Opsada čeličane Azovstal koja se nalazi u Mariupolju glavna je tema svetskih medija prethodnih nedelja. Dok Rusi menjaju taktiku i sve žešće udaraju na položaje preostalih pripadnika bataljona Azov, njihove supruge i devojke nadaju se da će svoje voljene dočekati žive i zdrave.

Do tada, one bez prestanka u rukama drže mobilne telefone u iščekivanju poruka i potvrde da su njihovi izabranici još uvek među živima.

„Držim se“, poslednja je poruka koju je Denis Prokopenko, komandant Azova, poslao iz Azovstala svojoj supruzi Katerini.

Prokopenkova supruga je u Krakovu sa još tri žene i partnerke vojnika koji se bore protiv Rusa u Ukrajini.

Katerina kaže da čini sve kako bi omogućila da poruka koja joj je stigla od Denisa u petak u 22 časa ne bude i poslednja.

Poslednja poruka u petak

Prošlo je više od dve nedelje otkako su se ukrajinski borci u Mariupolju povukli u podzemne tunele Azovstala, zajedno sa civilima, među kojima ima i dece.

Pokušaji evakuacije uz posredovanje UN i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta bili su uspešni, a još 50 ljudi je, izbavljeno u subotu. Zamenica premijera Ukrajine Irina Vereščuk izjavila je da su sve žene, deca i stari evakuisani iz čeličane.

Za 2.000 vojnika, od kojih je 700 povređeno, nada, međutim, brzo jenjava, što je postalo surovo jasno iz neregularnih poruka koje su stizale.

– Poslednja poruka je bila u petak. Rekla sam mu da se drži, da činimo sve što je u našoj moći da ga spasimo – kaže Katerina.

denis2-830x0
Printscreen YT

Ruski napadi na strateške ciljeve na istoku i jugu Ukrajine su se intenzivirali uoči istorijski značajnog dana koji je mnoge doveo u pitanje, sa nekoliko projektila koji su u subotu pogodili lučki grad Odesu.

Ulice Mariupolja se takođe čiste od ruševina pre očekivane parade za Dan pobede 9. maja kojom će se obeležiti poraz nacističke Nemačke od strane Sovjetskog Saveza.

Oni se neće predati

Katerina, sa ostalim suprugama vojnika, apeluje na međunarodno nadgledano izvlačenje poslednjih vojnika koji stradaju i umiru u čeličani.

– Neće se predati, jer nema šanse za human tretman – kaže ona i insistira da je međunarodna zajednica dužna da spreči masakr.

– Uslovi su strašni, totalna je blokada. Ne može da im se dostavi ni voda ni hrana nit išta. Dele šta imaju sa civilima koji su unutra. Ne mogu da dobiju medicinsku pomoć – kaže supruga Prokopenka.

tan2022-4-30931385062-830x0 11
Foto: Tanjug/AP

Ona tvrdi da u Azovstalu i mrtvih.

– Za naše vojnike je bitno da sačuvaju tela svojih saboraca. Frižideri jedva rade. Uslovi su očajni. Bunkeri su puni buđi. Možda im je ostalo još samo par dana, svi bi mogli da pomru od gladi – kaže Katerina Prokopenko.

Denis Prokopenko je, kako smo ranije pisali, čovek sa veoma intrigantnom biografijom. Već punih pet godina je Prokopenko na čelu jedinice Azov. Pre toga borio se godinama na Majdanu i u Donbasu.

„Ostalo im je samo pet dana“

Julija Fedosjuk (29), čiji je suprug Arsenij (29) narednik u puku Azov, kaže da je poslednju poruku primila preko Telegrama u petak uveče u isto vreme kada i Katerina.

– Kako stvari idu, ostalo im je samo pet dana. Rekao mi je i da ima dva ranjena vojnika koji mogu da umru za 24 sata. Imaju oštećene organe, gangrenu koja se pogoršava već dva meseca. Nema lekova. Neki od njih imaju sepsu, nekrozu i izgubili su mnogo krvi – kaže ona.

Julija, pomoćnica ukrajinskog političara, rekla je da je majka jednog vojnika Azova dobila sliku svog mrtvog sina od Rusa.

– Ne želimo da naši vojnici postanu ratni zarobljenici, jer oko Azova ima mnogo propagande. Azov je crvena krpa za Ruse, oni ih mrze. Ako ste sa Azova, nema šanse da se vratite zdravi ili živi… Mislimo da naša vlada može da preduzme više političkih i diplomatskih koraka. Oni mogu više da pričaju o tome – kaže Julija.

Ana Naumenko dobila je neke glasovne poruke od svog supruga Dmitra Danilova (29) u subotu u 1 ujutro za koje je rekla da ih je teško čuti.

– Rekao mi je da je tamo veoma vruće. Ne postoje lekovi protiv bolova za ljude sa pocepanim udovima. Antibiotika je vrlo malo, a većina se koristi samo za operacije. Pričao mi je i o trogodišnjoj devojčici koja živi u Azovstalu. Izgubila je roditelje, a takve dece u bunkerima ima dosta. Ona trči okolo i štipa vojnike, govoreći „sredstvo protiv bolova“ – priča Ana.

Olga Andrijanova kaže da je njen partner Sergej pomalo pesimističan, jer im je obećana pomoć, a ništa se ne dešava.

– Pokušavam da ga oraspoložim i zamolim ga da ne gubi nadu – priča Olga.

Izvor: Telegraf.rs

Dalmatinac Toni i 3 Slavonca bez hrane i vode u grotlu ukrajinske čeličane Azovstal

Original Article