Kao da smo urekli mart prošle nedelje na ovom mestu, pa je odlučio da bude težak do kraja: stravični teroristički napad u Moskvi, o čijim posledicama su pisali i Aleksandar Radić i Željko Pantelić, nadovezao se na sve tužne godišnjice i još tužnija sećanja, a našla se i koja grozna pretnja, tek da niko nema mira.

Možda ćete neku utehu uspeti da pronađete u rečima Zorana Kostića Caneta, koji je strpljivo odgovarao na pitanja Branka Rosića u jednom nesvakidašnjem intervjuu. Jedini MBE među srpskim novinarima (važi i obrnuto) pisao je i o Kejt Midlton, ali možda je prava poslastica tekst Miše Brkića o tome kako je Sony došao u Srbiju. Al’ zamalo…

Pogledajte šta vas sve čeka u novom Nedeljniku i pretplatite se na štampano ili digitalno izdanje

Nedeljnik 637

Nedeljnik 637

CANE – Sloboda je veliki ideal. Ali sloboda u suštini ne postoji. Postoji možda onda kada se čovek na trenutak izdvoji od zajednice u nekoj prirodi. Kada se osami pa ne mora da razmišlja šta treba da radi, šta drugi zahtevaju od njega, ispričao je Zoran Kostić Cane u velikom intervjuu u novom Nedeljniku.

PANOVIĆ – Zamislite jednu hipotetičku nadrealnu situaciju: da postoji ona velika Jugoslavija, a da su sadašnji akteri na sceni i da treba sprovesti savezne izbore. Na primer predsedničke. I da su dva glavna protivkandidata Vučić i Milanović. Verovatno bi HDZ kao manje zlo glasao za Vučića, a „Srbija protiv nasilja“ za Milanovića u nedostatku svog jakog lidera. Politička analiza Zorana Panovića u novom Nedeljniku.

LALIĆ – „Najveći rast u modernoj istoriji. Najveći broj izgrađenih puteva i bolnica. Najmanja nezaposlenost… Svi srećni režimi liče jedan na drugi… Ovog puta pričamo o Indiji…“ Specijalni izveštaj iz Indije piše glavni urednik Veljko Lalić.

TADIĆ – Nekadašnji predsednik Srbije u razgovoru za Nedeljnik govori o svojoj kosovskoj politici, koliko je ona odredila njegovu političku sudbinu, zašto je Srbija postala zemlja jedne teme i prvi put na jednom mestu iznosi sve detalje čuvenog sastanka sa Angelom Merkel 2011. godine kada joj je rekao „istorijsko ne“ i za koji se veruje da je označio kraj njegovog boravka na vlasti.

PANTELIĆ – Postojanje zajedničkog neprijatelja, a to su svakako islamski teroristi – za njih su podjednako neprijatelji i Zapad i pravoslavna Rusija, i šiitski Iran i komunistička Kina – olakšava dijalog i otvara vrata za rešenje, barem privremeno, između Moskve i Kijeva, ali i za kreiranje budućeg saveza kada dođe do obračuna između SAD i Kine. U američkoj administraciji shvataju da sa Putinom u Kremlju neće biti moguće stvoriti alijansu iz interesa protiv Kine, ali žele da drže otvorena vrata za postputinovski period. O geopolitičkim posledicama terorističkog napada u Moskvi piše Željko Pantelić.

SONY – Kako je jedan od direktora „Jugoslavija komerca“ doveo 1989. godine legendarnog osnivača japanske kompanije Sony u Jugoslaviju. Kako su bugarski seljaci prvi dočekali japansku delegaciju. Je li bilo realno da Sony izgradi fabriku kompakt-diskova u Nišu. Šta je Moritu „oborilo s nogu“ u Elektronskoj industriji. Mišković se za ručkom izokola raspituje a Morita (da li šaljivo) odgovara kom poslovnom delu EI bi bio partner. Tekst Miše Brkića u novom Nedeljniku.

Post Views: 12

Originalni tekst