IgaBiva
Sebastián Borensztein jeste cenjeni argentinski reditelj, autor nagrađivanih La odisea de los giles,
Un cuento chino, La suerte está echada, koji nam je ovaj put ponudio oporu triler-dramu Descansar en paz. I, ne samo to, već je ovo odličan film.
Serhio je vlasnik fabrike koju je nasledio od oca. Međutim, zapao je u dugove, zadužio se kod kamatara i više nije u mogućnosti da se finansijski sabere. Film počinje scenama proslave Bar-micve njegove 13-godišnje ćerke, a Serhio je u srećnom braku i ima još i sedmogodišnjeg sina. Od svoje porodice sve vreme krio je da je upao u velike dugove, ali sada više ne može to da istrpi. Obeležavanje detetove svečanosti, od koje nije nameravao da odustane po svaku cenu predstavlja „kap koja je prelila čašu“. Prodajom porodične vikendice može da izmiri samo deo duga. Noseći novac zlom kamataru, nađe se u središtu terorističkog napada bombom…
Ono na šta mislim da pre svega treba upozoriti potencijalne gledaoce jeste da nikako pre gledanja filma ne treba da pročitaju tekstove o filmu i sinopsise brojnih „eminentnih“ izvora, jer će tako otkriti i glavni zaplet. Naravno, nije teško da se pretpostavi u kom smeru će se kretati osnova priče, ali bilo kakvo „unapred ćakulisanje“ dodatno umanjuje draž uživanja u ovom ostvarenju. Zato, odmah na staru veliki minus za one „stručnjake“ koji su se usudili da nam unapred „prepričaju“ zaplet. Jednostavno, to se ne radi i imao sam ludu sreću da sam na ovaj film nabasao pre nego što sam išta znao o njemu…
Film je snimljen po romanu Descansar en paz čiji je autor Martín Hernán Baintrub, a objavljenom 2018. godine. Nije pravilo, ali već to što je u pitanju ekranizacija romana govori o „ozbiljnosti posla“ s kojom je reditelj morao da se uhvati u koštac. Descansar en paz jeste slojevita priča, koja nas navodi da preispitujemo naše moralne dileme i svedoči o iskušenjima pred koje nas život stavlja, čak i bez neposredne naše krivice. Zato kroz film provejava ta „literaturnost“, koja i uzdiže Borenszteinovo delo iz uobičajene Netflix-klasifikacije, upućujući nas na saznanje da se istinska umetnost krije u detaljima. Ovaj film obiluje tim „ambijentalnim posebnostima“ koji će makar i slučajnog gledaoca naterati da mnogo ozbiljnije uzme u obzir odrednicu „argentinski film“, a to je već nešto (naravno, oni koji su već odavno „poštovaoci“, dodatnio će uživati).
Za gledanje. I upoređivanje. S Holivudom. Namerno!
