„Ne uklapam se ni u šta moderno, imam gramofon sa trubom, fiksni telefon, stari stilski nameštaj… Slušam vojne marševe, rodoljubive pesme, starogradske, etno… Volim da pobegnem u svoje parče raja između Avale i Kosmaja. Jedna vikendica, deset ari mira i tišine…“
Igor Ćurčić nedavno je postao deo ekipe „Informer“ televizije i vrlo brzo osvojio simpatije gledalaca neposrednošću i otvorenošću. U intervjuu za „Informer“ Igor se prisetio početka karijere, otkrio kako se snalazi kao otac dve devojčice, ali i kako se provodi kad nema poslovnih obaveza.
Na šta ste potrošili prvu novinarsku platu?
– Ne sećam se tačno jer sam bio student, ali mislim da je to bila kubura, koju sam kasnije restaurirao.
O kojoj profesiji ste kao dete maštali?
– Policija mi je oduvek bila najveća ljubav, zbog čega sam i upisao policijsku akademiju. Ipak, kasnije sam se obreo na FON-u i Fakultetu političkih nauka. Moja je sudbina ipak bila kamera i mislim da nije slučajno što su danas mnogi penzionisani i aktivni pukovnici i generali, koje sam kroz posao upoznao, moji prijatelji, s kojima pečem rakiju kada se nađemo van Beograda.
Foto: Privatna arhiva
Kada ste se i zbog čega opredelili za novinarstvo?
– Nisam birao novinarstvo, nisam u gimnaziji to ni pomislio. Slučajno sam upoznao određene ljude sa RTS-a, pa sam krenuo korak po korak. Krenuo sam slučajno, a ostao namerno u ovoj profesiji. Novinarstvo je više poziv nego što je posao, a televizija je virus. Ta dinamika, informisanost i povezanost su za mene misija promocije rodoljublja, tradicije, porodice, svih onih vrednosti koje su na udaru u vreme agresivnog imperijalizma.
Da li vam je teško pala promena medijske kuće?
– Mislim da je to normalno. Na Studiju B sam ostavio kolege, prijatelje i divne uspomene, ali sam znao da je vreme za novu etapu u karijeri. Opet, za ovih 18 godina rada na televiziji više nema redakcije u kojoj ne znam kolege, drugare, tako da nema ni velikog uklapanja, svi se već znamo. Informer je bio izazov, savršen spoj televizije, portala, štampe, Jutjuba i drugih mreža i, što je najbitnije, dobra srpska priča. Kuća koja u produkcijskom, ali i u smislu ekskluzivnosti postavlja standarde u regionu.
Foto: Privatna arhiva
Imate dve ćerke, da li priželjkujete sina?
– Moje ćerke su moj svet, obožavam ih. To je četvrta dimenzija emocija. Neizmerno smo povezani i zahvalan sam Bogu što mi je dao zdravu i pravu decu. Sa suprugom se trudim da od njih napravimo čestite i dobre ljude.
Važite za poželjnog muškarca. Da li vam se žene udvaraju iako ste oženjeni?
– Supruga me je upoznala u periodu kada sam radio i putovao sa estradom, glumcima, misicama… Zna da volim da se šalim, ali i da znam granice. Porodica je svetinja!
Da li izlazite? Kako provodite slobodno vreme?
– Slabo izlazim, televizija je samo jedan deo mojih obaveza. Oduvek sam radio na više strana, obaveza imam od šest ujutru, pa do ponoći. Koristim svaki trenutak da pobegnem u svoje parče raja između Avale i Kosmaja. Jedna vikendica, deset ari mira i tišine.
Foto: Informer
Koje pesme naručujete u kafani, dajete li bakšiš?
– Naručujem vojne marševe, rodoljubive pesme, starogradske, etno… Volim „Imali smo bašču šljiva“ Dobrivoja Topalovića ili „Pukni, zoro“. Imam i fazu šansona, kada uživam uz Dragana Stojnića. Imam gramofon sa trubom, fiksni telefon, stari stilski nameštaj, ne uklapam se ni u šta moderno.
Da li imate neostvarene želje u poslu?
– Da mi emisija bude planetarno popularna, kako bi svet mogao da vidi jasnu i istinitu sliku o nama.
Foto: Informer
Zaljubljenik u selo i istoriju
Kako je počela vaša televizijska karijera?
– Zaljubljenik sam u prirodu, selo i istoriju i oduvek pratim geopolitiku… Tako sam na Kosmaju kod spomen-kosturnice na Belom kamenu održao kratak čas istorije o trećepozivcima, bez kojih ne bi bilo ni Krfa, ni Vida, ni nas danas. Uz to je išao i čas ekologije ljudima koji su za sobom ostavili neko smeće na tom svetom mestu. Ispostavilo se da su to bili ljudi sa RTS-a, kuće koja je ostala u čudu i insistirala da dođem kod njih jer im je potreban neko sa tom energijom.
sledeća vest
