Zvonko Veselinović, Milan Radoičić i njihovi poslovni partneri privatizacijom tri preduzeća do unosnog posla za EPS

Biznismeni sa severa Kosova Zvonko i Žarko Veselinović i Milan Radoičić, zajedno sa poslovnim partnerima, nakon neobične privatizacije, postali su vlasnici tri preduzeća izdvojena iz EPS-a još 2003. godine, a od kojih EPS kupuje betonske stubove za dalekovode. U pitanju su Elektroizgradnja Bajina Bašta, Betonjerka Sombor i Betonjerka Aleksinac. Samo nekoliko meseci kasnije, ove tri firme zajedno sa prvatnom firmom Beton Element iz Čačka, dobijaju, bez konkurencije, siguran dvogodišnji posao od EPS Distribucije. Da li se država od samih privatizacija uopšte naplatila, u Poreskoj upravi odbijaju da odgovore navodeći da je ovaj podatak tajna.

Kako otkriva Insajder u novom serijalu Politika kao biznis, država kao partijski plen, privatizacija tri preduzeća koja su bila sastavni deo EPS-a bila je po mnogo čemu neobična.

Nakon jedne neuspešne privatizacije, država je tri izdvojena preduzeća od kojih EPS nabavlja stubove, pre dve godine odlučila ponovo da proda. Novi vlasnik preduzeća Betonjerka Aleksinac postaje firma Inkop u vlasništvu Zvonka Veselinovića, njegovog brata Žarka i Milana Radoičića dok su ostale dve firme kupili, po svemu sudeći, njihovi poslovni partneri.

Prvo su privatizovane Elektroizgradnja Bajina Bašta i Betonjerka Sombor.

Vlasnik Betonjerke Sombor u januaru 2018. postaje firma C & LC group Jasmine Savić. Gotovo u istom periodu, firma Pent Rent u vlasništvu Duška Đenadije preuzima Elektroizgradnju iz Bajine Bašte. Firma Pent Rent osnovana je 2016. i nalazi se na istoj adresi kao firma koja je kupila Betonjerku Sombor.

I to ne bi bilo čudno da se nije ispostavilo da je baš jedna od tih firmi, C & LC group, prethodno bila u konzorcijumu sa firmom Inkop Zvonka Veselinovića na izgradnji Koridora 11.

U međuvremenu, poslednju firmu izdvojenu iz EPS-a koja proizvodi betonske stubove, betonjerku Aleksinac, koja je bila prezadužena i u stečaju, kupuje upravo firma Inkop. Zanimljivo je međutim da je ta firma najviše dugovala Poreskoj upravi, ali i Elektroizgradnji Bajina Bašta i Betonjerki Sombor. Oni bi, kao najveći poverioci, trebalo da očekuju da od prodaje Betonjerke Aleksinac naplate ono što im ta firma duguje.

Početna cena za ovo preduzeće u stečaju bila je nešto više od dva miliona evra. Iako u svom vlasništvu ima 16 nekretnina u Aleksincu kao i osnovna sredstva, poput voznog parka, zaliha, sertifikata- na kraju je stigla samo jedna ponuda, pa je prodata za 410 hiljada evra.

S obzirom na to da je cena bila manja od polovine procenjene vrednosti, stečajni upravnik po zakonu je morao da traži saglasnost odbora poverilaca, odnosno i od Poreske uprave i od dve firme koje su u međuvremenu prodate poslovnim partnerima Zvonka Veselinovića.

Ispostavilo se da su oni koji su mogli da naplate dugove od Betonjerke Aleksinac iz privatizacije, odlučili da daju saglasnost da se proda po daleko nižoj ceni.

U odgovoru Insajderu, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika navodi da su svi prisutni članovi odbora poverilaca bili saglasni sa tim da se prihvati daleko niža cena.

Poreska uprava tajnom proglasila odgovor na pitanje da se uopšte naplatila od privatizacije

Betonjerka Aleksinac prodata je na kraju po manjoj ceni od duga koji je imala prema Poreskoj upravi, odnosno državi. Na pitanje Insajdera po kom osnovu se Poreska uprava sa tim saglasila i koliko su uopšte duga uspeli da naplate, iz Poreske uprave navode da je po zakonu taj podatak tajna.

Samo nekoliko meseci nakon što je preduzeće Betonjerka iz Aleksinca prodato firmi Inkop u vlasništvu Milana Radoičića, Zvonka i Žarka Veselinovića, ovo preduzeće kao član konzorcijuma sa prethodno privatizovanim firmama Elektroizgradnjom Bajina Bašta, Betonjerkom Sombor i prvatnom firmom Beton Element iz Čačka, dobija u februaru 2020. siguran dvogodišnji posao od EPS Distribucije za nabavku betonskih stubova. Na tenderu nisu imali konkurenciju.

Uporedna analiza cena na tržištu i cene koju je EPS platio konzorcijumu pokazuje da je cena po stubu uvećana. Tako je betonski stub oznake 9/250 koju je pobednički konzorcijum ponudio, a EPS prihvatio, koštao 18.156 dinara dok se u katalogu konkurentske firme iz Aleksinca na primer navodi cena od 10.881 dinara.

Iz ODS EPS Distribucija, koja deo EPS i koja je sprovela nabavku, u odgovoru Insajderu razliku od čak 7.275 dinara po stubu pravdaju cenom transporta:

„Za navedeni iznos EPS Distribucija je dobijala stub, utovar stuba, transport stuba do lokacije magacina EPS Distribucije u bilo koji od 33 ogranaka na čitavoj teritoriji Republike Srbije i istovar stuba na lokaciji. Transport se vrši specijalnim prikolicama zbog dužine stuba, a stub se pri istovaru ne sme kipovati, već se mora manipulisati sa stubom uz pomoć mehaničke ruke na transportnom sredstvu ili radnom mašinom sa mehaničkom rukom“

Dodaju i da je posao, kao jedinom ponuđaču, dodeljen u skladu sa zakonom, a da su se na tender mogle javiti i ostale firme.

Reforma EPS-a koja se pretvorila u svoju suprotnost

Jedna od prvih reformi EPS-a sprovedena od 2003. do 2005. podrazumevala je izdvajanje delova tog preduzeća koji nisu direktno vezani za proizvodnju struje. Ideja je bila da 26 tako izdvojenih firmi ima zagarantovane poslove u EPS-u ili do privatizacije ili do 2010. godine, uz objašnjenje da je to način da se izdvojenim preduzećima pomogne dok se ne snađu na tržištu. Istraživanje Insajdera pokazalo je da se ta reforma po mnogo čemu pretvorila u svoju suprotnost. Izdvojena preduzeća i nakon privatizacije, i za vreme prošle i za vreme ove vlasti, imaju gotovo zagarantovane poslove u EPS-u često uz objašnjenje da EPS bez njih ne može. U nekoliko slučajeva su se sa promenom vlasti menjali samo vlasnici tih preduzeća.

O kojim je firmama reč pogledajte u prvoj epizodi serijala Insajdera Politika kao biznis, država kao partijski plen.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article