Urađeno je već bezbroj analiza kako je Minesota uspela da ometla preambicioznu ekipu Finiks Sansa u prvoj rundi ovogodišnjeg plej-ofa, iako se Durent i Buker još nisu ni „ohladili“. Verovatno je svako ko je pogledao jednu četvrtinu serije mogao da zaključi da je Minesota uspela da napravi koliko god prilagođavanja je bilo potrebno, protiv ekipe za koju se smatralo da može da izazove Timbervulsve – mečap je bio jasan, Minesota igra sjajnu odbranu, a Finiks ima lepezu napadačkih rešenja. I šta se dogodilo? Nisu uspeli da iskoriste nijedno od njih, Minesota se prilagođavala, igrala čvrsto, pokazala timsku zrelost koja joj je nedostajala i ubila Finiks na mestu.
Ali ima jedan segment te serije koji vredi posebno analizirati. Na jednoj od utakmice Entoni Edvards je bio ozvučen i mogli smo kasnije da slušamo način na koji komunicira, na šta obraća pažnju tokom utakmice i kako izgleda u bitnim trenucima. Osim nekog neobičnog zvuka koji ispušta pri svakom prodoru, sve ostalo je dragoceno za razumevanje kako na terenu funkcioniše glavni igrač Minesote.
Edvards je u ovoj seriji pokazao da je dostigao nivo igranja košarke koji ga svrstava među najbolje igrače u ligi. Ali i da je mentalno spreman da se zauzme kada je potrebno, na način koji situacija zahteva. Kada je potrebno da isprovocira rivala, ući će u glavu Kevinu Durentu, iako će priznati da mu je KD idol od detinjstva – sve ok, ti si moj idol, ali ću te izvređati i pogoditi koš u lice. Kada je potrebno da se preuzme kontrola nad utakmicom, savetuje igrače, poziva na oprez, da se ne prave glupi faulovi, lider je. Na kraju, kad mora da se potegne, na tajm-autu samo kaže – momci, sve je okej, moja je.
Kada je Kobi Brajant u leto 2019. godine organizovao mini kamp da radi sa budućim mega zvezdama NBA lige, „invite-only“ naravno, okupio je neverovatnu grupu igrača, koja danas može da sabere devet šampionskih titula, a neki od njih su postali nosioci svojih timova. Tog leta, 18-godišnji Entoni Edvards bio je „premali“ za to društvo i tek je započinjao svoje iskustvo na Univerzitetu u rodnoj Džordžiji. Sledeće godine Minesota ga je uzela kao prvog pika na draftu. Šteta je što nije dospeo u taj kamp jer je ono što danas prikazuje, otelotvorenje „mamba mentaliteta“.
Upravo to će biti najveći izazov Denver Nagetsima u drugoj rundi plej-ofa Zapadne konferencije, gde su se plasirali pobedom protiv Lejkersa rezultatom 4:1, koja je bila sve osim rutinske.
Lejkersi su četiri puta više vremena imali prednost u seriji protiv aktuelnog šampiona, primili su dva koša za poraz u poslednjoj sekundi i pokazali su da po dubini nemaju materijala da se nose sa Nagetsima. Ali su pokazali i kako bi protivnici koji imaju dublji roster mogli da ugroze aktuelnog šampiona.
Tim Darvina Hema (iako se ispostavilo da to više nije tim Darvina Hema), odlično je čuvao Jokića i ovde valja zanemariti njegove brojeve. Denver se nije baš sjajno snalazio na udvajanja. Lejkersi su udvajali sa prvog pasa i solidno rotirali tako da ne ostavljaju previše otvorenih šuteva, a ljudi od kojih se očekuje da ubacuju u kontinuitetu nisu još uvek dovoljno zagrejali ruke.
Minesota je tokom sezone drugačije branila Jokića. Oslanjala se na defanzivu Karla Entonija Taunsa u igri 1 na 1. Iz jednog prilično jednostavnog razloga – Rudi Gober je omiljena žrtva Nikole Jokića tokom čitave karijere. Iz svakog duela Francuz izađe devastiran i Minesota, defanzivna mašinerija, to je prepoznala i želela da spreli. Nije se ni KAT pokazao sjajno protiv Jokića, a u ovoj seriji bi mogao da ima puno problema kada budući trostruki MVP krene da secira sve njegove ahilove pete.
Ono što je Minesota pokazala jeste sposobnost da se prilagodi. Izbegavaće mogućnost da Gober igra protiv Jokića direktno, ali ako do kraja serije do toga i dođe, biće to idealna prilika za Francuza – već godinama je meta ismevanja zbog toga kako se Jokić igra protiv njega, ali ako uspe da mu parira i time omogući Minesoti da dobije seriju, biće to slatka osveta u momentu kada je centar Nagetsa na vrhuncu.
Da bi Denver mogao da se nosi sa ovakvim Timbervulvsima, biće potrebno da svi šuteri budu i pogađači, što bi rekao Muta Nikolić. Da Koldvel Poup pogodi svoju porciju (što nije bio slučaj), da Marej i mimo „klača“ ima košgeterski kontinuitet i da Majkl Porter Džunior nastavi da pogađa.
I ako se sve to poklopi ostaje Entoni Edvards i njegova prilika da u četvrtoj sezoni u ligi pokaže da je legitiman deo košarkaškog stabla „mamba mentaliteta“.
Ako Nagetsi ne budu bolje branili obruč i ako se Minesota do koša bude šetala kao Lebron i Dejvis, šampionska kruna biće uzdrmana.
Post Views: 41
