I Srbija je potpisnica deklaracije mirovnog samita o Ukrajini: Šta piše u dokumentu koji je podržao Vučićev režim?

Deklaraciju mirovnog samita o Ukrajini potpisala je Srbija i još 79 zemalja.

Predstavnici preko 80 država, koji su prisustvovali ukrajinskom mirovnom samitu u Švajcarskoj, potpisali su deklaraciju u kojoj se navodi da je „teritorijalni integritet“ Ukrajine osnova za mirovni sporazum koji bi okončao rat.

Među potpisnicama dokumenta je i Srbija. Zajedničkom deklaracijom okončan je dvodnevni samit kojem nije prisustvovala Rusija.

Zemlje BRIKS-a, koje su bliske Moskvi, nisu potpisale dokument, a među onima koje su uskratile svoje potpise su i Meksiko, Indonezija i Tajland, preneli su švajcarski mediji.

Švajcarska radiodifuzna korporacija (RTS) javila je da je konačnu deklaraciju potpisalo 85 država i institucija od oko stotinu delegacija koje su učestvovale na samitu održanom u letovalištu Burgenštok, u blizini Lucerna.

Potpisnici deklaracije, među kojima je i Srbija, smatraju da je za postizanje mira potrebno „uključivanje i dijalog svih strana“.

Srbiju je na samitu predstavljao ministar spoljnih poslova Marko Đurić, prenosi N1.

Šta piše u deklaraciji?

„Rat Ruske Federacije protiv Ukrajine nastavlja da izaziva ljudsku patnju i razaranja velikih razmera i da stvara rizike i krize sa globalnim posledicama. Okupili smo se u Švajcarskoj 15-16. juna 2024. da unapredimo dijalog na visokom nivou o putevima ka sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru za Ukrajinu. Ponovili smo rezolucije A/RES/ES-11/1 i A/RES/ES-11/6 usvojene na Generalnoj skupštini UN i podvukli našu posvećenost poštovanju međunarodnog prava, uključujući Povelju Ujedinjenih nacija.“ (…)

„Ovaj samit je izgrađen na prethodnim diskusijama koje su vođene na osnovu ukrajinske formule mira i drugih mirovnih predloga koji su u skladu sa međunarodnim pravom, uključujući Povelju Ujedinjenih nacija“.

U Švajcarskoj je završena dvodnevna konferencija o miru u Ukrajini. Bio je to prvi pokušaj pokretanja mirovnog procesa na najvišem nivou.

Rezultat dvodnevne konferencije u Rizortu Birgenštok na brdu na obali Lucernog jezera, stoji na sajtu organizatora, Švajcarske konfederacije. Pod naslovom „Samit o miru u Ukrajini: Zajedničko saopštenje o mirovnom okviru“, tamo piše:

„Rat Ruske Federacije protiv Ukrajine nastavlja da izaziva ljudsku patnju i razaranja velikih razmera i da stvara rizike i krize sa globalnim posledicama. Okupili smo se u Švajcarskoj 15-16. juna 2024. da unapredimo dijalog na visokom nivou o putevima ka sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru za Ukrajinu. Ponovili smo rezolucije A/RES/ES-11/1 i A/RES/ES-11/6 usvojene na Generalnoj skupštini UN i podvukli našu posvećenost poštovanju međunarodnog prava, uključujući Povelju Ujedinjenih nacija.“ (…)

„Ovaj samit je izgrađen na prethodnim diskusijama koje su vođene na osnovu ukrajinske formule mira i drugih mirovnih predloga koji su u skladu sa međunarodnim pravom, uključujući Povelju Ujedinjenih nacija“.

„Posebno, ponovo potvrđujemo našu posvećenost – uzdržavanju od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države, principa suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta svih država, uključujući Ukrajinu, unutar njihovih međunarodno priznatih granica, uključujući teritorijalne vode – i rešavanje sporova mirnim sredstvima kao principa međunarodnog prava.

Nadalje, imamo zajedničku viziju o sledećim ključnim aspektima:

Prvo, svaka upotreba nuklearne energije i nuklearnih instalacija mora biti bezbedna, obezbeđena, zaštićena i ekološki prihvatljiva. Ukrajinske nuklearne elektrane i postrojenja, uključujući Zaporožsku nuklearnu elektranu, moraju raditi bezbedno i pod potpunom suverenom kontrolom Ukrajine i u skladu sa principima IAEA i pod njenim nadzorom.

Bilo kakva pretnja ili upotreba nuklearnog oružja u kontekstu tekućeg rata protiv Ukrajine je nedopustiva.

Drugo, globalna sigurnost hrane zavisi od neprekidne proizvodnje i snabdevanja prehrambenim proizvodima. U tom smislu, slobodna, potpuna i bezbedna komercijalna plovidba, kao i pristup morskim lukama u Crnom i Azovskom moru, su od ključne važnosti. Napadi na trgovačke brodove u lukama i duž cele rute, kao i na civilne luke i civilnu lučku infrastrukturu su neprihvatljivi.

Sigurnost hrane ne sme biti oružje ni na koji način. Ukrajinske poljoprivredne proizvode treba bezbedno i slobodno isporučivati zainteresovanim trećim zemljama.

Treće, svi ratni zarobljenici moraju biti oslobođeni potpunom razmenom. Sva deportovana i protivpravno raseljena ukrajinska deca, kao i svi ostali ukrajinski civili koji su protivpravno pritvoreni, moraju biti vraćeni u Ukrajinu.

Verujemo da postizanje mira zahteva učešće i dijalog između svih strana. Stoga smo odlučili da ubuduće preduzimamo konkretne korake u navedenim oblastima uz dalje angažovanje predstavnika svih strana.

Povelja Ujedinjenih nacija, uključujući principe poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih država, može i biće osnova u postizanju sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira u Ukrajini“, prenosi DW.