IgaBiva
American Fiction jeste film koji je nominovan za „Oskara“ u čak pet kategorija, uključujući i onu za najbolji film. To je rediteljski prvenac Corda Jeffersona, nagrađivanog scenariste i hit-serija poput Watchmen ili The Good Place. Cord je napisao i ovaj scenario, po knjizi „Erasure“ čiji je autor Percival Everet, potpuno drugačiji od svojih prethodnih slučajeva. Po svemu sudeći, „smiješi mu se i poneki Oskar“…
Priča je to o sredovečnom crncu – književniku s dva napisana dela i profesoru na jednom koledžu u SAD (zanimljiva paralela s The Holdovers, koji je, takođe u konkurenciji za „Oskara“, ali, tu i prestaje svaka sličnost s ovim remek-delom). Ali, knjige koje piše Thelonious ‘Monk’ Ellison (ubedljivi Jeffrey Wright) nikako nisu bestseleri, a on je kivan, kako na hiperkulturu, tako i na ono što bi se moglo nazvati „cancel-culture“, pa čak su i njegova predavanja kontroverzna, jer studenti sve više počinju da mu prigovaraju zbog stavova koje iznosi. Monk tako dolazi u sukob s nadležnima, koji ga šalju na „odmor“. On to vreme koristi da bi posle dužeg vremena otišao u porodičnu kuću, gde zatiče egzotične likove koji su nekada bili njegovi bližnji (osim oca, koji je izvršio samoubistvo).
Istovremeno, pritisnut novčanim problemima, u dogovoru sa svojim agentom, odlučuje da pod pseudonimom napiše roman koji će imati sve odlike instant-bestselera, o crncu-bivšem robijašu koji je kivan na sve oko sebe, što bi se reklo „lako štivo“, koje „belci vole da čitaju“, inače tako nesvojstveno njegovoj pravoj intelektualnoj sposobnosti. Taj i takav roman (a i popularnost koju će mu doneti) učiniće da Monk počne da prispituje svoje prave životne stavove i vrline…
Ali, da vas ne zavedem, ovaj film nije nikakvo kvazi-intelektualno naklapanje, već zaista vredno delo koje zaslužuje svu pažnju koja mu je data. Fina satiričnost i alegorija kojom raspolaže čini „pitkost“ potrebnu da bi zaslužio reference. Naizgled „obična“ priča, ispričana već toliko puta, svojom „nevinošću“ gradi zanimljiv svet u kom emocije bujaju i kao takva, biva svevremenski svedok lepote postojanja. Iako je ovo film u kome su glavni likovi ljudi crne puti, pre svega je ostvarenje o osećanjima svojstvenim bilo kome i bilo gde. Svi likovi su pažljivo iznijansirani, jednostavni u svojoj komplikovanosti, baš kao što je i život koji živimo.
Britko…
Smiješi li mu se? Ne znam, ima tu još ozbiljnih stvari… Ali da treba da bude gledan – o, daa…
