Varalica sa Tindera – srpska verzija

Jedan od najgledanijih filmova na Netfliksu je pre izvesnog vremena bio film: „The Tinder Swindler“. Film je inspirisan istinitim događajima i prati priču desetine žena, koje su bile prevarene od strane Sajmona Hajuta, kojeg su upoznale preko popularne aplikacije za upoznavanje – Tinder.

Cilj filma bio je skretanje pažnje na opasnosti koje nose sa sobom društvene mreže i stupanje u blizak odnos sa nepoznatim ljudima.

Osim toga što je javnost informisana o potencijalnim opasnostima, film je očigledno nekima bio inspiracija da se društveno aktiviraju i daju svoj doprinos razotkrivanju prevara.

Film „Varalica sa Tindera“ dobio je svoju napredniju, srpsku verziju u obliku platforme na društvenim mrežama. Platforma „Hashtag baby“ poziva pratioce i čitaoce da javno podele svoja negativna iskustva koja su imali sa svojim bivšim partnerima.

Bivši partneri, čiji je identitet sakriven, mogu da olakšaju svoju dušu i govore o lažima, prevarama i manipulacijama koje su doživeli. Zatim se taguju (označe) krivci, ali sa navođenjem inicijala i godištem ozloglašenog.

Time se poštuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Platforma je kreirana za potrebe naučnog istraživanja, a autorka je doktorantkinja na Fakultetu političkih nauka, koja piše nacrt za svoju doktorsku disertaciju na temu: „Kriza braka i partnerskih odnosa pod uticajem digitalnih komunikacija.“

Iako mi je neobično da se na političkim naukama izučava tema braka i partnerskih odnosa, jako me raduje interesovanje za psihološke teme i mogućnost obogaćivanja znanja kroz interdisciplinarni pristup.

Gledajući televizijski prilog, a nije u pitanju Kesićeva rubrika „Šta radite bre, aman ljudi bre“, u kojem autorka objašnjava zašto je važno da se svi prijavimo i podelimo svoje negativno iskustvo, postaje mi sve nejasnije o čemu se tu zapravo radi.

Autorka je pošteno priznala ograničenja svoje platforme kojom je vidno oduševljena, a koje se sastoji u tome da „platforma ne može da pomogne u pronalaženju normalnog partnera, ali svakako pomaže u tome da se izbegne onaj nenormalan.“

Oko kriterijuma normalnosti i danas se vode brojne polemike, pa su psiholozi odustali od korišćenja tog termina.

Možda su u političkim naukama autori saglasni oko toga šta je to „normalnost“.

Mada, zaista me zaprepašćuje činjenica da su političke nauke pre psihologije dokučile šta je to „nenormalan partner“.

U redu, svesna sam da to nije činjenica i da samo voli da se tako predstavlja.

Volela bih da je koleginica objasnila ko određuje šta je to normalan partner, a šta nije.

Takođe, volela bih da je objasnila na koji način tačno platforma pomaže ljudima da izbegnu „nenormalnog partnera“. Navođenje inicijala i godišta osobe ne znači apsolutno ništa.

Sakrivanje identiteta žrtve, ne znači ništa.

Da li se meni čini ili je taj naučni rad zasnovan na neproverenim glasinama i ogovaranju?

Ideja da se napravi platforma u kojoj se etiketiraju pojedinci, pak mnogo govori o kreatoru.

Ovom prilikom valja se setiti istraživača, Daninga i Krugera koji su empirijski dokazali postojanje Daning Krugerovog efekta.

To je psihološki fenomen kognitivne pristrasnosti, kada osobe koje imaju smanjeno znanje iz neke oblasti, imaju iluziju superiornosti. Svakodnevnim govorom rečeno – kada osoba ne zna koliko ne zna. Ne možemo zameriti kreatorki platforme, jer u poslednje vreme se mnogi igraju psihologa i psihoterapeuta, a posledica nema.

Mojim osećanjem gnušanja nad idejom, neću se baviti na ovom mestu, sačuvaću ga za potrebe pisanja nekog literarnog teksta.

Pokušaću da skrenem pažnju na etičke momente i znanje iz oblasti psihologije:

– Etiketiranjem drugih samo se stvara razdor u kojem se više ne zna ko je žrtva, a ko krivac. Uloga žrtve se lako može pretvoriti u ulogu agresora.

– Kada je neko zaljubljen, on idealizuje osobu i ne sluša ničija upozorenja, a naročito ne ona koja su maglovita i obeležena nekakvim inicijalima i godinom rođenja.

– Neverstvo, koje je najčešći problem na koji se pratioci platforme žale, je izuzetno složen fenomen koji neće prevenirati nijedna platforma. Problem neverstva se rešava u psihoterapijskoj ordinaciji. Dodaću i nepopularnu činjenicu da su za počinjeno neverstvo odgovorna oba partnera.

– Mogućnost zloupotrebe platforme je ogromna. Probajte da zamislite najgoru moguću zloupotrebu platforme. Verujte, nekom drugom pašće još nešto gore na pamet.

– Naučna objektivnost nalaže da ako se ispituju negativna iskustva, da se ispitaju i pozitivna. Kriza u partnerskim odnosima može imati i pozitivne ishode.

Dakle, platforma hashtagbaby nema nikakvog smisla, niti prevenira nasilje, prevare i manipulacije u partnerskim odnosima.

Međutim, činjenica da ja govorim o Daning-Krugerovom efektu mi ne daje imunitet da možda i sama ne podležem takvoj vrsti greške u mišljenju. Ako se razumem u psihologiju, ne znači da se razumem u političke nauke.

Stoga ću otvorenog uma i strpljivo sačekati rezultate pomenutog istraživanja za koje se nadam da je dobijeno odobrenje etičke komisije.

Možda se autorka zapravo bavi izučavanjem digitalnog rumornog komuniciranja.

Ipak se deklariše kao stručnjak za marketing.

Možda samo testira javnost i proverava da li će se naći u gorepomenutoj Kesićevoj rubrici.

Ipak se deklariše i kao influenser.

Autorka je psihološkinja i osnivačica Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho Ludens“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.