Italijanska premijerka Đorđa Meloni tvrdi da su izbori za Evropski parlament (EP) svojevrsni referendum o EU ne ulazeći u detalje o prirodi referenduma. Činjenica je da se veoma malo priča o EU i njenoj budućnosti a mnogo više o nacionalnim problematikama i rivalstvima. Izborne kampanje u državama članicama obojene su gotovo isključivo unutrašnjim temama. Čak i kada se, poput Francuske, priča ili debatuje o Evropskoj uniji, to se radi kroz prizmu utakmice koja je počela za budućnost Pete republike odnosno izbor sledećeg šefa li šefice države u proleće 2027. godine. Makron je bukvalno jedini lider koji priča o EU i o neophodnim reformama, u dobroj meri zato što je EU Ahilova peta Le Penove a u manjoj zato što je EU njegova jedina moguća politička budućnost budući da neće moći više da trči za Jelisejsku palatu.
U Francuskoj osim „proxy“ sudara Makrona i Le Penove u kampanji za EP treba obratiti pažnju na Rafaela Glikmana, novu zvezdu francuske levice. Dugo godina francuski socijalisti nisu imali za koga da glasaju: Makron je previše liberal, Žan-Lik Melanšon previše ekstremista, a sa Glikmanom su dobili svog čoveka kome da daju poverenje. Prvi put posle 12 godina socijalisti bi mogli da ostvare dvocifren rezultat na nacionalnom nivou u Francuskoj, dobar predznak pred 2027.
U Nemačkoj imamo nekoliko derbija. Osim nacionalnog između opozicionih demohrišćana (CDU) i vladajuće koalicije tu je i podzemna bitka za uticaj u izvršnoj vlasti u Saveznoj Republici. Socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca bore se da ostanu u igri sa CDU, Zeleni da zadrže priključak sa SPD, dok se liberali bore za izborni cenzus. Biće interesantno videti i koliko će glasova Sara Vagenkneht sa formacijom BSW otkinuti Alternativi za Nemačku.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 06. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 19
