Živojin Rakoćević izabran za novog predsednika UNS-a, izbore obeležili verbalni sukobi, međusobne optužbe, diskvalifikacija kandidata…

Skupština Udruženja novinara Srbije (UNS) izabrala je za novog predsednika tog udruženja Živojina Rakočevića, novinara iz Gračanice i direktora Doma kulture, saopštila je Izborna komisija UNS.

Izbore u najstarijem udruženju novinara u Srbiji obeležile su optužbe i kontra optužbe, masovno uvećavanje članstva pred izbore, navodni pregovori o kolektivnim podrškama, diskvalifikacija protivkandidata, pa čak i članova porodica.

Živojin Rakočević; Foto: Srđan Ilić
Živojin Rakočević; Foto: Srđan Ilić

Novoizabrani predsednik UNS-a Živojin Rakočević, prvobitno je diskvalifikovan tumačenjem Statuta zbog toga što je direktor Doma kulture u Gračanici ali ga je juče Izborna skupština vratila na listu kandidata.

Jedan od predlagača da se Rakočević vrati na listu bio je i njegov protivkandidat Vladimir Radomirović, doskorašnji predsednik Udruženja, koji je ranije osporavao kandidaturu Rakočevića

Rakočević je dobio 263 glasa dok je Radomirović dobio 241 glas, javio je ranije danas RTV Kim.
Novoizabrani predsednik UNS-a izjavio je tokom obraćanja na Izbornoj skupštini da on nije "čovek podele" i da udruženje ima istinski profesionalni potencijal.
"Hvala vam što ste prepoznali taj potencijal i glasali za njega", rekao je on.
Izborna skupština UNS-a nastavljena je danas u podne u beogradskom hotelu "Jugoslavija". Juče je došlo i do verbalnog sukoba i guranja posle glasanja o predlogu člana Uprave UNS-a Slobodana Radičevića da se poništi lista predloženih kandidata Uprave Udruženja za naredni mandat.

Masovna učlanjenja uoči izbora

Kada je krajem marta najavljena izborna skupština UNS-a to je bila još jedna servisna vest koja bi trebalo da se tiče samo članova tog udruženja. Članovi su, kao i pred svake izbore, uz navođenje procedure, pozvani da predlože kandidate za predsednika, upravu, Sud časti i Nadzorni odbor Udruženja.

Kandidati za predsednika bili su poznati već 22. aprila kada je kandidaciona komisija UNS-a saopštila da su to sa podrškom po više od potrebnih 50 glasova članova Vladimir Radomirović, dosadašnji predsednik UNS-a i Živojin Rakočević, član je Uprave UNS, koji je bio i potpredsednik udrženja od 2009. do 2013. godine.

Nedelju dana kasnije međutim, jedna uobičjena procedura dobila je neočekivani tok. Naime, 11 od 40 članova Uprave UNS-a obratilo se javnosti zabrinuto zbog neubičajeno velikog priliva članstva u Udruženje. Kako su tada naveli, kolektivnim prijava iz nekoliko redakcija u Udruženje je učlanjeno više od 100 ljudi.

“Kako saznajemo, iz firme Tačno doo iz Beograda, stiglo je više od 40 zahteva za učlanjenje u UNS, a u niškoj TV Zona je pripremljena dokumentacija za još jedno masovno pristupanje najvećem novinarskom udruženju“, navela je grupa od 11 članova Uprave UNS-a u saopštenju koje je stiglo sa mejl adrese naslovljene sa članovi uprave.

Saopštenje je potpisao i kandidat za predsednika UNS-a Živojin Rakočević, a u njemu se navodi da bi „sve to bio idealan scenario, dobar po UNS i novinarsku zajednicu, da nije u pitanju proces koji se dešava na pragu izbora u UNS“.

„Imamo razloga da sumnjamo da je sve ovo proizvod dogovora još uvek aktuelnog predsednika UNS-a i čelnika udruženja PROUNS, nakon razgovora koji se iza zatvorenih vrata odvijao u petak, 23. aprila, u Pres centru UNS-a. Kako UNS zvanično ima dva kandidata za predsednika, sumnjamo da je cilj da se u izborni proces u najvećem srpskom novinarskom udruženju po direktivi vlasnika navedenih medija masovno uključe članovi drugog udruženja, kako bi aktuelni predsednik sa saradnicima dobio još jedan mandat“, pisalo je u saopštenju.

Vladimir Radomirović Foto: Srđan Ilić
Vladimir Radomirović Foto: Srđan Ilić

Sada bivši predsednik UNS-a Vladimir Radomirović tada je odgovorio da mu nije jasno zašto nekome smeta to što se ljudi učlanjuju u UNS. Ipak nije odbacio mogućnost da novi članovi učestvuju na Izbornoj skupštini.

“Neću komentarisati „saznanja“ manjinskog dela Uprave o sastancima iza zatvorenih vrata u prostorijama UNS-a. Čini mi se da se ovde neko bavio profesijom koja nije novinarska. Kada bih saznao da se u UNS „kolektivno“ učlanjuju zaposleni u Zabavnom programu RTS, samo u želji da učestvuju na Izbornoj skupštini UNS-a i zatim se vrate festivalima i poselima, ja bih to sa zadovoljstvom podržao jer je, ponavljam, za UNS važno da okupi što je moguće veći broj profesionalnih novinara”, naveo je Radomirović.

Masovno povećavanje članstva po svemu sudeći je nastavljeno i nakon toga, na to u svom saopštenju u nedelji pred izbore ističu članovi uprave UNS-a koji su podržali Živojina Rakočevića.

“Šta se to tako drastično promenilo u UNS-u pa se od početka godine za članstvo prijavilo oko 500 ljudi, od čega je samo tokom aprila i maja stiglo blizu 400 prijava. Ovoliko medijskih radnika se ne prijavi u UNS ni za dve pa i tri godine”, naveli su članovi Uprave Udruženja novinara, precizirajući da je tokom 2018. UNS dobio 158 novih članova, 2019. 214, a prošle godine je bilo 127 prijava.

Novi predsednik UNS-a prvobitno diskvalifikovan

Ime Živojina Rakočevića se našlo na glasačkom listiću iako je njegovu kandidaturu sredinom maja odbila Kandidaciona komisija udruženja.

Tada je kandidaciona komisija UNS-a prihvatila prigovor da Živojin Rakočević ne može biti kandidat za predsednika po članu 20 statuta Udruženja, jer je direktor Doma kulture u Čaglavici. Za usvajanje ovog prigovora glasala su dva od tri člana komisije Ljiljana Smajlvić i Petar Jeremić koji su inače podržali kanditaturu Vladimira Radomirovića.

U članu 20 statuta stoji da u organe UNS-a i u organe saveza i asocijacija u kojima je UNS član, ne mogu biti birani članovi UNS-a ako su: zaposleni, službenici i funkcioneri republičke ili pokrajinske Vlade i ministarstava i sekretarijata i lokalnih organa uprave;

Tako se kao problem pojavilo to što je Rakočević direktor Doma kulture u Gračanici iako to nije bila smetnja da sve to vreme u Upravi istog udruženja pa i da bude biran u Upravu 2017. godine. Za UNS nije bilo relavantno mišljenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da direktor Doma kulture nije funkcioner u smislu koji propisuje Statut udruženja, već su se pozvali na Zakon o sprečavanju korupcije, koji uređuje pravila o sprečavanju sukoba interesa, da je javni funkcionre svako izabrano postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti.

Nakon toga je Živojin Rakočević, vrlo brzo, pribavio i mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije koja je nadležna za sprovođenje Zakona na koji se UNS pozvao. U tom mišljenju navodi se da on jeste javni funkcioner ali da ne pripada kategoriji lica na koje se odnosi zabrana izbora u organe Udruženja, a koja su navedena u odredbi čl. 20 Statuta UNS-a.

Ovo izjašnjenje Agencije dosadašnji predsednik UNS-a video je kao mešanje u izbore u Udruženju novinara uz navođenje da Agencija “ izlazeći iz svojih nadležnosti, čini uslugu svom bivšem funkcioneru i izdaje mu potvrdu da sa stanovišta javne funkcije može da bude biran za predsednika UNS-a i da mu Statut UNS-a u tome nije prepreka”.

Radomirović je ipak na izbornoj skupštini predložio a skupština usvojila predlog da i direktor Doma kulture u Gračanici Rakočević bude kandidat.

Radomirovićevo obrazloženje bilo je da želi da Udruženje bude jedinstveno, a da će pitanje usklađivanja Statuta UNS i Kodeksa novinara „doći na dnevni red“.

Kampanja zbog koje su izbori u UNS počeli da liče na političke izbore

Udruženje novinara Srbije; Foto: Srđan Ilić
Foto: Srđan Ilić / Udruženje novinara Srbije; Foto: Srđan Ilić

Skidanje sa liste kandidata, moglo bi biti strogo statutarno pitanje, ali problem je što je tome prethodio je pravi rat saopštenjima ili javnim pismima na sajtu UNS-a, ali i sumnje na ugrožavanje bezbednosti Živojina Rakočevića i Budimira Ničića koji obojica žive na Kosovu. Sve to prevazišlo je izbore u jednom novinarskom udruženju.

Šira javnost je tako iz prepiske saznala da je UNS 6. Aprila sprečio otcepljene dela udruženja na Kosovu. O čemu je tačno reč ostalo je nepoznato, jer je Udruženje novinara Srbije na Kosovu postoji već godinama, od 2002. kada je prvo registrovan kod UNMIKA, a potom u kosovskom registru što je bio uslov rada. Iz istog razloga, od 2014. godine odlukom predsednika Udruženja, tada Ljiljane Smajlović, otvoren je i namenski račun kako bi moglo da posluje na Kosovu. To do ovih izbora nikada se nije isticalo kao sporno, do pisma u kome se navodi da je sprečeno “otcepljenje” a koje je poslato članovima Udruženja a nekoliko dana kasnije našlo put i do medija.

“Uprava Udruženja novinara Srbije na sednici održanoj u utorak 6. aprila sprečila je pokušaj otcepljenja Društva novinara Kosova i Metohije. Otcepljenje i udar na jedinstvo Udruženja pripremili su Budimir Ničić, Živojin Rakočević i Nino Brajović, ali je Uprava prozrela njihovu nameru i zaustavila je većinom glasova. Budite uvereni da će Udruženje u narednom periodu biti mnogo snažnije nego što je danas, da će imati više članova i da će zastupati interese novinara na Kosovu i Metohiji, a ne grupe pojedinaca koji su novinarstvo i Udruženje zloupotrebljavali za svoje interese i pristup stranim fondovima i budžetskoj kasi”, stajalo je u pismu koje je kako navode novinari uputio Vladimir Radomirović.

Samo nedelju dana nakon ovog događaja, a kao vid potvrde da neće da otcepe deo udruženja, grupa novinara odlučila je da uđe trku za predsednika Udruženja i to kandidaturom Živojina Rakočevića, novinara sa Kosova koji je i direktor Doma kulture u Čaglavici.

Cela priča postala je još ozbiljnija kada su se Radnoj grupi za bezbednost novinara u prvoj nedelji maja obratili Budimir Ničić i Nino Brajović i to zbog e-mail-a koji je stigao od izvesne Milene Sekulić iz Gračanice. Sumnjali su da je identitet lažan, ali su optužbe bile ozbiljne, a identične su se pojavile i u komentarima na jednom sajtu tokom posete predsednika UNS-a Vladimira Radomirovića Kosovu. Živojin Rakočević i Budimir Ničić ali i članovi porodice u tom pismu su označeni kao separatisti, izdajnici, saradanici albanskih političara. Zato su tražili da Radna grupa hitno reaguje na "kampanju zastrašivanja i razračunavanja sa novinarima kao 90-tih godina prošlog veka", sumnjajući da je sve inicirao Vladimir Radomirović.

Radomirović je na optužbe odgovorio u pismu Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara navodeći da je poslednjih dana deo Uprave UNS počeo da izvan tog udruženja traži podršku za stavove za koje nije uspeo da pridobije Upravu i članstvo.

„Nemam nikakve veze sa pismom koje se u prijavi pominje i koje, koliko znam, nigde nije ni objavljeno. Dobio sam ga juče i nikome ga nisam prosledio jer i Kodeks novinara Srbije zabranjuje pronošenje neproverenih informacija. Pokušaj Budimira Ničića i Nina Brajovića da me u prijavi Radnoj grupi povežu sa tim pismom vidim kao nastavak prljave kampanje uoči izbora u UNS-u“, ocenjuje Radomirović.

Javna pisma i prisećanja – ko je koga i zbog čega podržavao

I ovako je cela priča izašla izvan jednog strukovnog Udruženja, počeo je rat saopštenjima i to do juče najbližih saradnika iz kojih se svašta moglo pročitati.

Ocenjujući da je dobro da u Udruženju postoje drugačija mišljenja, ali da je nedopustiva prljava kampanja, nekadašnja predsednica UNS i predsednica Suda časti, Ljiljana Smajlović istakla je kao posebno nedopustivo da se u prljavu kampanju uključio generalni sekretar Udruženja Nino Brajović.

“Kao predsednica UNS-a godinama sam ga branila od odvratnih optužbi za ratne zločine dok je za RTS izveštavao sa vukovarskog ratišta, Brajović je poslednji čovek na svetu koji bi smeo da odvratno optužuje bez dokaza, pa ma koliko se osećao ugroženim što UNS-u prilaze generacije mlađih novinara na koje on, kao vladar iz senke, više nema upliva. Poštujem njegove dugogodišnje zasluge u UNS-u, ali neka granica mora da postoji. Mislim da je sada prešao crvenu liniju“, rekla je Ljiljana Smajlović.

Nino Brajović, koji je bio generalni sekratar udruženja i kada je Ljiljana Smajlović vodila UNS, odgovorio je da se nije uključio u kampanju, a smatra da ima prvo na svoje mišljenje.

“UNS na Kosovu i Metohiji, kao jedino privredno društvo sa imenom Srbija u svom nazivu, postoji od 18. 10. 2002. godine, pa ako je greh što možemo da legalno postojimo pod tim imenom i da se borimo za rasvetljavanje ubistava i otmica novinara onda smo za to najpre odgovorni Vladimir Radomirović, Ljiljana Smajlović i ja koji smo kao predsednici UNS-a to omogućili, ali ne i Živojin Rakočević i Budimir Ničić koji su nas sledili”, naveo je Brajović i zaključio da se ne seća da ga je neko optužio za ratne zločine “ali me je Ljiljana svakako s razlogom branila od lažnih optužbi“.

U ovoj prepisci suština se pomerila na priču o ratnom-huškanju i istraži Tužilaštva za ratne zločine iz 2009. Godine, na koju je Brajovića podsetila Ljiljana Smajlović, koju je upravo Brajović, ispostaviće se iz pisama, predložio za predsednicu UNS.

“Jer genijalno se dosetio kada me je 2009. predložio za predsednicu UNS-a. Ko bi njega i UNS od ovih optužbi efektnije branio od bivše urednice Vremena, Evropljanina i NIN-a, tvrde opozicije Miloševiću u vreme kada je Brajović pred kamerama ispitivao hrvatske zarobljenike u Vukovaru? Čija je karijera bila antiteza njegove? Genijalno”, prisetila se Smajlović.

U otvorenim pismima Smajlović i Brajović izneli još informacija koje sa izborima u UNS-u nemaju nikakve veze, poput one ko je zaslužan za pobedu UNS-a nad NUNS-om, drugim udruženjem novinara, u borbi za imovinu. Mnogo je tu izneto informacija zanimljivih za neke druge analize.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article