Tačan trenutak kada će Zemlja dosticći svoje prekretnice – trenutke u kojima će klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem pokrenuti nepovratne planetarne promene – dugo je bio predmet debate među naučnicima. Ali one bi mogle biti bliže nego što mislimo. Izveštaj objavljen danas kaže da je Zemlja prošla svoju prvu klimatsku prekretnicu.
Drugi izveštaj „Globalne prekretnice“ koji je objavio Univerzitet u Ekseteru otkrio je da koralni grebeni toplih voda prolaze tu zamišljenu prekretnicu.
Rastuća temperatura okeana, zakiseljavanje, prekomerni ribolov i zagađenje se kombinuju i uzrokuju izbeljivanje i smrtnost korala, što znači da će veliki broj koralnih grebena biti izgubljen ukoliko se globalna temperatura ne vrati nazad za 1°C ili niže, piše Tajm.
Nova realnost
„Nalazimo se u novoj klimatskoj realnosti“, rekao je Tim Lenton, osnivački direktor Instituta za globalne sisteme na Univerzitetu u Ekseteru, koji je vodio izveštaj. „Prešli smo prekretnicu u klimatskom sistemu i sada smo sigurni da ćemo nastaviti sa globalnim zagrevanjem od 1,5°C iznad prethodnog industrijskog nivoa, a to će nas dovesti u opasnu zonu za prelazak još klimatskih prekretnica.“
Predviđa se da će planeta preći prag od 1,5°C u narednih pet godina, prema izveštaju Svetske meteorološke organizacije. Kada se taj prag dostigne, planeta će se suočavati sa češćim i intenzivnijim ekstremnim vremenskim uslovima i opterećenjem ka proizvodnji hrane i pristupu vodi – uticajima koje mnoge nacije ranjive na klimatske promene već osećaju.
Autori definišu prekretnicu kao „dešavanje kada promene u sistemu postanu samoodržive i teško ih je preokrenuti preko određenog praga, što dovodi do značajnih, široko rasprostranjenih uticaja“.
Čak 25 prekretnica
Naučnici su pronašli čak 25 glavnih prekretnica, uključujući transformaciju amazonske kišne šume iz bujne šume koja skladišti emisije ugljenika u suvu savanu i trajno topljenje polarnog leda, pri čemu tamna voda na otvorenom apsorbuje više toplote u poređenju sa belim snegom, podstičući dalje topljenje.
Čak 160 naučnika u 23 zemlje prikupilo je najnovije podatke i literaturu o ovoj temi i otkrilo da su, u godinama od objavljivanja izveštaja 2023. godine, grebeni širom sveta počeli da prelaze tu svoju termalnu prekretnicu.
Odumiranje koralnih grebena
„Videli smo da 80% koralnih grebena doživljava neviđene toplotne talase, događaje izbeljivanja i odumiranje“, rekao je Lenton.
Široko rasprostranjen kolaps ekosistema grebena bio bi razarajući za morski i ljudski život – grebeni pomažu kod ribarenja i štite obale od olujnih udara i porasta nivoa mora. Od svih prekretnica, koralni grebeni imaju jedan od najnižih pragova za porast temperature – što znači da nije iznenađenje da su prvi prag koji je probijen.
Postoje i druge mere zdravlja životne sredine koje naučnici takođe prate. Septembarski izveštaj je otkrio da smo već prešli sedam od devet „planetarnih granica“ (uključujući kiselost okeana i transformaciju prirodnih pejzaža) – to su pragovi koji održavaju Zemljine sisteme pogodnim za život i štite od probijanja prekretnice.
Amazonske šume
Današnji izveštaj je takođe otkrio da je globalni temperaturni prag potreban za pokretanje široko rasprostranjenog odumiranja amazonske kišne šume niži nego što se ranije mislilo, sa donjom granicom procenjenog raspona sada na 1,5°C. Autori su naglasili potrebu za hitnim delovanjem kako bi se izbegla ova sudbina, uključujući ciljana ulaganja u očuvanje i obnovu, kako bi se šuma sačuvala za više od sto miliona ljudi koji zavise od nje. Takođe su upozorili da je Atlantska meridijanska cirkulacija, sistem okeanskih struja koje prenosi vodu unutar Atlantskog okeana, u opasnosti od kolapsa i pre povećanja globalnog zagrevanja od 2°C iznad predindustrijskih temperatura. Ako se to dogodi, to bi izazvalo oštrije zime u severozapadnoj Evropi, poremetilo monsune u zapadnoj Africi i Indiji i smanjilo poljoprivredne prinose u većem delu sveta.
Nije sve crno
Naravno, širom sveta se dešava niz pozitivnih promena, kako zelene alternative poput električnih vozila i solarnih panela postaju sve šire usvojene – i pristupačnije.
„Sve je više dokaza o onome što nazivamo ‘pozitivnim prekretnicama’ gde promena ka tehnologijama i ponašanju sa nultom emisijom takođe postaje samopokretanje“, kaže Lenton.
Ali ako želimo da izbegnemo prelazak daljih klimatskih prekretnica, potrebno je postići još napretka, dodaje on.
„Znamo da nam je potrebno da ubrzamo rešenja ako želimo da ograničimo zagrevanje na nivo koji bi mogao da ograniči rizike od loših prekretnica i klimatskih promena.“
Post Views: 5
