Već godinama UNRWA ima problema s finansiranjem. Sada je deset važnih donatora „zamrzlo“ obećana sredstva. Kako je nastala humanitarna organizacija za pomoć Palestincima? I zbog čega je tako sporna?

Deset velikih donatorskih zemalja suspendovalo je do daljeg slanje finansijske pomoći UNRWA, organizaciji Ujedinjenih naroda za pomoć Palestincima. Među njima su Nemačka, SAD, Australija, Japan, Italija, Holandija , Kanada, Finska, Švicarska i Velika Britanija.

Razlog za taj potez su prigovori na račun saradnika UNRWA, odnosno optužbe o mogućem učešću osoblja te organizacije u terorističkim napadima Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. Hamas je u Nemačkoj i nekim drugim državama klasifikovan kao teroristička organizacija.

Glavni poverenik UNRWA Fhilipe Lacarini uputio je nakon toga apel donatorima da još jednom razmisle o toj odluci: „UNRWA je najvažniji akter pružanja humanitarne pomoći u Gazi“, poručio je u zvaničnom saopštenju taj švajcarsko-italijanski diplomata.

Više od dva miliona ljudi u Pojasu Gaze bez pomoći UNRWA ne bi moglo da preživi, dodao je: „Mi obezbeđujemo smeštaj za više od milion ljudi, snabdevamo stanovništvo hranom i najneophodnijim medicinskim materijalom“, navodi Lacarini.

Ali, šta je tačno zadatak te međunarodne humanitarne organizacije? I što su obaveze UNRWA (skraćenica za: United Nations Relief and Works Agency for Palestine Refugees in the Near East)?

Zbog čega je osnovana UNRWA?

Organizacija za pružanje humanitarne pomoći Palestincima osnovana na Generalnoj skupštini UN 8. decembra 1949. S radom je počela 1. maja 1950. Njen cilj je bio pružanje pomoći za više od 700.000 Palestinaca koji su, zbog konflikta s Izraelom, bili prognani iz svoje domovine.

Izrael je 14. maja 1948. proglasio nezavisnost. Nakon toga, zajedničke vojne jedinice Egipta, Sirije, Libana, Jordana i Iraka ušle su na područje koje su pre toga kontrolirali Britanci, te su napali mladu izraelsku državu.

UNRWA je, prema definiciji UN, humanitarna organizacija koja ima za cilj pružanje pomoći i zaštite palestinskim izbeglicama – i to sve dok se ne pronađe trajno političko rešenje za njihovu nezavidnu, u suštini veoma tešku situaciju.

Organizacija se pritom u svom radu na terenu fokusira na obrazovanje, pružanje medicinske nege, socijalnih usluga i druge vrste pomoći, poboljšanje infrastrukture i uslova života u izbegličkim kampovima, izdavanjem mikro-kredita i hitne pomoći palestinskim izbeglicama.

UNRWA, kako sama navodi, u obrazovanje investira polovinu svog ukupnog budžeta. Organizacija se brine za više od 700 škola i to je jedina organizacija UN u svetu koja osigurava jedan kompletan školski sistem, kako se navodi u saopštenju za medije iz maja 2023.

Kako se finansira UNRWA?

Humanitarna organizacija gotovo kompletan budžet „pokriva“ uz pomoć dobrovoljnih donacija zemalja-članica UN. U poslednje vreme SAD su bile najveći pojedinačni donator, a iza Amerikanaca su sledili Nemačka, Evropska unija i Švedska.

Za 2023. je bio predviđen budžet od 1,745 milijardi američkih dolara, ali do sada je UNRWA od donatora dobila obećanja u iznosu od samo 44 odsto te sume. U 2022. donatori su obećali da će na raspolaganje da stave 1,17 milijardi američkih dolara – za polovinu te sume obećanja su stigla od država-članica EU.

Humanitarna organizacija za pomoć Palestincima u poslednjih desetak godina ima problema s finansiranjem. UNRWA kontinuirano dobija manje novca nego što joj je po njenim sopstvenim navodima potrebno. Početkom 2023. dugovi su iznosili oko 80 miliona evra. Razlog za to nije samo sve veći broj kriza i sukoba u regionu, već i sve veći broj palestinskih izbeglica.

Kako se definiše ko je izbeglica, a ko nije?

Prema definiciji Generalne skupštine UN iz 1952. godine, palestinske izbeglice su „osobe čije je normalno mesto stanovanja od 1. juna 1946. do 15. maja 1948. bila Palestina, i koje su zbog konflikta 1948. godine izgubile i svoj dom i sredstva za život“.

Prema međunarodnom pravu i na osnovu Načela zaštite jedinstva porodice, izbeglički status nemaju samo izbeglice koje su tada morale da napuste svoje domove, već i njihova deca i potomci. To načelo, kako ga definišu UN, važi za sve ljude, a ne samo za palestinske izbeglice – i to sve dotle dok postoje razlozi zbog kojih je neko primoran na bekstvo.

Šta je razlika između UNWRA i UNHCR?

I Agencija UN za izbeglice (UNHCR, United Nations High Commissioner on Refugees) i UNRWA osnovane su 1949. na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

UNHCR se brine o izbeglicama širom sveta, a izbeglički status ljudima priznaje na osnovu Ženevske konvencije iz 1951. U područje delovanja UNHCR spada i preseljenje izbeglica, ali i njihov povratak u matične zemlje.

UNRWA je pak humanitarna organizacija koja ne može sama nekome da prizna izbeglički status, već samo pruža pomoć onim osobama koje imaju pravo na nju. Mandat UNRWA proteže se i na pružanje pomoći palestinskim izbeglicama na pet područja: Zapadni Jordan (uključujući i Istočni Jerusalim), Gazu, Siriju, Liban i Jordan.

Zbog čega kritikuju UNRWA?

Kritike koje su izneli političari iz Izraela i nekih drugih zemalja, i to u više navrata, tiču se pre svega definicije palestinskih izbeglica, odnosno pitanja ko sme (a ko ne) da ima taj status?

Sama činjenica da i potomci izvornih izbeglica iz Palestine imaju takođe pravo na taj status, naterala je izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da jednom prilikom UNRWA nazove „ustanovom za ovekovečenje izbeglica“. On smatra da taj zadatak ne bi smeo da bude u domenu delovanja i odgovornosti Ujedinjenih nacija.

Često se osim toga može čuti i prigovor da se u udžbenicima UNWRA širi mržnja i nasilje. Nemačka, Izrael, SAD i neke druge zemlje tu organizaciju optužuju da njeni učitelji slave teror Hamasa, odnosno da se u udžbenicima propoveda mržnja prema Jevrejima.

Izraelki institut Impact-SE, koji se već godinama bavi radom UNRWA, u jednom svom istraživanju dolazi do zaključka da u školskim materijalima dominiraju „delegitimisanje i demonizacija jevrejske države“, odnosno da se glorifikuje nasilje.

Teške su i najnovije optužbe Izraela, koji tvrdi da je 12 osoba koje rade za UNRWA pomagalo terorističkoj organizaciji Hamas u napadu na Izrael u oktobru prošle godine, odnosno da su oni pružali podršku Hamasu u danima koji su nakon toga usledili. U napadu Hamasa je, prema izraelskim navodima, ubijeno oko 1.200 ljudi u Izraelu, a oko 240 talaca bilo je odvedeno u Gazu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Originalni tekst