IgaBiva
Film – iznenađenje! Kristen Twilight Stewart u ulozi lezbo nastrojene radnice male lokalne teretane, koja se upušta u burnu ljubavnu vezu sa bodibiderkom u prolazu (Katy O’Brian) koja se sprema na takmičenje u Las Vegasu koje bi trebalo da joj zauvek promeni život i spasi je večitog lutanja. Tu je i Stjuarkin otac – moćni lokalni krimos – Ed Harris. koji drži malo mesto u šaci, a pored pomenute teretane drži i lokalnu streljanu u kojoj je zaposlen i njegov zet koji besomučno bije njegove drugu ćerku. Zbog toga je Kristen veoma kivna, a stvari se još više komplikuju kada se u priču ubaci i njena novopridošla i zaštitnički nastrojena ljubavnica…
Ono što Love Lies Bleeding uzdiže od proseka jesu veoma ubedljiva ostvarenja dve glavne junakinje. Hemija Kristen i Keti, uz dobro nam znanog Harisa, pleni tokom celokupnog trajanja, a sam film može da se podiči svojim postojanjem tokom tri četvrtine filma, da bi tek donekle na samom kraju, možda upao u rupicu „ne baš visine zadatka“. Ali, ta mala „anomalija svršetka“ nije dovoljna da celokupni utisak ne bi bio prilično povoljan, pogotovo što trilera koji ispred sebe nose odrednicu „erotski“ gotovo da više i nema na gledalačkom repertoaru.
Uostalom, rediteljka ovog ostvarenja jeste Britanka Rose Glass, koja je za svoj prethodni film – horor Saint Maud – dobila brojne nagrade, kao i dve BAFTA nominacije. Love Lies Bleeding jeste „na nivou“, kako svojom vizuelnošću, tako i emotivnošću i hrabrošću. Jedna kritičarka je napisala da ovaj film jeste „Thelma & Louise na steriodima“, i to možda i jeste njegova najbolja odrednica. „Krv, znoj i suze“ glavnih junaka osećaju se tokom celog trajanja, što je dovoljan razlog kako za mačo-muškarčine, tako i za one druge naočigled i neočigled emotivnije dušice da se ne osećaju prevarenim dok gledaju kako Kristen i Keti „rešavaju stvar“, na „staromodan način“, u vremenu kada pada Berlinski zid – 1989. godine – i kada se mnogima načini života, hteli-ne hteli, menjaju iz korena…
Da je „Ljubav i krvoproliće“ (kako su ga ovdašnji distributeri preveli) i u poslednjoj četvrtini zadržao tu „scenarističku jednostavnost i energetsku bravuroznost“, sad bi već pričali o jednom od najubojitijih (erotskih) trilera poslednjih vremena – u pomalo zaboravljenom „podžanru“. Mada, i ovako, itekako zapaženo potrošenih sat i 45 minuta života…
