Zveckanje kapitalom, a ne oružjem

Srbija je napadnuta.
Vrište naslovi režimskih medija. Kad bi ih potrošač izmišljenih vesti ozbiljno shvatio već bi sedeo u zemunici na Kosmaju, Fruškoj gori, Maljenu, Goliji ili Miroču prebrajajući džebanu i glancajući cevku mitraljeza. Naravno da ni ćaci ne veruju u tu budalaštinu.

I pored toga predsednik Srbije uporno orkestrira društvenu paranoju spinovima o navodnim regionalnim vojnim savezima čije članice na granicama zveckaju oružjem (naravno, uz pomoć NATO pakta) a sve s namerom da zatamne i satru njegovo zlatno doba.

Da predsednik ima bar malo sluha i smisla za vizionarsko državničko upravljanje i da zaista brine o dobrobiti zemlje i njenih građana više bi ga od vojnih saveza brinuo jedan mnogo značajniji ovih dana sklopljen savez. Istina, taj savez nije uperen protiv Srbije, ali bi mogao znatno da naškodi njenim ekonomskim interesima i istovremeno bude putokaz njenog budućeg regionalnog delovanja koje bi trebalo da se zasniva na saradnji a ne na konfrontacijama. Predsednik, opsednut ratnohuškačkom retorikom nije primetio da se susedi i zemlje regiona bave mnogo značajnijim integracijama koja donose koristi privredi i građanima.

U Srbiji je (ništa čudno) nezapaženo prošla informacija da je osam berzi u zemljama jugoistočne i istočne Evrope (Slovenija, Hrvatska, Poljska, Slovačka, Rumunija, Bugarska, Mađarska i Severna Makedonija), uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, potpisalo memorandum o regionalnoj integraciji tržišta kapitala. Krajem avgusta, posle skoro godinu dana pregovora, namera finansijskih tržišta i politički je verifikovana na skupu u Zagrebu, potpisima ministara finansija tih država.

Tako se rodila „mala unija kapitala“ (izraz Ladislava Kameničkog, slovačkog ministra finansija) koja će omogućiti snažnije, efikasnije i konkurentnije tržište kapitala u svim državama srednje i jugoistočne Evrope i znatno povećati konkurentnost tih zemalja, privući međunarodne investitore, unaprediti prekograničnu trgovinu i ulaganja i dodatno podstaći privredni rast. Dakle, sve ono što bi dobrodošlo i Srbiji.

Godinama su tržišta kapitala u srednjoj i jugoistočnoj Evropi (naravno, i u Srbiji) mala, fragmentirana, s različitim pravilima trgovanja, različitim platformama i infrastrukturama što je bila velika prepreka prekograničnoj saradnji i privrednom rastu svake pojedinačne države.

Kad se završi posao oko integracije osam berzi biće moguće, primera radi, da američki investitor, koji je od ranije aktivan na Varšavskoj berzi, uz pomoć svog poljskog brokera kupi deonice Francka ili Končara na Zagrebačkoj berzi i uknjiži se kao njihov vlasnik u poljskom centralnom registru hartija od vrednosti. Ili, obrnuto – da hrvatski ulagač može da kupi deonicu poljskih kompanija PKN Orlen ili Allegro.eu na Varšavskoj berzi na isti način kao da je kupuje na Zagrebačkoj berzi. To znači da će se od Ljubljane do Skoplja i od Sofije do Varšave trgovati deonicama i obveznicama kao na jednom tržištu bez potrebe da se angažuju dodatni brokeri u pojedinim zemljama ili rešavanja dodatne papirologije.

A da bi se do tog cilja stiglo potrebno je regulatorno harmonizovati zakonodavni i institucionalni okvir, pravila trgovanja, pristup infrastrukturi i postupke licenciranja da bi tržišta bila maksimalno integrisana i da bi se lakše trgovalo vrednosnim papirima, podstakla štednja (naročito malih ulagača) na tržištu kapitala i brže i efikasnije investiralo u razvoj mladih i inovativnih kompanija. Osam berzi veruje da će udruživanjem postići veću likvidnost, veću transparentnost poslovanja, smanjiti troškove svim učesnicima na finansijskom tržištu i omogućiti niže poreze na dividendu. Konačni cilj je da se kompanijama olakša prikupljanje kapitala, a ulagačima ponudi više investicionih opcija.

Bude li na kraju tog procesa kreiran i zajednički berzanski indeks, to će biti „bonus plus“ i pomoći će ovim državama da ih lakše prepoznaju globalni investitori, što će proširiti bazu ulagača ali i ohrabriti i druge kompanije da izdaju vrednosne papire i izađu na berzu.

Za one koji se plaše gubljenja nacionalnog berzanskog identiteta, autori „male unije kapitala“ poručuju da ovaj proces ne znači stapanje osam berzi u jednu i prestanak njihovog postojanja kao pravnih subjekata, već podrazumeva stvaranje jedinstvenog tržišta sa istim pravilima. Kad do toga dođe, jedinstveno berzansko tržište osam država imaće 85 miliona stanovnika i praviće promet od 18 milijardi evra. Ta sinergija značajno će povećati tržišnu kapitalizaciju svake pojedinačne berze pa će, na primer, Varšavska berza vredeti više od trenutnih 514 milijardi evra a Zagrebačka berza više od sadašnjih 57 milijardi evra.

U slučaju da predsednik Srbije, zbog neumornog lupanja u ratne bubnjeve i preglasnog duvanja u ratne trube, nije čuo sve detalje oko formiranja „male unije kapitala“ evo jedne izuzetno važne poruke koja bi mogla da zainteresuje poslovne ljude ali velike i male investitore i berzanske igrače u Srbiji: pridruživanje „maloj uniji kapitala“ otvoreno je i za berze ostalih država jugoistočne Evrope, pa i Srbije, bez obzira jesu li članice Evropske unije ili nisu.

Tu priliku Srbija ne bi trebalo da ignoriše ako želi da opstane kao konkurentna privreda i napreduje kao ekonomski učesnik regionalnih tržišta i ima privredni rast koji će njenim građanima omogućiti bolji život. Taj savez bio bi jedini delotvorni lek koji ima moć da oživi polumrtvu Beogradsku berzu i neverovatna je prilika za srpske kompanije da pribave dodatni kapital za razvoj, oslobađajući se bankocentričnog modela finansiranja poslovanja.

Pridruživanje „maloj uniji kapitala“ bila bi i dobra lekcija za predsednika Srbije, da shvati da nije on taj koji određuje vrednost kompanija i da nauči kako privredi rast i životni standard ne zavise od njegovog ličnog adrenalina i bildovanja njegovih mišića nego od ideja i inicijativa koje tržišta čine slobodnijim, većim, dinamičnijim i uspešnijim.
Propusti li Srbija i ovu šansu, moguće je da će se posledice meriti težinom nesreće koju je Milošević naneo privredi izazivajući međunarodne sankcije i izolaciju Srbije devedestih godina prošlog veka.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.