U petak 17. maja u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine biće otvorena retrospektivna izložba “Dušan Krstić: Arhitektura”, posvećena jednom od vodećih domaćih arhitekata u poslednjih nekoliko decenija. Izložba se sastoji od bogate dokumentacije MSUV koju je arhitekta poklonio muzeju, štampanih printova, fotografija i maketa koje su izradili studenti arhitekture, a ljubaznošću porodice premijerno će biti izloženi i Krstićevi originalni crteži, što je zaokružilo prikaz njegovog bogatog arhitektonskog i umetničkog opusa.
Kustosi ove izložbe su Dragana Konstantinović i Vladimir Mitrović, s kojim razgovaramo o opusu poznatog arhitekte i onome što će publika moći da pogleda u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.
Arhitektu Dušana Krstića poznajemo kao graditelja, pisca i profesora, o čijoj bogatoj delatnosti ćemo saznati kroz izložbu u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Kako vidite njegovu arhitekturu kroz prizmu savremene umetnosti, gde se susreću arhitektura i umetnost?
Arhitekta Krstić je jedan od vodećih novosadskih graditelja koji je svoja ključna dela projektovao sedamdesetih i osamdesetih godina proteklog veka. Od prvih dela, izvedenih ili u konkursnim radovima, Krstić je insistirao na likovnom tretmanu svojih objekata, da bi se tokom kasnije karijere koncentrisao na stanogradnju, tačnije na arhitekturu i filozofiju stanovanja. Čak i na prvi pogled njegova je arhitektura, posebno iz ranijeg perioda, artificirana, prepuna likovno tretiranih površina i detalja. Takođe, neki od objekata imaju posebno skulpturalne karakteristike pa bi se slobodno mogli tako i posmatrati. To ćete moći da vidite na maketama na postavci.
Kako ste koncipirali samu izložbu, da li ste koristili savremenu muzeološko / galerijsku praksu? Šta ste hteli da istaknete?
Izložbu smo zamislili kao kombinaciju edukativnog načina prikazivanja arhitektonskih dela i ostalih vidova prezentacije arhitektonske umetnosti kroz različite materijale – fotografije, arhitektonske crteže, plakate, dokumentaciju. Posebno smo istakli Krstićeve autorske crteže. U središnjem delu izložbe, koju su ostvarili studenti arhitekture, prikazane su analize Krstićevih radova iz oblasti stanovanja. Na izložbi će takođe biti prikazane i makete njegovih ključnih objekata, takođe dela studenata arhitekture, kao i brojne publikacije, knjige, časopise i kataloge u kojima je Krstić sarađivao.
Izložbu zaokružuje dokumentarni film iz serijala ‘’Graditelji Novog Sada: Dušan Krstić’’, autora Vladimira Bajića, u prudukciji RTV, kao prvi film u televizijskom formatu o njegovoj stvaralačkoj delatnosti. Posebno smo organizovali radionice za naše mlade posetioce, zajedno sa Studio Mano, pa su tako radovi dece različitih uzrasta, nastali na osnovu Krstićevih objekata, postali sastavni deo izložbe.
U širem smislu, da li mislite da je njegova karijera tokom decenija aktivnog rada vrednovana na pravi način, ili ovu izložbu vidite i revalorizaciju u novom i drugačijem ključu?
Nekoliko Krstićevih dela je već veoma poznato van naše sredine, kroz literaturu i izložbe, ali ovakve studiozne, retrospektivne izložbe doprinose širem i dubljem sagledavanju stvaralačke karijere jednog arhitekte. Novosti koje ova izložba donosi vidim u ključu određene revalorizacije Krstićeve arhitekture, ali i kao priliku da se širi krug zainteresovanih na kvalitetan način upozna sa njegovim delom.
Istakli ste kao posebno značajne Krstićeve originalne crteže, koje je porodica ustupila Muzeju. Zašto ste se odlučili za takav pristup delu jednog arhitekte?
Nekada su crteži bili ključni artefakti rada nekog arhitekte, danas već je to znatno slabije zbog preovladavajuće tehnologije. Krstićevi crteži, mada delimično već izlagani u javnosti, po mom mišljenju biće prava poslastica za posetioce, poznavaoce i ljubitelje arhitekture. Kroz njih, moći ćemo da se upoznamo sa osnovnim postulatima Krstićeve graditeljske filozofije. Njegovi radovi su primer kako arhitektonski crtež postane umetničko delo.
Na izložbi ste sarađivali sa kustoskinjom Draganom Konstantinović sa FTN-a – kako je tekao vaš zajednički rad i koje su se kustosko-koncepcijske ideje izrodile upravo iz vaše interakcije i dogovora?
Saradnja sa Draganom bila je skladna i produktivna, što je dokazalo da susret arhitekte, profesora sa univerziteta i istoričara umetnosti, kustosa muzeja, može odgovoriti na sve izazove koju su pred savremenim prikazivanjima dela arhitekture. Radili smo polako i studiozno, prvo sami a potom i sa brojnim saradnicima, i čini mi se da smo ostvarili sve što smo hteli vezano za izložbu, monografiju i prateće programe. Bio sam kustos Krstićeve izložbe u Muzeju Vojvodine (2002) dok je Dragana bila njegova studentkinja, tako da postoji i taj element kontinuiteta naših saradnji sa autorom. Treba svakako pomenuti ključnu ulogu u organizovanju i finansiranju izložbe i prateće monografije FTN-a i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, što bi moglo da bude poučna praksa za budućnost saradnje institucija kulture i obrazovanja.
Monografija je kruna svake retrospektivne izložbe, kako ste je koncipirali? Na šta ste hteli da skrenete pažnju, nešto što nećemo imati prilike da vidimo na samoj izložbi?
Proces pripreme i pisanja jedne monografije posvećene savremenom arhitekti prilično je dug, polako se odvija, nekada traje i više godina. Različiti su razlozi tog trajanja, nedostatak podataka, izvora i dokumentacije, kvalitetnih crteža i posebno fotografija, kao i proces katalogiziranja dela a potom i pisanja samog teksta. Kako je reč o arhitekturi kao jednoj od vizuelnih umetnosti, danas je ovakvu knjigu nemoguće ostvariti bez dizajnera. U našem slučaju, Đula Šanta ujedno je izveo i dizajn izložbe, tako da smo primenili neku vrstu totalnog grafičkog oblikovanja u kome su ujedinjeni svi segmenti jedne savremene izložbe sa pratećom monografijom. U knjizi smo priredili i veći broj Krstićevih tekstova, pisanih za različite časopise, što zaokružuje njegovu bogatu arhitektonskku delatnost.
Post Views: 26
