PUBLIKA I GLUMCI NISU MOGLI DA ZAUSTAVE SUZE: Ansambl pozorišta iz Gračanice s posebnim emocijama nedavno se vratio iz RS

GOGOLjEVA komedija ovih dana spojila je glumce Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici i publiku u četiri grada Republike Srpske (Banjaluka, Prnjavor, Gradiška, Laktaši), a sav novac od ulaznica upućen je za pomoć srpskim porodicama sa Kosova i Metohije.

foto Pozorište Gračanica

Akcija je organizovana u saradnji sa tamošnjim Udruženjem „Baštionik“ i Kulturnim centrom Gradiška,čiji je prihod namenjen socijalno ugroženim meštanima KiM.

U godini u kojoj obeležavaju sedam i po decenija postojanja pozorišta i suočavaju sa sve težim okolnostima, umetnici iz Gračanice rado su se odazvali da svojom igrom i sami doprinesu sunarodnicima. Karte nisu bile u prodaji, novac je prikupljan kao dobrovoljni prilog, a kada su čuli za ovu akciju, samoinicijativno su se pridružili i pripadnici MUP Republike Srpske.

foto Privatna arhiva

– Izabrali smo jednu komediju („Ženidbu“ u režiji Milana Karadžića) u ovim teškim vremenima za srpski narod i na KiM i u Republici Srpskoj, jer smo hteli da im podarimo nešto što donosi veselje, osmeh i predah od ove naše sumorne svakodnevice – objašnjava Predrag Radonjić, direktor gračaničkog teatra. – Čini mi se da je to bio pun pogodak: ljudi su uživali u predstavi, a nisu nedostajale ni emocije. Preovladao je osećaj da se Srbi sa Kim i RS, kao dva krila istog etničkog bića, najugroženija u ovom trenutku, i najbolje razumeju, osećaju, prepoznaju, pa na kraju, i vole.

Kako nam otkriva Radonjić od četiri gostovanja prikupljeno je oko devet hiljada evra, a od svega su najdragocenije plemenite namere i zajedništvo u nevolji.

– Na sličan način se osećamo ugroženi, znamo šta znači borba za identitet. Kultura je u svemu presudna: kada vam neko dovodi u pitanje pravo na jezik, istoriju, kulturnu baštinu, čak i savremeno stvaralaštvo, zapravo vam ugrožava temelje identiteta, ono na čemu se zasniva karakter jednog naroda – ističe Radonjić. – Kao što neko od domaćina reče, u situaciji kad nas malo ko voli, moramo se mi međusobno voleti.

Sa posebnim simpatijama publika je doživljavala susret s popularnim glumcem Milanom Vasićem. Na svakom koraku su ga pozdravljali, a u pozorišnom foajeu posle predstave umeo je da „pusti glas“ i otpeva njegove dve omiljene pesme: „Ja sam momče sa Kosova“ i „Poleteo soko sivi“. Druga je za Milana i pisana, a prva (prerada) uveliko je osvojila Srbiju i ima više od šest miliona pregleda.

foto V.Danilov

– Bilo je izuzetno emotivno, pogotovo u Banjaluci. Sala prepuna, nije bilo dovoljno mesta za sedenje. Već duže vremena sarađujem sa „Baštionikom“ i to osećam kao veliku obavezu i odgovornost. Prihod od dve predstave oni će lično odneti na Kosovo, a od druge dve dali su meni novac da sam izaberem najsiromašnije porodice i uručim im pomoć – kaže Vasić. – Na sceni su mi poklonili ikonu Svetog Platona, a kada sam počeo da govorim o Kosovu video sam da pola publike plače. Dok su mi predavali ikonu s rečima da žele da srpskom narodu na Kosovu i Metohiji donese mir, zdravlje i sreću, nisam mogao da izdržim i zaustavim suze. Zato želim da svima zahvalim, jer imam osećaj da narod na KiM niko ne poštuje i ne voli kao Srbi iz Republike Srpske.

Srce mu je puno, dodaje Vasić, ne samo što ga u RS prepoznaju kao glumca i pevača, već što mu dok šeta ulicom zahvaljuju jer se trudi da predstavi sve ono dragoceno na KiM. Na pitanje kako usklađuje snimanja i druge angažmane sa repertoarom u gračaničkom teatru, popularni glumac odgovara:

– Zna se, moje pozorište je na prvom mestu. Imam utisak da me neko i „odozgo“ prati, jer pored svih obaveza u poslednjih godinu dana – sedam meseci sam aktivno proveo na KiM. Kao svoju misiju doživljavam da humanitarno pomažem i dajem doprinos očuvanju naše kulture i tradicije. Imao sam mogućnost da uđem u stalan angažman nekog od beogradskih pozorišta, ali ja moje nikad ne bih napustio. Atmosferu i kolege neću menjati. Igrali smo u mestima koja mnogi ljudi ni na karti nisu videli, a mi smo izvodili predstave po šumama, livadama, spaljenim domovima kulture, opustelim selima, u crkvenom dvorištu za sveštenika i jedno dete iz Prizrena… To nema cenu. Kada bih napustio moje pozorište, činilo bi mi se kao da sam izdao Kosovo. Voleo bih i penziju da dočekam u svom teatru, onako kako dolikuje.

Osim Vasića, publici su se u RS na četiri scene poklonili i Jelena Orlović, Jasmina Stojiljković, Anika Grujić, Janko Cekić, Milorad Kapor, Nebojša Đorđević, Bojan Stojčetović, Branko Babović i Tamara Tomanović.