Šta stoji iza Makronovog „čvršćeg stava“ o rusko-ukrajinskom ratu?

Ubrzo nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, francuski predsednik Emanuel Makron pokušao je da diplomatskim putem pomogne u rešavanju sukoba.

Tokom prvog ljeta rata, Macron je rekao da je važno da Moskva ne bude ponižena i da treba uspostaviti evropski sigurnosni poredak koji uključuje Rusiju, piše Giorgio Cafiero, direktor i osnivač kompanije Gulf State Analytics za Al Džaziru.

Ali od prošle godine Makron je napravio drastičan zaokret ka ratobornijoj spoljnoj politici.

Na konferenciji u Parizu prošlog meseca, francuski predsednik je rekao da ne treba isključiti raspoređivanje zapadnih trupa u borbi protiv Rusije na terenu u Ukrajini, što je predlog koji je razbesneo ruskog predsednika Vladimira Putina i koji su odbili glavni pristalice Ukrajine.

Govoreći u Pragu 5. marta, Makron je rekao da Evropljani ne mogu da budu „kukavice“ kada se suprotstave Moskvi.

Šta objašnjava Makronovu promenu stava?

Makronovi potezi dolaze u trenutku kada se Ukrajina suočava sa ozbiljnim problemima na vojnom planu i dok vojna podrška Sjedinjenih Američkih Država kasni.

Dok je glavni cilj Ukrajine da se čvrsto održi u ratu, kijevskoj strani nedostaje ljudstvo za borbu protiv zemlje sa tri puta većom populacijom.

Nedostatak municije je još jedan značajan izazov, a nakon prošlogodišnje kontraofanzive koja nije ispunila očekivanja, Ukrajina se bori da poveća svoju vojsku.

Postoji zabrinutost da će ovi uslovi podstaći Moskvu da deluje sa više samopouzdanja, ne samo u Ukrajini, već iu Moldaviji, Južnom Kavkazu i Sahelu.

U međuvremenu, Pariz je sve zabrinutiji zbog hibridnog rata Rusije, koji se navodno zaoštrio protiv Francuske i drugih članica Evropske unije.

„Francuska je nedavno bila posebna meta hibridnih napada – sajber napada i napada dezinformacijama. To je verovatno pomoglo Makronu da se pomiri sa realnošću agresivnije Rusije“, rekao je Matje Droin, gostujući predavač programa Evropa, Rusija i Evroazija u Centru za strateške i međunarodne studije i bivši zvaničnik francuskog Ministarstva za evropu. i spoljnih poslova.

U međuvremenu, Makron želi da unapredi svoju viziju evropske strateške autonomije od Vašingtona i da pokaže sposobnost Evrope da podrži Kijev bez računanja na SAD – posebno imajući u vidu mogućnost drugog mandata Donalda Trampa.

„Bez sumnje, zabrinutost zbog drugog Trampovog predsedništva navela je Evropljane na činjenicu da moraju da učine više za sopstvenu odbranu“, rekao je Artin DerSimonijan, istraživač u Programu Evroazija na Kvinsijevom institutu za odgovornu vladu. „Takvo priznanje širom kontinenta podržava Makronovu potragu za strateškom autonomijom.

Rastuća evropska autonomija od Vašingtona

Neka Trampova retorika tokom prošlomesečne kampanje zabrinula je evropske političare.

Na jednom događaju u Južnoj Karolini, rekao je svojoj publici da će ohrabriti Ruse da „rade šta god žele“ svakoj članici NATO-a koja ne ispuni smernice o potrošnji.

Makron je dosledno upozoravao evropske partnere Francuske da se stav SAD o Ukrajini promenio i da bi administracija predsednika Džoa Bajdena „mogla da bude samo izuzetak, a ne povratak normalnosti u američkoj politici“, rekao je Droin.

„Naravno, oni (Amerikanci) su dobrodošli u svakom trenutku. Znamo koliko zavisimo od (Vašingtonove) bezbednosne garancije. Ali činjenica je da na to više ne možemo računati u nedogled. To je ono što mnogi Evropljani razumeju“.

„Ovo je definitivno uvek u (Makronovom) umu.

Dok je Makronovu priču o slanju zapadnih vojnih snaga u Ukrajinu uglavnom odbacila većina francuskih saveznika u NATO-u, baltičke zemlje – Estonija, Letonija i Litvanija – podržale su je, kao i neke druge zemlje geografski bliske Rusiji.

Tokom rusko-ukrajinskog rata, i mnogo godina pre njega, neke zemlje istočne i centralne Evrope su ubeđene da su zvaničnici zapadnoevropskih članica NATO-a, uključujući Francusku, bili previše željni da umire Kremlj i nisu uspeli da shvate egzistencijalnu pretnju.

„Makronov tvrđi stav – barem retorički – prema Ukrajini mogao bi biti dodatni pokušaj da se ublaži zabrinutost na istoku kontinenta“, rekao je DerSimonian za Al Džaziru. „Bilo da se Makron pridržava svoje retorike ili ne, on je sigurno stekao naklonost u istočnom delu kontinenta, što bi se verovatno moglo pokazati korisnim u budućim strateškim planovima Francuske.

To je „definitivno pomoglo da se zgusnu redovi“, rekao je Droin.

Izuzimajući izuzetke kao što su Mađarska i Slovačka, zemlje istočne i centralne Evrope su „najglasnije u podršci Ukrajini“ i „toplo su pozdravile“ Makronovu promenu, dodao je Droin.

Čini se da je Makronova promena počela krajem maja prošle godine, kada je govorio na bezbednosnoj konferenciji koju je organizovao GLOBSEC, istraživački centar sa sedištem u Bratislavi.

On je u svom govoru priznao da Pariz nije dovoljno slušao zabrinutost članica NATO-a u blizini Rusije i Ukrajine.

„On je svakako shvatio da ako želi da gradi jaču Evropu i strateški autonomniju Evropu, kako obično kaže, potrebne su mu ove zemlje i ovo je svakako način da se pomire dve hemisfere Evrope“, rekao je Droin.