu za Vašington post u sredu, pošto je zvanični broj mrtvih u Gazi od 7. oktobra dostigao 32.490, a Svetski program za hranu je upozorio da je glad u enklavi neizbežna.

Izrael je verodostojno optužen da izgladnjuje dva miliona ljudi koji su ostali, navela je pozivajući se na izveštaj specijalnog izvestioca UN za pravo na hranu; grupa lidera dobrotvornih organizacija upozorava da će se bez adekvatne pomoći stotine hiljada ljudi uskoro pridružiti mrtvima.

Ipak, Izrael još uvek planira da izvrši invaziju na Rafu, gde je većina ljudi u Gazi pobegla; Zvaničnici UN opisali su pokolj za koji se očekuje da će uslediti kao „nezamisliv“.

Na Zapadnoj obali, ukazuje Šelajn u tekstu za CNN, naoružani doseljenici i izraelski vojnici ubili su Palestince, uključujući državljane SAD.

Ove akcije, za koje su eksperti za genocid posvedočili da odgovaraju zločinu genocida, sprovode se uz diplomatsku i vojnu podršku vlade SAD.

Proteklih godinu dana radila sam za kancelariju posvećenu promociji ljudskih prava na Bliskom istoku. Snažno verujem u misiju i važan rad te kancelarije.

Međutim, kao predstavnica vlade koja direktno omogućava ono što je Međunarodni sud pravde rekao da bi mogao biti genocid u Gazi, takav rad je postao gotovo nemoguć.

استمرار توافد الأطفال المصابون بسوء التغذية إلى مستشفى كمال عدوان في #غزة#حرب_غزة pic.twitter.com/kgJIAUJhSj

— قناة الجزيرة (@AJArabic) March 28, 2024

U nemogućnosti da služim administraciji koja omogućava takve zločine, odlučila sam da dam ostavku na svoju poziciju u Stejt departmentu.

Bez obzira na kredibilitet koji su Sjedinjene Države imale kao zagovornik ljudskih prava, skoro je u potpunosti nestao od početka rata.

Naša kancelarija nastoji da podrži novinare na Bliskom istoku; Ipak, kada su me nevladine organizacije pitale da li SAD mogu da pomognu kada palestinski novinari budu privedeni ili ubijeni u Gazi, bila sam razočaran što moja vlada nije učinila više da ih zaštiti.

Devedeset palestinskih novinara u Gazi je ubijeno u poslednjih pet meseci, saopštio je Komitet za zaštitu novinara. To je najviše zabeleženo u bilo kom pojedinačnom sukobu od kada je CPJ počeo da prikuplja podatke 1992. godine.

U početku nisam planirala javnu ostavku. Pošto je moje vreme u Stejtu bilo tako kratko — primljena sam na dvogodišnji ugovor — nisam mislila da sam dovoljno važna da javno objavim svoju ostavku.

Međutim, kada sam počela da govorim kolegama o svojoj odluci da podnesem ostavku, odgovor koji sam više puta čula bio je: „Molim vas, govorite u naše ime“.

Širom savezne vlade, zaposleni poput mene su mesecima pokušavali da utiču na politiku, kako interno, tako i javno. Moje kolege i ja smo sa užasom gledali kako ova administracija isporučuje Izraelu hiljade precizno navođene municije, bombi, malokalibarskog oružja i druge smrtonosne pomoći i ovlastila je hiljade drugih, čak i zaobilazeći Kongres da to učini.

Zgroženi smo flagrantnim zanemarivanjem američkih zakona koji zabranjuju SAD da pružaju pomoć stranim vojskama koje su ozbiljno kršene ljudskih prava ili koje ograničavaju isporuku humanitarne pomoći.

Politika Bajdenove administracije kaže: „Legitimitet i javna podrška transfera oružja među stanovništvom Sjedinjenih Država i država primaoca zavisi od zaštite civila od štete, a Sjedinjene Države se razlikuju od drugih potencijalnih izvora transfera oružja podizanjem značaja zaštite civila“.

Ipak, ova plemenita izjava politike bila je u direktnoj suprotnosti sa postupcima predsednika.

I sam predsednik Džo Bajden indirektno priznaje da Izrael ne štiti palestinske civile od zla. Pod pritiskom nekih kongresnih demokrata, administracija je izdala novu politiku kako bi osigurala da strani vojni transferi ne krše relevantne domaće i međunarodne zakone.

Ipak, tek nedavno, Stejt department je utvrdio da Izrael postupa u skladu sa međunarodnim pravom u vođenju rata i pružanju humanitarne pomoći.

Reći ovo kada Izrael sprečava adekvatan ulazak humanitarne pomoći i kada su SAD prinuđene da isporučuju hranu izgladnjelim stanovnicima Gaze, ovaj nalaz predstavlja ruganje tvrdnjama administracije da brine o zakonu ili o sudbini nevinih Palestinaca.

Neki su tvrdili da SAD nemaju uticaj na Izrael. Ipak, penzionisani izraelski general-major Jicak Brik primetio je u novembru da izraelske rakete, bombe i avioni dolaze iz SAD.

„Onog trenutka kada zatvore slavinu, ne možete nastaviti da se borite“, rekao je. „Svi razumeju da ne možemo da vodimo ovaj rat bez Sjedinjenih Država. Tačka“.

Čak i sada, Izrael razmatra invaziju na Liban, što donosi povećan rizik od regionalnog sukoba koji bi bio katastrofalan.

SAD su nastojale da spreče ovaj ishod, ali ne pokazuju apetit za uskraćivanjem ofanzivnog oružja Izraelu kako bi naterale na veću uzdržanost tamo ili u Gazi. Bajdenova podrška izraelskoj krajnje desničarskoj vladi tako rizikuje da izazove širi požar u regionu, što bi moglo da dovede američke trupe u opasnost.

Posle četiri godine napora tadašnjeg predsednika Donalda Trampa da osakati odeljenje, državni službenici su prihvatili Bajdenovo obećanje da će obnoviti američku diplomatiju.

Za neke se činilo da je podrška SAD Ukrajini protiv ruske ilegalne okupacije i bombardovanja ponovo uspostavila moralno vođstvo Amerike. Ipak, administracija nastavlja da omogućava izraelsku ilegalnu okupaciju i uništenje Gaze.

Proganja me poslednja objava na društvenim mrežama Arona Bušnela, 25-godišnjeg vojnika američkog vazduhoplovstva koji se samospalio ispred izraelske ambasade u Vašingtonu 25. februara: „Mnogi od nas vole da se zapitaju: Šta bih uradio da sam živ za vreme ropstva? Šta bih ja uradio da moja zemlja vrši genocid?’ Odgovor je, vi to radite. Sada“.

Nadam se da moja ostavka može doprineti mnogim naporima da se administracija natera da povuče podršku izraelskom ratu, zarad dva miliona Palestinaca čiji su životi ugroženi i zarad moralnog položaja Amerike u svetu.