IgaBiva
Da li je ovo film koji će se svideti isključivo ženskom rodu? Kandidat u čak devet kategorija za najbolje ostvarenje prethodne godine u kategoriji britanskog nezavisnog filma, zapravo je „ženski istančan SF, bliža odrednica – katastrofa, apokalipsa“. Vredi li, zaista? Pa, ako želite „drugačiji pogled“, malo dalje od adrenalinske akcije s kojom se često poistovećuje ovaj žanr, pogotovo kod holivudske provinijencije, dakle – čitaj gotovo pravu-pravcatu „dramu“ na zadatu temu – onda ovde možete da pronađete dovoljno provokacija koje neće biti „bačeno vreme“. Ako, međutim, više i gotovo nepokolebljivo branite stav po kome filmovi na ovu temu moraju da imaju „staromodniji šmek“, odnosno da obiluju akcijom od koje „podilaze žmarci“, ovde to baš i nećete naći…
Jodie Corner glumi majku novorođenčeta, koju, zajedno sa svojim mužem, zatiče enormno poplavljeni London, usled neprestajućih vremenskih nepogoda. Kataklizma je zahvatila celu Veliku Britaniju, i oni su prinuđeni da spas pokušaju da pronađu bekstvom u „više predele“. Ali, nakon što stignu u kuću njegovih roditelja, na selu, ispostaviće se da potraga za hranom nagoni preživele ljude da se ponašaju sve grđe i grđe. Zbog toga Jodie, s bebom u naručju, kreće na dalji put ka spasenju. Ima li ga, uopšte?
Rediteljka ovog ostvarenja jeste Mahalia Belo, po scenariju koje su napisali Alice Birch i Megan Hunter. Zato i kažem da je ovo „ženski apokaliptični film“. Mahalia je dobitnica BAFTA 2017 za TV-film Ellen, a ovo joj je prvi dugometražni film za velika platna. I Alicia je nagrađivana scenaristkinja, a Megan je i autorka romana „The End We Start From“ po kome je i snimljen ovaj film. Dakle, reputacija postoji…
…E, sad, da li postoji i strpljenje potrebno da se prepusti emocijama ovakve apokaliptične vizije?
Meditativno. Što se mene tiče, ne bi falilo da „tu i tamo“ bude i malo „krvavije“. Ovo nije film o zombijima, već o unutrašnjim ljudskim strahovima prouzrokovanih spoljnim strahotama. Ma koliko da metaforički snažno sve to deluje, poneki put zombiji mogu i da zafale. Ipak, žanr je – žanr! Što nipošto ne znači lošu ocenu u ovom slučaju. Samo, kao što neko napisa, sve te stvari, verovatno, bolje izgledaju na papiru nego na filmskom platnu…
