NEMAČKI MEDIJI: Šolc daje vetar u leđa nemačkoj industriji oružja (VIDEO)

OKLOPNA vozila, helikopteri i druge vrste oružja su postali tražena roba – ne samo zbog rata u Ukrajini. Nemački kancelar Olaf Šolc bi rado ubrzao proizvodnju u Nemačkoj, ali to nije nimalo lako, piše Dojče vele.

Foto AP

Politika naoružavanja je u Nemačkoj „predugo“ vođena kao da se radi o kupovini automobila, rekao je kancelar Olaf Šolc u februaru povodom početka gradnje fabrike municije u sastavu Rajnmetala, velikog nemačkog proizvođača oružja. Automobil se naruči i onda ima samo da se sačeka tri do šest meseci dok ne stigne iz fabrike.

-Ali, industrija oružja ne funkcioniše tako. Oklopna vozila, haubice, helikopteri i sistemi protivvazdušne odbrane ne stoje na policama. Ako se tokom godina ništa ne naručuje, ništa se ni ne proizvodi.

ODBRANA ZEMLjE JE PONOVO TEMA

Potreba za oružjem i municijom je ogromna, ne samo da bi Ukrajina dobila vojnu podršku.

-Ne možemo se pouzdati u to da Amerikanci uvek za sve plaćaju ceh, odnosno da stavljaju materijal na raspolaganje. To znači, povećanje dimenzija vojne proizvodnje, odbrambene i oružane industrije, scenariji pa i oni za odbranu zemlje, moraju se ponovo aktivirati, rekao je „zeleni“ vicekancelar i ministar privrede Robert Habek na jednom zasedanju u martu.

NE ŽELI SE „POSLOVANjE SA SMRĆU“

Nakon decenija razoruižanja ovo je ne manje nego zaokret za 180 stepeni. Posle Pada Zida 1989. i ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990, mir je za Nemačku izgledao kao novi status kvo. Bundesver je smanjen, izdaci za oružje su ukidani.

Prema jednoj studiji fondacije Fridrih Ebert, vojnotehnička industrija se u Nemačkoj smanjila za oko 60 procenata. Od oko 290.000 radnih mesta ostalo ih je nešto manje od 100.000.

Sa duhom vremena u Nemačkoj se slagalo distanciranje od vojne industrije. Godine 2014. je tadašnji vicekancelar Zigmar Gabrijel (SPD) rekao da neće „poslovanje sa smrću“ a i kancelarka Angela Merkel se nije interesovala za poslove sa oružjem.

Veliki koncerni poput Rajnmetala su sve više premeštali svoje pogone u inostranstvo – što im je omogućavalo i da zaobiđu ograničenja izvoza iz Nemačke.

Još krajem 2021, kada su SPD, Zeleni i FDP došli na vlast, planirali su dalje ograničavanje biznisa sa oružjem. Ali, potom je Rusija izvršila prepad na čitavu Ukrajinu.

Foto AP

„MADE IN GERMANY“ VIŠE NIJE SVE

Koliko je teško sprovođenje političkog zaokreta – to se vidi i po naoružavanju samog Bundesvera. Veliki deo specijalne stavke budžeta namenjene opremanju Bundesvera – reč je o zajmu od 100 milijardi evra – već je razdeljen na osnovu ugovora.

Ali, isporuka će trajati godinama – i većina materijala neće poticati iz Nemačke. Na primer, više od 120 oklopnih vozila koje je država naručila od Rajnmetala, ta firma sklapa u Australiji (osim toga nijedan posao ne radi jedna firma već često karteli nekoliko firmi sa obe strane antlantika).

Opozicione stranke CDU i CSU kritikuju vladu smatrajući da ona premalo preduzima kako bi ponovo pokrenula proizvodne kapacitete u Nemačkoj. „Dok je Rusija prešla na ratnu privredu, nemačka vlada još nije preduzela dovoljne korake za hitno i neophodno jačanje vojnotehničke industrije“, piše u jednom referatu hrišćanskih Unija o kojem se sredinom marta diskutovalo u Bundestagu.

U leto 2023, vlada je obećala da će aktuelizovati Strategiju za bezbednosnu i odbrambenu industriju. To se još nije desilo.

U okviru koalicije još nema pune saglasnosti oko toga, priznao je ministar privrede Robert Habek. I rekao da je „važno da pitanja, brige i strahovi oko vojne proizvodnje“ dobiju svoj prostor.

Foto AP

NAORUŽAVANjE NIJE POSAO KAO SVAKI DRUGI

To što Habek misli postaje jasnije kada se oslušnu parlamentarne debate. Poslanica Zelenih Merle Špelerberg rekla je, na primer, da je s obzirom na situaciju u Ukrajini potrebno što brže pokrenuti proizvodne kapacitete.

-Ali – a to nam je važno, drage koleginice i kolege – te kapacitete bismo, čim to bezbednosna situacija omogući, morali da ponovo smanjimo.

Proizvodnja oružjam, kako je dodala, mora biti u skladu sa vrednostiam i interesima. A postoji i još otvorenih pitanja, rekla je Špelerberg – „Sme li oružjem da se ostavruje dobit, odnosno, šta sa tom dobiti treba da se desi? Potrebna nam je politika koja daje prednost miru i našoj bezbednosti a ne profitu pojedinih preduzeća za proizvodnju oružja“.

PREDUZEĆA TRAŽE GARANCIJE

Industriji oružja se od takvih reči svakako diže kosa na glavi. Ali, preduzeća znaju da s obzirom na pretnje iz Rusije trenutno imaju sve adute u rukama – pa i da mogu da postavljaju zahteve.

Kada su se nedavno predstavnici industrije oružja sastali sa predstavnicima nemačke vlade, sa ministriam odbrane, spoljnih poslova, finansija i privrede, govorilo se o jemstvima za vojnu industriju potrebnim da ona poveća proizvodnju, rekao je ministar privrede Habek nakon razgovora koji je trajao više od dva sata.

BIĆE SKUPO

To znači da preduzeća za proizvodnju oružja hoće dugoročne ugovore sa garantovanim preuzimanjem proizvoda. A za to mora biti novca u državnom budžetu. I baš u tome i jeste problem – zajam od 100 milijardi će 2027. Već biti potrošen, a posle toga se u budžetu otvara ogromna rupa. Eksperti za budžet smatraju da će njena „veličina“ iznositi 50 milijardi evra godišnje.

Gde naći taj novac? Socijaldemokratski kancelar se protivi smanjivanju socijalnih izdataka. A i zna da njegova stranka ne bi prihvatila tu vrstu rezanja kao i da bi mnogi građani počeli da se češu po glavi kada bi zbog izdataka za oružje neki drugi izdaci bili drastično smanjeni. Ta tema će sigurno imati bitnu ulogu i u predizbornoj kampanji 2025.

GRAĐANI SE BRANE

Zaokret ka većoj militarizaciji još nije dospeo u glave mnogih Nemaca. To se vidi i po traženju dodatnih lokacija za proizvodnju oružja.

-Nećemo fabriku municije u Troizdorfu, nećemo se pognuti pod pritiskom iz Berlina! – tim sloganom su se građani i lokalni političari u Klajnštatu u Severnom Porajnju-Vestfaliji pobunili protiv građevinskih planova firme Dil difens. Oni su ukazivali da moraju postojati neophodne površine za odstojanje koje su propisane iz bezbednosnih razloga. A lokalno stanovništvo bi te površine radije iskoristilo za gradnju stanova.

Troizdorf nije usamljen slučaj. I u Saksoniji se protestovalo kada je u proleće 2023. Obznanjeno da bi Rajnmetal tamo možda gradio fabriku baruta. Na kraju su se planovi izjalovili zato što država nije mogla da obezbedi inicijalni novac za to. To je jedan poslanik CDU zamerio vladi u Bundestagu.

(kosovo-online.com)

BONUS VIDEO – ZAJEDNIČKA VEŽBA: Kina, Rusij i Iran sa zajedničkom budućnošću