Ivana Žigon za Informer, nakon stravičnog masakra u Moskvi: Plačemo sa Rusijom, koja je u svakoj nevolji Srbiji stizala prva

Dramska umetnica se u svom obraćanju za Infomer osvrnula na viševekovno prijateljstvo Srbije i Rusije, ali i teroristički napad koji se dogodio u Moskvi.

U Moskvi je u petak, 22. marta, izvršen teroristički napad, u kojem je život izgubilo više od 140 osoba, a na stotine njih je povređeno.

Vest o stravičnom aktu potresla je čitavu Srbiju, a oglasile su se i brojne javne ličnosti, poput Miloša Bikovića, koji je u Rusiji izgradio zavidnu glumačku karijeru. Jedna od onih koji godinama neguju prijateljske odnose sa nekadašnjom sovjetskom republikom jeste i Ivana Živon, koja se u obraćanju za Informer osvrnula na masakr o kojem poslednjih dana ne prestaje da se govori.

– Veliko je saosećanje sa nevinim žrtvama, sa njihovim najbliskijama, sa Rusijom, onom istom Rusijom koja je u svakoj našoj, ali i svetskoj nevolji stizala uvek prva. Spasavala u Obrenovcu hiljade ljudi od poplava, za vreme kovida, kada je i njihovim bolesnima bila i te kako potrebna pomoć  svakog specijaliste. Bili su svuda po svetu da pomognu, a naravno, pre svega, u Srbiji. Kao da smo na svakom mogućem, i manjem i većem primeru osetili i proverili ko je to naš najbolji prijatelj. Srbiji, ali i ljudskom rodu! I sada, kada je usmereno toliko mržnje prema narodu koji je dao najuzvišenija umetnička dela koja svedoce o ljudskoj duši, čovečnosti, ljubavi i saosećanju, o svemu onome što pred našim očima izumire pod presingom zapadnog potrošačkog pohoda, svi mi imamo veliku  potrebu da se poklonimo svakoj nevinoj žrtvi masakra.

Foto: Privatna arhiva

– Da se poklonimo i svakom vojniku koji danas daje život za odbranu tradicionalnih duhovnih vrednosti koje neguju sve stare civilizacije, pa i naša, srpska. Plačemo danas sa onom Rusijom o čijoj je žrtvi govorio vladika srpski i ostavio nam u amanet da se sa njima radujemo u radosti, i tugujemo u svakom njihovom bolu posle žrtve koje su dali Srbiji stupivši u Prvi svetski rat upravo zbog Srbije. A, šta reći o žrtvi u Drugom svetskom ratu i 26 miliona žrtava koje su pale za slobodu te iste Evrope koja se ne stidi svoje mržnje prema svojim spasiocima. Mi saosećamo danas sa svakom žrtvom u masakru, i onoj Rusiji koja je i u svim svojim nevoljama primala našu kosovsku decu i dolazila na Kosmet sa humanitarnom pomoći početkom dve hiljaditih, kada je Beograd o tome ćutao, onoj Rusiji čiji su građani strpljivo u redu noćas čekali u kilometarakim redovima da pruže pomoć i daju krv, u kojoj se i u tako strašnoj nevolji našao heroj koji je, ne misleći o svom životu, oteo jednom od terorista pušku i spasio, možda, i više desetina ili stotina ljudi. U kojoj na snimcima jasno možemo videti da ljudi u evakuaciji nisu skakali jedni preko drugih spasavajući svoj goli život, već osvrćući se na sve svoje bližnje i spasavajuci źene i decu.

Foto: Privatna arhiva

– Dostojevski je rekao: „Saosećanje je najviši zakon opstanka čovečanstva“ i danas više nego ikad, okrenuvši se na sve strane sveta, shvatamo koliko je ta rečenica presudna za naš opstanak. Tamo gde nema ljubavi i saosećanja, tamo gde izumire čovek, tamo se osmišljavaju ovakvi masakri, jer čovek bez osećanja je na nižem stupnju od najopasnije zveri. Mi smo svesni da danas postoji civilizacija zla, ali ovakvim događajem budi se sve više ljudi iz sna o lagodnom životu. Svako od nas treba da se zamisli pred ovakvim događajem, naročito misleći ljudi i ljudi umetnosti koji imaju zadatak da menjaju ovaj svet.

Foto: printscreen

sledeća vest