Skoro nam je jedan bivši saborac izneo mišljenje da su Dveri propale. I nije jedini, više njih misli tako. I svi su bivši, otišli na ovaj ili onaj način iz Pokreta, uglavnom pre više godina.

Da, slažemo se, nešto je stvarno propalo, ali to nisu Dveri.

Propalo je nešto u Pokretu Dveri što nije bilo dobro, nešto što Dveri nisu niti su ikada htele da budu, nešto protiv čega su se Dveri na papiru, ideološki, borile sve vreme, a u praksi je, nažalost, samo deo vrha Pokreta shvatao problem i ustajao protiv njega.

Dragi bivši saborci, propale su vrednosti koje nisu dverjanske ni hrišćanske ni srpske. Propale su sklonosti pojedinaca ka isticanju ličnih sujeta, propale su namere onih okrenutih samo materijalnim vrednostima, propali su planovi onih koji su skloni prevarama, onih koji trguju uticajem, strančara koji su mislili da će se dokopati neke sitne državne platice, propalo je razarajuće delovanje umišljenih veličina, propale su inicijative pritajenih saradnika vlasti i kojekakvih drugih struktura, propala su ideološka zastranjenja pseudozilota i teoretičara zavera.

I Bogu hvala što je sve to propalo i nestalo, što su nosioci lažnih vrednosti i besmislenih ideja otišli iz Pokreta. Nije njih bilo mnogo, ali su bili uticajni, gurali su se. Dok dlanom o dlan, propali su planovi, nečujno, zahvaljujući čudesnom delovanju više Sile. Još jednom se pokazala istinitost narodne izreke: „Čovek snuje, Gospod odlučuje“.

I nemojte da mislite da sve što smo naveli ne postoji i u drugim organizacijama. Postoji i to mnogo više i to je najveća slabost političkih stranaka, zbog nje nikada ne mogu da postanu jake, sa dugotrajnom politikom i osmišljenom ideologijom i bivaju laka meta jakim državnim strukturama koje se bave rušenjem stranaka i stavljanjem pod svoju kontrolu. U Pokretu Dveri je navedenih slabosti bilo ponajmanje u poređenju sa drugima, ali se Pokretu Dveri mnogo više meri i traži se mnogo veće čistunstvo zbog proklamovanih vrednosti, plus što specijalnim metodama kritiku podstrekuju oni koji su probali ali nisu mogli da stave Dveri pod kontrolu.

Da, sve je propalo što smo naveli, dragi bivši saborci koji brinete. Ali da sve to postoji doprineli su dosta i neki od vas.
Ali pogledajmo šta nije propalo: ideja ili misao o hrišćanskom konzervativizmu, zaokruženi politički stav o svim bitnim društvenim pitanjima, odgovornost prema precima i potomcima, duh zajednice kod ogromne većine članova, svest kod sadašnjeg rukovodstva o neophodnosti daljeg rada na promeni sistema i najpre duh Dveri kod svih koji danas govore i odlučuju u ime Pokreta. A duh Dveri je duh oduševljenja što se bavimo nečim čestitim i svetim, što trošimo život na ideale koji su nadahnjivali naše svete pretke. Taj duh traje skoro 27 godina i stalno se prenosi na nove članove i simpatizere. Taj duh ne mogu svi da shvate i ponesu, pa odustaju na početku ili posle nekog vremena, a ponekad, nažalost, naprave i štetu.

Ne gajimo iluziju da će se ubuduće sve raditi kako treba. Biće grešaka, opravdanih i neopravdanih, biće opet nekih ljudi koje će u politiku dovesti sebična namera, materijalistički duh, strančarska svest, pseudozilotska logika… jer je sve to veoma prisutno u našem narodu zbog slabe političke kulture i zloduha koji obmanjuje. Biće opet pokušaja raznih moćnih struktura da se Dveri razbiju jer nisu pod kontrolom, ili da se stave pod kontrolu. To je sve, nažalost, deo političke svakodnevice u današnjoj Srbiji. Oni koji vode Dveri moraju da budu svesni svega toga i da u narednom periodu obrate na vreme pažnju na eventualne opasnosti.

Kao što čovek u životu radi i greši, pada i ustaje, tako i organizacije imaju svetle i tamne momente. Ali sve dok postoji ona nit koja spaja i misao koja nadahnjuje, organizacija će trajati i pronositi ideju koja oslobađa i koja može da popravi život. A koliki će biti njen domet, manje zavisi od organizacije, a više od nekih drugih faktora.

Dveri su organizacija koja je nastala zbog viših vrednosti od nekoliko skupštinskih mandata i malo para iz državnog budžeta. I sve dok postoji svest o misiji Dveri koja znači služenje Srbiji, postojaće i Dveri. Kad nestane te misli, neka i

Dveri propadnu.

Autor je potpredsednik Dveri

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.