Podne protiv Putina: ta pie u politikom testamentu Navaljnog?

Ubistvo Alekseja Navaljnog u zatvoru je gnusan zloin koji e neizbeno uticati na buduu istoriju Rusije. Navaljni je stradao u borbi protiv tiranije, a ova bitka jo uvek traje. I moramo uiniti sve da san Navaljnog o slobodnoj Rusiji ne samo da ne umre sa njim, ve i pobedi u najkraoj istorijskoj perspektivi, stoji u manifestu graanskog pokreta Mir. Napredak. Ljudska prava, koji su pripremili aktivista za ljudska prava Lev Ponomarev i njegove kolege, a objavila Novaja Gazeta Evropa.

U tekstu se ocenjuje politiko naslee Alekseja Navaljnog, a autori pozivaju na podrku Juliji Navaljnoj i akciji Podne protiv Putina, koju planira ruska opozicija na dan izbora 17. marta.

Putin je ponizio i uvredio Rusiju, pretvarajui je u totalitarnu dravu koja unitava ljudsku slobodu i samu oveanstvo u svim svojim manifestacijama. Poinio je zloin nad Rusijom, gazei temelje svog ustavnog poretka.

Istorijski zadatak Rusa je da uklone Putina sa vlasti i obnove Ustav u njegovim glavnim odredbama, pie u manifestu.

Aleksej Navaljni je mogao unapred da da odgovor ta da radi ako i dalje bude ubijen.

Ne odustaj. Ako se to desilo (moja smrt), to znai da smo neobino jaki u ovom trenutku, poto su odluili da me ubiju

Aleksejove rei, koje danas mnogi citiraju, ostvarile su se kao proroanstvo: ubijen je u vreme kada su nae snage rasle, a Putin zaista slabio.

Bez obzira koliko meunarodna situacija danas izgledala teko, Putin gubi na popularnosti u Rusiji. Vidimo konsolidaciju Rusa odozdo, vidimo graanske aktivnosti u regionima, i oseamo snanu elju za okonanjem rata i povratak u normalu.

To je zahtev za politiku alternativu i politiko delovanje, navodi se.

Ljudi demokratskih i antiratnih stavova, uprkos bilo kakvim nesuglasicama u opoziciji, sloili su se da izau na biraka mesta 17.marta u 12 sati.

Podne protiv Putina

Poziv na podrku Podne protiv Putina bila je poslednja politika izjava Navaljnog. Moda je to bila ta koja je stavila taku na odluku da mu se oduzmu ivot.

Zato neka ovo ubistvo stavi taku na taktike razlike antiratnih demokratskih snage, kako unutar tako i izvan Rusije. Ubistvom Navaljnog Putin ga je uinio simbolom ujedinjene demokratske opozicije, pie u manifestu.

Svaki Rus ima priliku da izrazi svoj stav prema onome to se deava dolaskom na svoje birako mesto 17. marta u podne, tako to e upisati ime Navaljnog na glasakom listiu i glasati za bilo kog kandidata osim Putina (ili za sve odjednom, osim Putina).

Opozicija treba da nastavi rad Navaljnog

Prvo. Moramo pruiti maksimalnu pomo majci Navaljnog, njegovim roacima i saradnicima u obezbeivanju da Aleksej Navaljni bude sahranjen u skladu sa eljama svoje porodice, i svi mogu da se oproste od njega i odaju mu poslednju poast.

Moramo uloiti sve napore da spasimo ivote i obezbedimo oslobaanje ostalih Putinovih zatvorenika koji ostaju u ruskom zatvoru. Pre svega, to se odnosi na Vladimira Kara-Murzu, koji se nalazi u koloniji u regionu Omsk, zapravo, doivotno, u pozadini kritinih zdravstvenih problema. Moramo pokazati potpuno jedinstvo u naim zahtevima i ruskim vlastima i vlastima zemalja koalicije protiv Putina.

Drugo. Julija Navaljna objavila je nameru da nastavi rad svog supruga. Moramo joj pruiti maksimalnu podrku i izgraditi iroku koaliciju antiratih snaga sa njenim ueem.

Tree. Moramo da se pobrinemo da Podne protiv Putina postane prava masovna pria. Samo masovno uee daje ansu da se utie na situaciju. Zato se pobrinimo da cela Rusija stane u red na birakim mestima, i da je ceo svet vidi.

Svi mogu da rade za ovaj cilj: politiari, novinari, branioci ljudskih prava, eksperti, obini aktivisti i pristalice promena u Rusiji.

Radite na jaanju ukupnog efekta, a ne na slabljenju. Sve razlike izmeu raznih opozicionih grupa moraju biti odbaene ili prevaziene. Mi, i oni koji su otili i oni koji su ostali u Rusiji, imamo zajedniku zemlju, zajedniku nesreu, zajednike ciljeve i zajednikog neprijatelja.

Sada ulazimo u odluujuu fazu iroke graanske kampanje za promene i promenu vlasti u zemlji.

Zadatak opozicije u ovim nedeljama je da bude uz Ruse, da im ponudi relativno sigurne opcije za akciju, da pojaa svoj glas to je vie mogue, i da agituje na sumnjiave.

Materijal za kampanju protiv Putina kao predsednikog kandidata je obiman, navodi se.

Rat i represija naneli su maksimalnu tetu svim sferama ivota u Rusiji: stanovnitvo je osiromaeno, medicina i obrazovanje su degradirajui.

Civilna industrija je u padu. Nezadovoljstvo ratom i mobilizacijom raste, sa desetinama hiljada ubijenih ljudi. Jo vie mukaraca je odseeno od svojih porodica i iskljueno iz ekonomije.

Raste pokret mobilisanih ena, koje zahtevaju da se njihovi muevi vrate kuama i otkau mobilizaciju. Ovo nije samo humanitarna katastrofa, ve i put ka degradaciji i propadanju ruskog drutva i drave.

Ruska opozicija, koja se nalazi u inostranstvu, trebalo bi da detaljnije sagleda aktivnost koja se sada odvija u Rusiji i doprinese tome to je vie mogue.

Da li e sve ovo uticati na ljude oko Putina?

Oseaj katastrofe i line opasnosti danas bi trebalo da dele ne samo opozicija i protivnici rata, ve i ljudi na pozicijama u vladi pa ak i u Putinovom najuem krugu.

istke elita e se nastaviti, ekonomija e se smanjivati, a represija e rasti, to e na kraju neizbeno uticati ak i na one koji i dalje oseaju da su gospodari ivota.

Represije pod Staljinom tridesetih godina prolog veka postepeno su se irile na partijsku i monu elitu. istke su se odigrale posle ubistva Kirova (Sergej Kirov, jedan od ljudi iz uskog kruga Staljina, prvi sekretar Lenjingradskog oblasnog komiteta i gradskog komiteta partije) koji je imao popularnost uporedivu sa Staljinovom, i dostigao njihov vrhunac 1937, kada se stranka pripremala za sledee sovjetske i stranake izbore.

Iz govora na martovskom plenumu Sve-sindikalne komunistike partije (boljevici), osetilo se da Staljinove pristalice mogu da izgube izbore.

Takoe su se plaili da e izgubiti predstojei Veliki rat. Po Staljinovim nareenjima, ef NKVD-a (sovjetska tajna policija), Jeov (Nikolaj), oslobodio je Veliki teror posle martovskog plenuma.

Kao rezultat toga, od 73 osobe koje su govorile na plenumu, 50 koji su probudili Staljinove strahove bilo je osueno na propast. Oni su uhapeni, a potom ubijeni u leto 1937.

Veliki teror okonan je u septembru-novembru 1938.

Samo slepa osoba nee videti analogije sa situacijom koja se sada razvila. Mora se shvatiti da niko nije neranjiv na represiju sve dok je Putin na elu drave.

Pre svega, ljudi koji su pripadnici administrativne i politike elite Rusije i rukovodstva snaga bezbednosti mogu da spree moderne istke. I, moda time spasite ne samo stotine hiljada obinih ljudi, ve i sebe.