Ako ste osoba koja mnogo toga obavi u toku dana, zahvalni ste na svih 86.400 sekundi koliko traje jedan dan. Međutim, 9. jula, kao i 22. jula i 5. avgusta, nećete dobiti svoj puni broj sekundi. Tog dana će se Zemlja merljivo – i za sada neobjašnjivo – ubrzati u rotaciji, skraćujući dan za između 1,3 i 1,5 milisekundi u odnosu na uobičajenih 24 sata.
Milisekunda, odnosno hiljaditi deo sekunde, možda ne zvuči kao mnogo — treptaj oka traje oko 100 milisekundi. Ali kako atomski satovi toliko precizno prate brzinu Zemljine rotacije da Međunarodna služba za rotaciju Zemlje i referentne sisteme (da, zaista postoji takva institucija) mora da dodaje prestupnu sekundu svake godine i po kako bi nadoknadila razlike, svaka milisekunda je važna, piše Tajm.
Dakle, šta stoji iza ovog iznenadnog ubrzanja — i kakav bi to efekat moglo imati?
Najkraći dan u istoriji
U svetu postoji 450 atomskih satova koji mere vreme sa preciznošću takvom da izgube ili dobiju samo jednu sekundu svakih 100 miliona godina. Ti satovi ne služe samo za precizno beleženje vremena. Sve, od meteoroloških satelita do GPS sistema, telekomunikacija i čak nuklearnog oružja, zavisi od tačnog merenja vremena kako bi pravilno funkcionisalo.
Zato kada astronomi i upravljači satova primete da atomski otkucaji ne prate više savršeno rotaciju Zemlje, svi obrate pažnju.
Najkraći dan ikada zabeležen otkako postoje atomski satovi desio se prošle godine, 5. jula, kada je Zemlja „oduzela“ 1,66 milisekundi od dana. Tri godine ranije, 30. juna 2022, dan je bio kraći za 1,59 milisekundi. Ali s obzirom na to da se ovog leta očekuju čak tri takva dana, ovo ubrzanje je posebno retko.
Zašto se Zemlja brže okreće?
Postoji više mogućih razloga zašto Zemlja menja brzinu svoje rotacije, ali još uvek nije jasno koji je konkretno odgovoran za trenutnu promenu.
Najverovatniji uzrok je položaj Meseca. Udaljenost Meseca od Zemlje stalno se menja jer se on kreće po eliptičnoj putanji. Na najbližoj tački (perigej), Mesec je udaljen oko 224.000 milja, dok se na najdaljoj tački (apogej) udaljenost povećava na 251.655 milja.
Na dane kada se očekuje ubrzana rotacija ovog leta, Mesec će biti blizu apogeja — što je zbunjujuće, jer u tim situacijama Zemlja obično usporava, a ne ubrzava.
Međutim, Mesec ne kruži samo po elipsi, već mu je orbita i nagnuta — pod uglom od 18° do 28° u odnosu na Zemljin ekvator. Što je taj ugao veći, to Zemlja brže rotira, jer u tom slučaju gravitacija Meseca zapravo ubrzava Zemlju, suprotstavljajući se usporavajućem efektu apogeja. Na dane koji nas očekuju ovog leta, Mesec će biti blizu maksimuma od 28°.
Nisu samo Mesec i orbita uzrok
Zemljotresi takođe mogu uticati na brzinu rotacije Zemlje. Oni premeštaju masu ispod površine i na taj način mogu da ubrzaju ili uspore planetu — isto kao što klizač može da promeni brzinu rotacije kada uvuče ili raširi ruke. Na primer, 2005. godine zemljotres u Indoneziji pomerio je polarnu masu Zemlje za oko jedan inč ka istoku, skraćujući dan za 2,68 mikrosekundi.
Međutim, kako se u poslednje vreme nije dogodio nijedan veći zemljotres, ovaj uzrok je isključen.
Da li klimatske promene utiču na rotaciju?
Klimatske promene — kao i uvek — mogu igrati ulogu. Dve NASA-om finansirane studije prošle godine pokazale su da su, od 2000. godine, zbog topljenja glečera, pomerene Zemljine ose rotacije za oko 30 stopa, što je dovelo do usporavanja rotacije.
Ali u ovom slučaju, efekat nije ubrzanje već usporenje — oko 1,33 milisekunde po veku. Ako se zagrevanje nastavi ovim tempom, do kraja veka dani bi mogli biti duži za 2,62 milisekunde.
Ostali faktori, poput porasta nivoa okeana i širenja atmosfere usled zagrevanja, takođe mogu imati efekat — povećavajući obim planete. Čak i listanje drveća na proleće ima ulogu. „Tokom severnog leta, drveće dobija lišće“, kaže geofizičar Ričard Holm sa Univerziteta u Liverpulu. „To znači da se masa premešta sa tla na više nivoe — dalje od Zemljine ose rotacije.“ I u tim slučajevima, efekat je usporavanje, ne ubrzavanje.
Zaključak: Mesec je najverovatniji krivac
I tako se naučnici vraćaju na Mesec kao najverovatniji uzrok trenutnog ubrzanja — i to je razlog da se ne brinemo zbog nešto kraćih dana. Zemlja i Mesec plešu zajedno već 4,5 milijardi godina, i sve do sada, njihov ples je bio prilično stabilan. Nema razloga da sumnjamo da neće još dugo trajati.
Post Views: 45
