RUSKINJA OSTALA BEZ TITULE: Italijankama trofej u Rimu
Italijanske teniserke Jasmin Paolini i Sara Erani osvojile su titulu u dubl konkurenciji na WTA turniru u Rimu, pošto su danas u finalu pobedile Ruskinju Veroniku Kudermetovu i Belgijanku Eliz Mertens 6:4, 7:5.
Foto: Tanjug
Meč je trajao jedan sat i 45 minuta. Paolini i Erani su današnjim trijumfom protiv Kudermetove i Mertens odbranile titulu u dublu, pošto su prošle godine u finalu savladale Amerikanku Koko Gof i Novozelanđanku Erin Rutlif 6:3, 4:6, 10:8.
Paolini je trijumfovala i u singl konkurenciji na turniru u Rimu, pošto je u subotu u finalu pobedila Amerikanku Koko Gof 6:4, 6:2.
Na Trgu svetog Petra u Vatikanu danas se održava inauguracina misa koju predvodi papa Lav XIV, čime zvanično počinje svoju službu kao 267. poglavar Rimokatoličke crkve.
Liturgijska služba počela je u 10 časova ispred Bazilike svetog Petra u Vatikanu i prisustvuje joj izaslanici 150 zemalja i desetine hiljada vernika, preneli su mediji.
Papi su uručeni zvanični simboli njegove papske službe – na prst mu je stavljen prsten ribara koji simbolizuje papinu vezu sa Svetim Petrom. Prsten se uništava ili lomi posle smrti pape.
Pre toga primio je palijum, odelo izrađeno od bele vune, koje simbolizuje papinu ulogu pastira vernika.
Papa se pre mise prvi put provozao papamobilom Trgom svetog Petra, kada je i pozdravio vernike. Zvona Bazilike svetog Petra su zvonila dok je papamobil polako prolazio trgom.
Vernici su mahali peruanskim, američkim, vatikanskim, kao i zastavama drugih država.
Među zvaničnicima koji prisustvuju misi su potpredsednik SAD Džejms Dejvid Vens i američki državni sekretar Marko Rubio, austrijski kancelar Kristijan Štoker, kanadski premijer Mark Karni, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, francuski premijer Fransoa Bajru, nemački kancelar Fridrih Merc.
Misi prisustvuju i predsednik Italije Serđo Matarela i premijerka Đorđa Meloni, predsednik Izraela Isak Hercog, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, ministarka kulture Rusije Olga Ljubinova.
Muškarac nosi dete u bolnicu posle nove izraelske ofanzive u Deir al-Balahu u centralnom delu Pojasa Gaze.
Hamas je predložio oslobađanje talaca u okviru novog sporazuma o primirju u Gazi, posle novih pregovora održanih u subotu.
Razgovori su počeli nekoliko sati pošto je izraelska vojska pokrenula novu veliku ofanzivu u Pojasu Gaze.
Hamas je pristao da oslobodi devet talaca u zamenu za 60-dnevno primirje i izraelsko puštanje palestinskih zatvorenika, rekao je palestinski zvaničnik za BBC.
Novi predloženi sporazum bi takođe omogućio ulazak 400 kamiona pomoći dnevno i evakuaciju medicinskih pacijenata iz Gaze, dodao je.
Izrael je, zauzvrat, zahtevao dokaz da su živi i detaljne informacije o svim preostalim taocima.
Izraelski napad na Tel al-Zatar u Gazi, 15. maja 2025.
Nova runda pregovora o prekidu vatre održava se preko katarskih i američkih posrednika u Dohi, a počela je u subotu popodne po lokalnom vremenu.
Izrael još uvek nije odgovorio na predlog sporazuma, ali je pre razgovora saopštio da neće povući trupe iz Gaze niti se obavezati na okončanje rata.
Predlog ne bi sadržao ove elemente, saznaje BBC.
Izraelska vojska je ranije u subotu objavila pokretanje nove ofanzive pod nazivom „Operacija Gideonove kočije“, usred najsmrtonosnijeg talasa udara u Gazi u poslednjih nekoliko meseci.
Najmanje 300 ljudi je ubijeno od četvrtka, kažu spasioci, između ostalih, i u bolnicama i izbegličkim kampovima na severu i jugu Pojasa Gaze.
Hiljade ljudi je poginulo otkako je Izrael nastavio udare 18. marta, pošto je krhko primirje od dva meseca propalo.
Agencije za pomoć kažu da se teška humanitarna situacija u Gazi pogoršala, jer Izrael već 10 nedelja blokira isporuku hrane i druge pomoći na teritoriju.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je ranije ovog meseca obećao „intenzivan ulazak u Gazu“ kako bi zauzeo i držao delove teritorije, palestinsko stanovništvo proterali na jug i „uništio“ Hamas.
Govoreći iz Gaze, novinarka Gada Al Kurd je za BBC program Njuzaur rekla da je bilo mnogo „vazdušnih napada, granatiranja, dronova, pucnjave, pa čak i eksplozija, na severu i istoku“.
„Zastrašujuće je i užasno“, dodala je.
Rekla je da je njena porodica imala samo jedan obrok dnevno, zbog oskudice i rastućih troškova, i optužila Izrael da „koristi hranu kao oružje“ – tvrdnju koju su i zvaničnici UN iznosili poslednjih nedelja.
Palestinka sedi na mestu izraelskog vazdušnog napada u šatoru u kojem su smešteni ljudi koji su bili primorani da napuste sopstvene domove.
Humanitarne organizacije upozorile su na rizik od gladi među 2,1 miliona stanovnika Gaze, pošto su se pojavili snimci i izveštaji o mršavoj deci koja pate od neuhranjenosti tokom izraelske blokade.
Izrael je blokirao isporuku pomoći Pojasu Gaze u martu posle prekida dvomesečnog primirja.
Viktorija Rouz, britanska rekonstruktivna hirurškinja koja radi u bolnici Naser u Kan Junisu, rekla je za Vikend program BBC Svetskog servisa da je njen tim „iscrpljen“ i da su svi izgubili „značajnu težinu“.
„Deca su zaista mršava“, rekla je.
„Imamo mnogo mališana kojima su ispali zubi.“
„Mnogi od njih imaju ozbiljne opekotine i sa ovim nivoom neuhranjenosti mnogo su skloniji infekcijama i imaju mnogo manji kapacitet za zarastanje.“
Procena koju su podržale Ujedinjene nacije (UN), objavljena u ponedeljak, utvrdila je da je stanovništvo Gaze u „kritičnom riziku“ od gladi.
Izraelska vlada je više puta odbacila tvrdnje da u Gazi postoji nestašica hrane.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je 5. maja rekao da Izrael priprema „intenzivan ulazak u Gazu“ kako bi zauzeo i držao teritoriju, ali da to neće početi dok Tramp ne završi svoju turneju po Bliskom istoku.
On je napustio region u petak, rekavši da „mnogo ljudi gladuje“ u Gazi.
Tog dana, stanovnicima severne i centralne Gaze je rečeno da napuste svoje domove ili skloništa – naredba za koju humanitarni radnici kažu da je gotovo nemoguća jer su mnogi već više puta ostali bez krova nad glavom tokom rata.
Izraelska odbrambena vojska je u subotu saopštila da neće prestati sa dejstvom „dok Hamas više ne bude pretnja i svi njihovi taoci ne budu kod kuće“ i da je „napala preko 150 terorističkih meta širom Pojasa Gaze“ u prethodna 24 sata.
Napadima od subote pogođeni su gradovi na severu Gaze, poput mesta Beit Lahiju i izbegličkog kampa Džabalija, kao i mete u Kan Junisu, gradu na jugu, saopštili su ministarstvo zdravlja i snage civilne odbrane kojima upravlja Hamas.
Stanovništvo Gaze se pomera ka južnim delovima
‘Zločini nova norma pod nadzorom UN’
Očekuje se da će hiljade pripadnika izraelskih trupa ući u Gazu kako se operacija bude pojačavala u narednim danima.
Izraelski tenkovi su takođe viđeni na granici, javila je novinska agencija Rojters.
Intenzivirana ofanziva je naišla na osudu Ujedinjenih nacija (UN) i nekih evropskih lidera.
Generalni komesar UN Agencije za pomoć palestinskim izbeglicama Filipe Lacarini bio je šokiran izraelskom vojnom operacijom, rekavši: „Koliko će još palestinskih života biti zbrisano sa njihove domovine bombardovanjima, glađu ili nedostatkom medicinske nege?“
„Zločini postaju nova norma pod našim nadzorom, čineći nepodnošljivo podnošljivim sa ravnodušnošću“, rekao je.
Visoki UN komesar za ljudska prava Folker Tirk upozorio je da bi se nedavna eskalacija koju je pokrenuo Izrael mogla smatrati kršenjem međunarodnog prava.
Prisiljavanje ljude da se sele „zbog intenziviranih napada, temeljnog uništavanja čitavih naselja i uskraćivanja humanitarne pomoći, ukazuju da postoji pritisak da se trajno promeni demografska struktura u Gazi, a to je u suprotnosti sa međunarodnim pravom i jednako je etničkom čišćenju“, rekao je.
Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da su SAD „zabrinute“ zbog situacije.
Nakon novih udara, generalni sekretar UN Antonio Gutereš, španski premijer Pedro Sančez i italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani pozvali su na trajni prekid vatre, dok je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da nova ofanziva rizikuje „pogoršanje katastrofalne humanitarne situacije za stanovništvo Gaze i preostale taoce“.
Izraelski tenkovi u blizini granice sa Gazom
Izrael je pokrenuo vojnu kampanju za uništenje Hamasa kao odgovor na prekogranični napad grupe 7. oktobra 2023, u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, a 251 osoba uzeta kao talac.
Hamas i dalje drži 58 talaca.
Najmanje 53.000 ljudi je ubijeno u Gazi od tada, prema podacima Ministarstva zdravlja te teritorije kojim upravlja Hamas.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Otkriveno tko je zaručnica MC Stojana: Nije iz bivše Juge!
Marko Stojković, poznatiji kao MC Stojan, spreman je stati na ludi kamen!
Kontroverzni izvođač zaručio je izabranicu na Cipru, a lijepe vesti potvrdio je na društvenoj mreži Instagram, objavivši fotografiju prstena i svoje drage, dok kleči ispred nje.
Ipak MC Stojan nije pokazao lice svoje zaručnice, a mnogi su se pitali tko je tajanstvena dama?
Kako izvor za 24sedam tvrdi, MC Stojan je sa zaručnicom tek nekoliko mjeseci u vezi, a ona je navodno podrijetlom iz Bugarske.
Podsjetimo, MC Stojan je već duže vreme u epicentru medijske pozornosti zbog svojih navodnih ljubavnih romansi s kolegicama.
Treper je početkom prošle godine priznao vezu s mladom pjevačicom Zoranom Mićanović, a veza je trajala kraće nego udvaranje.
Vrlo brzo nakon raskida s njom, ostavljena Zorana je tada u izjavi za Kurir otkrila da je Stojan sada u vezi sa Sandrom Afrikom i poželjela im svu sreću.
SviĆe pozvalo na blokadu Novosadskog suda u ponedeljak : „Rok za odgovor na žalbe je istekao, očekujemo da se sutra u sudu pojave oni koji imaju veze sa slučajem novosadskih aktivista“ – Nedeljnik
Organizacija SviĆe pozvala je građane da sutra ujutro masovno podrže blokadu suda u Novom Sadu, u protestu radi oslobađanja šestoro aktivista, uključujući i profesorku Mariju Vasić, koja je usled posledica štrajka glađu i žeđu prevezena u zatvorsku bolnicu u Beogradu.
SVIĆE: GORAN VESIĆ DOBIO NAJBOLJI MOGUĆI TRETMAN, DOK JE MARIJA SMEŠTENA U BOLNICU TEK NAKON ŠTO JE PALA U NESVEST
Studenti i zborovi građana, koji već četvrti dan blokiraju sud, pozvali su sudije na ovom slučajem da dođu u zgradu suda i oslobode aktiviste, odnosno odluče po žalbama na produženje pritvora, koje su njihovi branioci uputili.
„(Bivši ministar građevinarstva) Goran Vesić je nakon jednog dana štrajka glađu dobio najbolji mogući medicinski tretman, nakon čega je i pušten iz pritvora, dok je Marija Vasić smeštena u zatvorsku bolnicu tek nakon što je pala u nesvest. Njenoj porodici i advokatima ne samo da nisu omogućene posete, nego ne dobijaju ni bilo kakve informacije o njenom zdravstvenom stanju“, navela je grupa SviĆe.
Aktivisti i studenti se u pritvoru nalaze duže od 60 dana, a pritvor im je nedavno produžen na još 30 dana, jer su okrivljeni za navodni pokušaj rušenja ustavnog poretka.
„Sud će i dalje ostati blokiran za redovan rad sve dok naše kolege, studente i profesore ne vidimo na slobodi“, poručili su iz SviĆe.
POZIV SUDIJAMA DA DONESU ODLUKU NA ŽALBE O PRODUŽETKU MERE PRITVORA
SviĆe navodi da „neće dozvoliti da nevini ljudi mesecima trunu u zatvoru“, koje vlasti mesecima drži u pritvoru „ne bi li iznudili priznanje za delo koje nisu počinili“.
„Danas zakoni ne važe za njih – sutra možda neće važiti za tebe. Borimo se za Marijin život, borimo se za slobodu njih 12! Danas oni, sutra možeš biti ti“, naveli su aktivisti u pozivu građanima.
Oni su ocenili da je važno da se pojedinci koji vode ovaj postupak učine poznatim, navodeći da su u pitanju tužilac Slobodan Josimović (koji je tužilac i u slučaju „Nadstrešnica“), zatim sudija za pretodni postupak Tatjana Đurašković, koja je odredila pritvor aktivistima i studentima, kao i sudija u postupku Vladimir Pecovski, za koga su rekli da je „poznat po stavu da treba ‘ispendrečiti’ studente kako bi se protesti zaustavili“.
U pozivu je ukazano da je „nužno da sudsko veće koje bude dodeljeno da odluči po žalbi branilaca na odluku o produženju pritvora postupi u skladu sa zakonom“, te da će u u suprotnom biti „obelodanjena imena svih koji se ogreše o zakon“.
Podsetili su i da je sudsko veće dužno da odluči po hitnom postupku.
„Zato u ponedeljak ispred suda svi zajedno čekamo odluku i oslobađanje aktivista. Sloboda se brani u ponedeljak u Novom Sadu“, poručili su iz SviĆe.
ČETVRTI DAN BLOKADE SUDA
U Novom Sadu od četvrtka traje blokada pravosudnih institucija zbog privođenja šestoro aktivista i studenata opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) i organizacije Studenti protiv autoritarne vlasti (STAV).
Još šestoro aktivista STAV-a tereti se za isto delo, a oni su se u trenutku hapšenja nalazili u inostranstvu, gde su i danas.
Svi su okrivljeni na osnovu audio snimka nezakonito prisluškivanog razgovora, koji je emitovan na prorežimskim televizijama 14. marta.
Branioci okrivljenih su u više navrata tvrdili da je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) razgovor prisluškivala nezakonito i dodali da audio snimak ne može biti pravno valjan dokaz u tom procesu.
EVROPSKI PARLAMENT POZIVA NA OSLOBAĐANJE AKTIVISTA
Evropski parlament je u Rezoluciji koju je usvojio 7. maja zatražio oslobađanje šestoro pritvorenika.
„Evropski parlament poziva srpske vlasti da oslobode Mariju Vasić, Lazara Dinića, Mladena Cvijetića, Lada Jovovića, Srđana Đurića i Davora Stefanovića iz pritvora“, navodi se u Rezoluciji koja je usvojena na predlog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule.
SIN MARIJE VASIĆ: „I DALJE MRAK. NULA INFORMACIJA“
Milan Čanak, sin Marije Vasić, saopštio je danas da porodica i advokati i dalje nemaju nikakve zvanične informacije o njegovoj majci.
„I dalje mrak. Nula informacija“, napisao je danas Čanak na društvenim mrežama.
On je juče saopštio da porodica i dalje nema podatke o njenom stanju, te da ne znaju čak ni da li je živa.
„Nijedan odgovor na zahtev za posete. Nijedna informacija da li je jela. Oficijelno ne znamo ni da li je živa“, naveo je Milan Čanak.
Marija Vasić je u četvrtak iz novosadskog Okružnog zatvora na Klisi prebačena u bolnicu u okviru zatvora u Beogradu.
Tokom transporta joj se na nekoliko sati izgubio trag, zbog čega je porodica planirala da prijavi njen nestanak, da bi naknadno bilo obelodanjeno da su je prvo odvezli u Klinički centar Vojvodine, a potom smestili u zatvorsku bolnicu.
Ovo je cela pristupna beseda akademika Pavla Petrovića u SANU: „Ekonomski prosperitet i institucije, slučaj Srbija“ – Nedeljnik
Pristupna beseda akademika Pavla Petrovića u SANU
Ekonomski prosperitet i institucije, slučaj Srbija
Srbija je bliska državnom kapitalizmu sa elementima oligarhijskog, u kome elita maksimizira svoje prisvajanje uz ograničenje da obezbedi neki rast životnog standarda stanovništva i time legitimiše svoju vlasti. Srbija ima deformisan, neefiksan i neodrživ privredni rast. Dobre institucije povećavaju privredni rast i rast produktivnosti u CIE, a loše institucije u Srbiji koče privredni rast i rast produktivnosti. Unapređenje institucije do nivoa CIE podiglo bi stopu rasta u Srbiji za oko 1pp (sa 3,8 odsto na 4,8 odsto) tj. skoro za trećinu. Ko gubi a ko dobija promenom kvaliteta institucija
Srbija je zarobljena u sistemu koji ne obezbeđuje ekonomski prosperitet
Postoje različite vrste tržišnog sistema sa privatnom svojinom gledano iz ugla ekonomskog prosperiteta. Postoji državni kapitalizam, zatim oligarhijski koji ne obezbeđuju dugoročan i stabilan privredni rast. S druge strane, preduzetnički u kombinaciji sa kapitalizmom velikih kompanija to uglavnom uspeva (Baumol i drugi 2007, Svetska banka 2024, 2025.).
Srbija je bliska državnom kapitalizmu sa elementima oligarhijskog, u kome elita maksimizira svoje prisvajanje uz ograničenje da obezbedi neki rast životnog standarda stanovništva i time legitimiše svoju vlasti (Baumol i drugi, 2007). Ovaj sistem sa slabim (”ekstraktivnim“) institucijama drži društvo zarobljenim na niskom dohotku jer elita gubi, politički i ekonomski (a stanovništvo dobija), ako dođe do značajnog unapređenja institucija (Adžemoglu, 2025.).
Državni kapitalizam: model u kome su država (i povezane inostrane kompanije) glavni investitor
U tom modeli država gura privredni rast, dok je domaći privatni sektor zapostavljen. To je neefikasno i neodrživo rešenje. Država i strani investitore privlače skoro 2/3 investicija u Srbiji (oko 64 odsto). Domaća privatna preduzeća investiraju tek nešto više (3,5 milijarde evra) od domaćinstava (2,8 milijardi, potrošenih za kupovinu stanova i renoviranja).
Sputanost domaćeg privatnog sektora potvrđuje i mali broj preduzeća, naročito novoosnovanih. Srbija ima 30 preduzeća na 1.000 stanovnika, EU ima 72, a CIE (centralna i istočna Evropa) 79 preduzeća. Broj novoosnovanih preduzeća u Srbiji čak je 3,3 puta manji od proseka CIE.
Rezultat državnog modela je deformisan privredni rast
To pokazuju sledeći podaci:
Ukupan privredni rast (2018-2024.) bio je solidan: 3,8 odsto godišnje. Kažem solidan, ali je reper za Srbiju ipak rast od četiri-pet odsto.
Taj privredni rast, međutim, pokreću samo tri sektora (rudarstvo, građevinarstvo i IKT sektor koji čine 16 odsto privrede) s godišnjom stopom rasta od 9,6 odsto. Ostatak privrede (84 odsto) raste usporeno – samo 2,7 odsto godišnje.
Rast građevinarstva i rudarstva direktno je pogurala država. A IKT pak raste uprkos ”državi“ jer ga vuče svetska tražnja za IT uslugama.
Nedovoljan rast 5/6 srpske privrede rezultat je uspavanog privatnog sektora koji ne investira.
Dekompozicija privrednog rasta Srbije, 2018-2024 (u %)
Prosečan rast (2018-2024)
Kumulativni rast (2018-2024)
Učešće u BDP-u (2017-2023)
BDP
3,8
29,8
100
Rudarstvo, Građevinarstvo, Informisanje i komunikacije
9,6
90,4
15,9
Ostatak privrede
2,7
20,5
84,1
Kao posledica takvog modela Srbija ima neefikasan i neodrživ privredni rast
Ta ocena može se pokazati na dva primera.
Rast rudarstva je 9,2 odsto godišnje.
Tom rastu doprinosi odluka da kineska državna kompanija Ziđin kupi 63 odsto državnog preduzeća RTB Bora, a potom i rudnik Čukaru Peki (100 odsto). Eksploatacija rude bakra i zlata povećana je 4,7 puta od 2017. do 2024. godine, što je enormno i za Srbiju neracionalno. Ta kupovina donela je malu ekonomsku korist jer nisu razvijeni prateći, tehnološki napredni sektori.
Stoga, nema širenja tehničkog progresa, produktivnosti i dodate vrednosti kroz privredu. S druge strane, država de fakto toleriše nepoštovanje ekoloških i drugih obaveza investitora. Investicije će uskoro da se iscrpe, a profiti Ziđina nastaviće da se iznose iz zemlje.
Rast građevinarstva je devet odsto godišnje.
Taj sektor vođen je ogromnim rastom državnih investicija. Građevinarstvo je tradicionalni sektor, koji stvara malu dodatu vrednost i zato nema širenja novih tehnologija i znanja.
Ono je tesno povezano sa državom/partijom. Gotovi svi veliki projekti realizuju se po posebnim, ne tržišnim, procedurama. Građevinarstvo je neefikasno (rokovi, kvalitet, bezbednost), skupo i sa mogućom korupcijom. U tom sektoru izdvaja se desetak firmi koje izvode najveći deo radova. U pitanju su ”drugari“ (cronies, oligarsi).
U ovom razmatranju zanimljiv je slučaj IKT sektora u Srbiji. Za njega se može reći:
Privatni ali sputan ambijentom/državom
Informisanje i komunikacije (IKT) rastu 10,8 odsto godišnje. I po tome su među liderima u CIE. Problem je, međutim, što je taj sektor ”iskrivljen“ – domaće kompanije rade (mahom) za strane investitore, odnosno za svoje centrale u inostranstvu. Strane kompanije dominiraju jer prave skoro 3/4 prihoda i zapošljavanja, a uglavnom su okrenute svojim centralama. Njihovi gotovi proizvodi imaju već obezbeđena strana tržišta.
Puno malih domaćih firmi koje ne uspevaju da ”uzlete“ prodaju se strancima čim se suoče s problemima.
Za IKT se može reći da je više ”ostrvo“ unutar domaće privrede nego pokretač inovacija u Srbije, što bi trebalo da se od njega očekuje.
Karakteriše ga odsustvo kreativne destrukcije. Ključna prepreka kreativnoj destrukciji je ambijent, odnosno državno/partijski sistem. Indikacija sputanosti IT sektora vidljiva je ovih dana, taj sektor odlučno se pridružio tekućim protestima za bolje institucije.
Za razliku od od svetskih primera u srpskom IKT sektoru nema izdvajanja najefikasnijih iz velikog skupa malih firmi, koje bi snažno rasle i ”usisale“ radnu snagu iz ostalih firmi, koristeći je produktivno.
U tom sektoru ne nastaju firme značajne u međunarodnim okvirima – ”jednorozi“ (vrednost veća od milijarde dolara), za razliku od zemalja u okruženju.
Rezultat državom vođenog rasta je kvantitet, a ne kvalitet
Evo nekih pokazatelja:
Rast BDP-a Srbije pokreće snažno povećanje investicija, a ne rast produktivnosti.
Doprinos kapitala dvostruko je veći nego doprinos tehničkog progresa (TFP). Nasuprot Srbiji, u CIE tehnički progres postaje glavni motor rasta.
Postoji ogromna kvalitativna razlika: u Srbiji rast je vođen kvantitetom investicija a potom ograničenim širenjem novih tehnologija.
Model državnog kapitalizma sa jednom partijom (politički kapitalizam) dovodi do toga da demokratija snažno slabi u Srbiji
Od 2012. godine defakto jedna partija je na vlasti
Demokratske slobode u Srbiji brzo se smanjuju i znatno su ispod nivoa u CIE.
Od 2015. vrednost indeksa sloboda sistematski pada – to je najveći pad u Evropi i sedmi najveći na svetu.
Srbija je 2019. godine prešla iz delimično konsolidovane demokratije u hibridni režim.
Demokratija povećava ekonomski prosperitet (Adžemoglu i drugi, 2019):
– Podstiče veće investicije, ekonomske reforme, bolje i obuhvatnije obrazovanje i zdravstvo, te tako povećava BDP per capita.
– Srbija se ubrzano kreće u suprotnom pravcu: padu demokratije.
Institucije su veoma slabe i sistematski se urušavaju
Odgovor društva na takvo stanje su sve češći, masovniji i duži građanski protesti:
– 2016: ”Savamala“
– 2017: ”Protiv diktature“
– 2018-2019: ”1 od 5 miliona“
– 2020: Upravljanje kovid krizom
– 2021-2022: Ekološki protesti (litijum)
– 2023: ”Srbija protiv nasilja“, izborna kriza
– 2024: izborna kriza, litijum,
– 2024: ”Nadstrešnica“
– 2025: Studentski i građanski protesti
Pogoršanje kvaliteta institucija u Srbiji, 2014-2024.
Rang 2014.
Rang 2024.
Pad na listama 2014-2024.
Indeks slobode medija
54
98
44
Globalni indikatori upravljanja
96
111
15
Poštovanje vladavine prava
61
94
33
Indeks percepcije korupcije
78
105
27
Kvalitetne institucija dovode do ekonomskog prosperiteta i obrnuto
(Adžemoglu, 2025.)
Ekonometrijski rezultati pokazuju da jake institucije uzrokuju visok dohodak po stanovniku i podstiču tehnički progres (širenje novih tehnologija, znanja i inovacija).
Za tu vezu postoji pokazana uzročnost a ne samo korelacija (ekonometrijski metod: instrumentalne promenljive).
Institucije i dohodak
Institucije i tehnički progres
Institucije i privredni rast: ekonometrijski rezultati za CIE i Srbiju
Alternativni teorijski (konvergencija) i metodološki (jednačine rasta) pristup, kao i novi uzorak (CIE i Srbija), potvrđuje prethodne nalaze Adžemoglua:
– Dobre institucije povećavaju privredni rast, kao i rast produktivnosti (tehnički progres) u CIE.
– A loše institucije u Srbiji koče privredni rast i rast produktivnosti.
– Unapređenje institucije do nivoa CIE podiglo bi stopu rasta u Srbiji za oko 1pp (sa 3,8% na 4,8% na pr.) tj. skoro za trećinu.
Ekonometrijski rezultat da loše institucije koče rast produktivnosti (tehnički progres) u Srbiji komplementaran je iznetoj analizi šta gura privredni rast:
– Rudarstvo i građevinarstvo sa malim tehničkim progresom i rastom produktivnosti
Razvoj institucija obuzdava emigraciju radne snage
Velike emigracije značajan su i višedecenijski problem Srbije: oko 40.000 ljudi (uglavnom mladi) odlazi iz zemlje a polovina se ne vrati.
Ekonomske posledice emigracija su:
– Odlaze obrazovani i najproduktivniji radnici – baza za ekspanziju preduzetništva i za zapošljavanje u tehnološko naprednim sektorima što je presudno za kreativnu destrukciju.
– Rast državnih troškova za penzije, zdravstvo i drugo zbog starenja populacije.
Kvalitet institucija značajno utiče na obim emigracija
Primera radi, u periodu 2015-2018. emigracije iz Hrvatske bile je dva puta veće nego iz Letonije i Litvanije iako su plate svuda približno iste, ali su institucije bile skoro tri puta gore u Hrvatskoj.
Prethodni zaključci potvrđeni su ekonometrijskom analizom na uzorku zemalja CIE i Zapadnog Balkana (sa Srbijom).
Institucije se teško menjaju na bolje jer time elita gubi: analitičko objašnjenje (Adžemoglu, 2025.)
Tu ocenu potvrđuje dohodno-tehnološka kriva (UTPF):
– Daje različite kombinacije raspodele ukupnog dohotka (BDP) zemlje na ”elitu“ i ostale.
– ”Dalja“ kriva odgovara većem ukupnom dohotku usled boljih institucija i naprednijih tehnologija.
– ”Bliža“ kriva, odgovara nižem dohotku i lošijim institucijama i tehničkom nivou.
– ”Elita“ (u poziciji C) razmatra (pod pritiskom?) jačanje institucija
– Vodi rastu ukupnog dohotka (”dalja” kriva) i proporcionalnog dohotka obe grupe (tačka A).
– Odnos moći se menja a time i raspodela u korist ostalih (IT sektor…), nova ravnoteža tačka B
– ”Elita“ prisvaja manje u odnosu na poziciju C pre promena → sprečava promene
Stilizovano, Srbija se nalazi u tački C. U toj tački postoji tenzija između zarobljavanja institucija od strane elite i snažnih protesta društva protiv toga. U tom sukobu ishod je neizvestan – Srbija može da ostvari ekonomski napredak samo oslobađanjem institucija, tj prelaskom na ”dalju” krivu i u tačku B.
Kako Šapić troši šest milijardi na službu bez kontrole i zakonskog pokrića
Uvođenje gradske bezbednosne službe pod vođstvom gradonačelnika Aleksandra Šapića izazvalo je brojne kontroverze — gotovo šest milijardi dinara planirano je za projekat bez ikakve transparentnosti, bez javnih tendera i bez jasne zakonske osnove. Iako se tvrdi da će nova služba rasteretiti policiju i povećati bezbednost škola, pravni stručnjaci upozoravaju da Beograd nema ovlašćenja da osniva paralelne bezbednosne strukture, a strahuje se i da bi privatno obezbeđenje moglo postati instrument političke kontrole i zastrašivanja.
U prethodnom tekstu napravili smo uvod u projekat bezbednosne službe Aleksandra Šapića, gde smo došli do informacija da je, prema Odluci o budžetu Grada Beograda za 2024. godinu, za tri godine planirano skoro šest milijardi dinara.
Pripadnici ove bezbednosne službe, kako je gradonačelnik ranije najavio, biće “osobe licencirane za poslove obezbeđenja” koje će noću patrolirati ulicama, a danju oko škola. Projekat uključuje i izgradnju više od 100 komunalno-bezbednosnih stanica i oko 5.000 nadzornih kamera u svim beogradskim školama i vrtićima sa softverom za detektovanje vatrenog i hladnog oružja.
To što se za projekat izdvaja velika količina novca bez transparentnosti nije jedini problem – ne postoje ni javni tenderi za projekat, ne zna se da li je određena analiza rizika ovog projekta, ko isporučuje softver i koje će firme obavljati poslove nove službe Grada Beograda – kao i da li je ovo uopšte u skladu sa zakonom.
“Gradovi ne mogu da formiraju paralelne službe bezbednosti sa policijom”
Prema Zakonu o policiji i Zakonu o privatnom obezbeđenju, kako je navela za N1 viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Maja Bjeloš, osnivanje dodatnih bezbednosnih snaga u lokalnim samoupravama nije dozvoljeno na način na koji bi gradovi mogli samostalno formirati svoje paralelne bezbednosne službe sa policijom.
Iz Zakona o glavnom gradu tj. člana 8, koji se odnosi na nadležnosti, može se videti koje su nadležnosti glavnog grada tj. Beograda, u kojima se ne pominje da grad Beograd može osnivati dodatne bezbednosne snage.
“Lokalni organi mogu angažovati privatne bezbednosne službe (koje moraju biti registrovane i licencirane) kako bi obezbedili određene objekte ili prostore, ali to ne znači da se stvaraju nove bezbednosne strukture koje imaju isti status kao državna policija. Takođe, prema Zakonu o opštem upravnom postupku, lokalne samouprave mogu angažovati i ovlašćene službe za određene aktivnosti vezane za bezbednost (npr. zaštita imovine, kontrola saobraćaja u lokalnim zajednicama), ali to ne podrazumeva stvaranje vlastite bezbednosne (odnosno parapolicijske) službe”, dodala je Bjeloš.
“Škole mogu angažovati privatno obezbeđenje, ali ne za policijske poslove”
Šapić je najavio da će privatno obezbeđenje vršiti nadzor u školama. Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju, škole mogu angažovati privatno obezbeđenje, što se može videti i po osnovu člana 13 ovog Zakona.
Međutim, prema Zakonu o privatnom obezbeđenju, službenici privatnog obezbeđenja nemaju ovlašćenja da patroliraju i legitimišu ljude na javnim površinama, niti da obavljaju poslove koji su u nadležnosti policije, kazala je za N1 viša istraživačica BCBP.
Međutim, potrebno je da postoji odobrenje Ministarstva prosvete, kako bi bila osigurana bezbednost učenika i osoblja.
Preciznije, u članu 2 Zakona o privatnom obezbeđenju se navodi da „usluge privatnog obezbeđenja ne spadaju u policijske ili druge poslove bezbednosti koje vrše organi državne uprave“.
“Radnici privatnog obezbeđenja su ovlašćeni da štite imovinu i objekte, ali ne da obavljaju funkcije koje uključuju javni red i mir, što je specifična odgovornost policije. Takođe, gradonačelnik je rekao da bi nova služba bila ‘produžena ruka policije’, ali takva funkcija nije zakonski dozvoljena, jer radnici privatnog obezbeđenja nisu obučeni ni ovlašćeni za sprovođenje takvih zadataka”, dodala je ona.
Poverenik navodi da ministarstvo treba da da dozvolu, ali ministar ne odgovara na to pitanje N1
Međutim, čak i ako je moguće angažovanje privatnog obezbeđenja, takav potez mora biti u skladu sa odlukom i dozvolama Ministarstva prosvete.
“U skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, poslove fizičko-tehničkog obezbeđenja mogu vršiti samo lica koja su za to licencirana od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. Međutim, u kontekstu obrazovno-vaspitnih ustanova, dodatno se primenjuju odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji u članu 92. propisuje da angažovanje trećih lica u školama i vrtićima mora biti prethodno odobreno od strane osnivača i Ministarstva prosvete”, navedeno je za portal N1 iz Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
N1 se inicijalno obratio gradskom Ombudsmanu i republičkom Zaštitniku građana Zoranu Pašaliću, jer je Šapić naveo da je „čitav projekat rađen u skladu sa zaštitom ličnih prava i da ze aštitnik građana davao jasne instrukcije na koji način da se izvede čitav pjrojekat“. Gradski Ombudsman nam je kazao da to nije u njegovoj nadležnosti i da se obratimo Republičkom zaštitniku. Republički zaštitnik je odgovorio koje su njegove nadležnosti i da bi trebalo da se obratimo Povereniku.
Pisanje ovog teksta započeli smo tokom mandata prethodne ministarke Slavice Đukić Dejanović na čiju smo adresu uputili pitanje da li ovako nešto odobreno od strane Ministarstva, ali na postavljena pitanja nismo dobili odgovor. Ministarstvu smo se ponovo obratili istim povodom kada je poziciju ministra preuzeo Dejan Vuk Stanković, odakle smo dobili odgovor, ali – samo članove Zakona kojima se regulišu ova pitanja. Ne i odgovor na pitanje da li je Ministarstvo dalo dozvolu.
N1 se i MUP-u obratio sa pitanjem da li je ova institucija licencirala privatno obezbeđenje za obavljanje funkcije pripadnika beogradske službe bezbednosti, ali na ovo pitanje nismo dobili odgovor.
“Nema zakonske osnove za biometrijsko prepoznavanje lica i objekata”
Pitanje neregularnosti projekta se ne završava ovde. Postavlja se pitanje da li se ovako velikim prisustvom nadzornih kamera i softverom urušava privatnost dece.
“Javnost još uvek nije informisana o tome koji tip softvera će biti integrisan u kamere, koji je njegov proizvođač i po kojoj ceni će biti nabavljen. Takođe, važno je napomenuti da trenutno ne postoji zakonska osnova za implementaciju softvera za biometrijsko prepoznavanje lica i objekata. Ovaj predlog, koji je deo Zakona o unutrašnjim poslovima, povučen je na zahtev organizacija civilnog društva zbog brojnih nedemokratskih odredbi, uključujući i mogućnost legalizacije biometrijskog nadzora”, navela je sagovornica portala N1 iz BCPB.
Iz Kancelarije Poverenika za N1 se navodi da bi ovakav sistem funkcionisao, video-nadzor mora biti tehnički i organizaciono uređen tako da pristup snimcima imaju isključivo ovlašćena lica, da se snimci čuvaju samo onoliko koliko je neophodno, da javnost bude informisana o postojanju nadzora (obaveštenje, piktogrami), te da se primene sve mere za sprečavanje zloupotreba. Takođe da, iako se video-nadzor uspostavlja u javno dostupnim prostorima, kao što su školska dvorišta i dalje se radi o obradi podataka o ličnosti.
Da li su ovi uslovi ispunjeni – ne znamo.
Bjeloš navodi da ovako složenom projektu treba da prethodi analiza rizika, jer nije jasno koji su tačno bezbednosni problemi koje nova služba treba da adresira i nije poznato da li je Grad Beograd sproveo takvu analizu.
„Moguće korišćenje privatnog obezbeđenja za političko nasilje“
Iako je gradonačelnik Beograda pomenuo da bi se ovom službom rasteretila policija “jer u svakom dvorištu od velike tragedije u ‘Ribnikaru’ boravi po jedan policajac”, Bjeloš kaže da ovaj projekat nema veze sa “Ribnikarom”, jer Šapić na njemu godinama radi.
Naša sagovornica iz BCPB ukazuje na mogućnost korišćenja privatnog obezbeđenja, koje će obavljati bezbednosnu funkciju u Beogradu, za nasilje i zastrašivanje građana, što je moglo i da se vidi tokom sednice Skupštine Grada Beograda 6. marta kada su radnici obezbeđenja firme T&M – čiji je vlasnik učestvovao u organizovanju glasanja ljudi iz Republike Srpske u Beogradu i kupovini glasova – fizički napali građane.
“To stvara atmosferu straha, gde privatne firme za obezbeđenje, koje bi angažovao Grad Beograd, postaju deo sistema represije i mehanizmi za izvlačenje novčanih sredstava iz gradskog budžeta, a ne zaštite lične sigurnosti i opšte bezbednosti. U tom kontekstu, gradska vlast bi mogla stvoriti paralelne, neregulisane strukture koje ne odgovaraju zakonima, i koje mogu lako prelaziti iz zaštite javnih interesa u zaštitu partikularnih političkih interesa”, zaključila je ona.
Dačić: Svenarodni sabor u Nišu protekao bez većih incidenata
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je drugi dan svenarodnog sabora u Nišu, nakon upozorenja policije, prošao bez većih incidenata i dodao da je policija to obezbedila odvajajući trase učesnika tog i skupa koji su organizovali oni koji su demonstrirali protiv vladajuće koalicije.
Ivica Dačić je za Tanjug naveo da je policiji bio prijavljen samo skup u okviru svenarodnog sabora, dok skup koji su organizovali oni koji su protiv, nisu prijavili skup.
„Sprečili smo da dođe do incidenata jer smo trase podelili, ovi koji su bili protiv su namerno hteli da prođu kroz sredinu i da se oni maltene obrate sa skupa u okviru sabora. Bila je samo jedna tačka mogućeg kontakta, ali obezbedili smo i način prilaska, razilaska, bilo je više od 900 autobusa iz raznih krajeva Srbije. Posle upozorenja policije prošlo je bez većih incidenata“, kazao je Dačić.
„U Nišu je bilo oko 100.000 ljudi“
Kako je dodao, paralelno sa događajima u Nišu, održavan je i protest u Subotici koji je takođe policija obezbveđivala.
„U Nišu je bilo oko 100.000 ljudi, 2.500 onih koji su se protivili tom skupu, u Subotici nekoliko hiljada, ali i nekoliko hiljada je za takva mesta bezbednosni rizik i imali smo juče i treći događaj, a to je fudbalska utakmica Novi Pazar – Crvena zvezda. Takve događaje isto treba obezbediti, a za to je potrebno više stotina policajaca“, istakao je Dačić.
Uz sve to, kako je naveo, policija mora svakodnevno da obezbeđuje mesta koja su važna za teritorijalni integritet zemlja, kao što je Kopnena zona bezbednosti.
Na pitanje da prokomentariše mnoge kritike da je od početka protesta u novembru, 2024. godine, policija upotrebila pendrek ne bi došlo do ovolike štete u obrazovanju, Dačić kaže da se uz određene događaje, moraju sagledati i procesi.
„Nije u pitanju jedan izolovani događaj i da se samo on dešava, mi dnevno imamo po 100 događaja u Srbiji. Policija je autonoman sistem kojim rukovodi direkcija policije, političko rukovodstvo može da da određeno mišljenje“, kazao je Dačić.
Ministar ističe da je najlakše da policija interveniše, odnosno da je mnogo lakše da interveniše, nego da ostane uzdržana i navodi da su tako postupali da ne bi došlo do daljeg komplikovanja celokupne situacije.
„Najlakše je napraviti intervenciju, ali se uvek može desiti negativan efekat. Od početka tih protesta se održava javni red i mir, policija nije ni zabranjivala te skupove od kojih nijedan nije bio prijavljen. Postavili smo granice da je policija defanzivna i da se reaguje ako neko napadne policiju, institucije, ako neko ugrožava živote i imovinu drugih ljudi“, naveo je.
„O upotrebi policije odlučuje nadležna podružna policijska uprava“
Dačić je pojasnio da neposredni komandant odlučuje da li će policajac biti uzdržan ili će reagovati, kao i da kada se desi neka ad hok situacija, postoje posebni štabovi, kojima upravlja jedan čovek koji odlučuje o takvim stvarima.
„U policiji se ne odlučuje tako što neko odozgo daje naređenja. O upotrebi policije odlučuje nadležna podružna policijska uprava, osim ukoliko ne postoji štab na nivou cele Srbije. Uloga ministra policije ne postoji u operativnom smislu i zato sam ja i insistirao da se dobije direktor jer policija funkcioniše po modelu jednostarešinstva, kao i vojska“, kazao je Dačić.
Dodao je da od njega direktor policije traži saglasnost u nekoliko slučajeva kao što su upotreba cele Žandarmerije, helikopterskih jedinica i unutrašnje kontrole.
„Pokret za zajednički nastup vladajuće koalicije, ali SPS neće biti ugašen“
Dačić je kazao da u SPS-u nije bilo razgovora o tome da se učlanjenjem u Pokret za narod i državu ta stranka ukine.
„Mi nismo razgovarali o učešću u pokretu u smislu da ćemo da ukinemo SPS da ne postoji. Pozovu nas i mi učestvujemo kao gosti. Mi nismo deo pokreta u smislu formiranja organa“, kazao je Dačić.
Kako je naveo, od početka SPS forsira zajednički nastup stranaka koje su trenutno u vladajućoj koaliciji. Kada je reč o Pokretu za narod i državu, ta ideja je prihvatljiva, kako kaže, u smislu zajedničkog nastupa.
„Ali, to radi predsednik Aleksandar Vučić, mi učestvujemo, pomažemo, pozovu nas, dođemo u svojstvu gosta, zajednički delujemo, ali kako će se to dalje odvijati u smislu formiranja organa pokreta, o tome će se tek odlučivati“, kazao je Dačić.
Na pitanje šta očekuje od lokalnih izbora u Kosjeriću i Zaječaru, Dačić je podsetio da je SPS u Kosjeriću zajedno sa SNS-om, dok u Zaječaru svako je na posebnoj izbornoj listi.
„Očekujem dobre rezultate, pobedu i u jednoj i drugoj opštini u smislu kada se sakupe glasovi svih iz vladajuće koalicije na republičkom nivou“, kazao je on.
Na pitanje o prevremenim parlamentarnim izborima, Dačić ponavlja da je uvek bio principijelno protiv vanrednih izbora i da smatra da bi oni trebalo da budu kada postoji kriza parlamenta u smislu postojanja većine ili ne, što trenutno u Srbiji nije slučaj.
„Ne plašim se ja izbora, ali sam se uvek bunio jer mislim da je za razvoj zemje potrebna stabilnost, bezbednost građana da bismo mogli da se okrenemo svakodnevnom životu i rešavanju mnogih problema“, kazao je Dačić.
Govoreći o putu predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Moskvu 9. maja na paradu povodom pobede u Drugom svetskom ratu, Dačić je kazao da je dobro što je predsednik Vučić otišao.
„Mislim da je dobro što je Vučić otišao u Moskvu, mislim da je trebalo parada da se održava u Berlinu i da je organizuju zajedno sve zemlje pobednice. Bio sam spreman da pozovem predsednika javno da ide i na druge događaje tog dana, ali nije ih bilo“, kazao je Dačić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je u Nišu napravljen najveći skup ikada i poručio da sluša narod koji hoće budućnost.
„Rekli su nam da ne smemo da dođemo u Niš, a mi smo ovde napravili najveći skup ikada!“, objavio je Aleksandar Vučić na Instagramu.
Vučić je istakao da sada sluša narod koji nije arogantan.
„Sad slušam narod. Slušam narod koji nije bahat, koji nije osion, koji nije arogantan. Narod koji hoće budućnost. Narod koji hoće da radi. Narod koji neće da mu nerad i neznanje vode državu! Živela Srbija!“, naglasio je Vučić.
Arhiv javnih skupova objavio je koliko ljudi je bilo u Nišu na Svenarodnom saboru u organizaciji SNS i Aleksandra Vučića.
„Na mitingu ‘Ne damo Srbiju’ u Nišu, tokom govora predsednika Aleksandra Vučića, bilo je prisutno oko 21.000 ljudi, što je isti broj kao na skupu u Sremskoj Mitrovici 24. januara„, kaže Arhiv javnih skupova.
Dodaju da je njihova procena izvedena pomoću analize snimaka provladinih medija i podataka sa terena.
Ova trodnevni skup održava se još danas, 18. maja, a centralni skup pristalica vlasti je bio sinoć na Trgu kralja Milana.
Međutim, Tea Tairović sinoć je morala da prekine nastup u Lincu nakon što joj se iznenada slošilo na bini. Poput pravog profesionalca ona se izvinila fanovima i otkrila šta se zapravo dogodilo.
– Izvinjavam se publici u Lincu. Pozlilo mi je i nastup je morao biti prekinut. Uvek dajem sve od sebe i ovo je jedini nastup u karijeri da mi se ovo desilo. Sledeći datum druženja objavljujemo uskoro, a ja obećavam da ću vam se odužiti. Voli vas vaša Tea – napisala je Tea Tairović na Instagramu, a mnogi su nagađali da li je pevačica u drugom stanju.
Ove navode Tea Tairović nije potvrdila niti demantovala, te nam ostaje da vidimo da li je zaista u drugom stanju ili ju je samo stigao umor.
