„Zato je i pala nadstrešnica“: Odgovor akademske zajednice na Vučićeve navode da nikoga ne zanima diploma već znanje

“Zato je i pala nadstrešnica jer oni tako rade“, komentariše Branko Kovačević, profesor emeritus Univerziteta u Beogradu, izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se više nigde u svetu ne cene diplome nego znanje.

Takav zaključak predsednik je izneo u svom poslednjem obraćanju javnosti, u kontekstu aktuelne situacije u obrazovanju.

„Najviše smo izgubili u obrazovanju mladih, u sticanju znanja, u onome što je najznačajnije za jednu zemlju i tu su gubici nenadoknadivi. To je nešto što niko neće moći da vrati ni roditeljima, ni deci…Borimo da razgovaramo i sa profesorima i sa roditeljima, da vidimo kako da ubrzamo i dodatno sticanje znanja, jer nije reč o diplomama, diplomu može svako da dobije. U svetu se više nigde ne cene diplome, u svetu se ceni znanje, čime konkretno možete da doprinesete, koliko možete da radite i da uradite“, kazao je Vučić.

Rekao je i da smo nekad imali neke lošije privatne fakultete, zato što su se neki trudilli da samo obezbede diplome nekome“, ali da misli da diplome više nikoga ne zanimaju.

„Čak i mene i ljude u Vladi kada razmišljaju koga da angažuju, prioriotet je znanje i čime ljudi mogu da doprinesu razvoju svoje zemlje, a ne koliko je neko stekao diploma“, naveo je Vučić.

Njegova izjava ubrzo je dobila odgovor u vidu rila koji po društvenim mrežama objavljuju pojedini članovi akademske zajednice, sa porukom da „diplome svakoga zanimaju kada iza njih stoji znanje, a ne slepa poslušnost vođi“, i pozivom: „zato upiši neki pobunjeni, a ne ćaci univerzitet“.

Da se diploma i znanje međusobno ne isključuju saglasni su sagovornici Danasa.

– Prava diploma podrazumeva znanje. Kada dobijete neku diplomu to znači da imate garanciju da posedujete znanje iz određenih oblasti. Zato se i radi akreditacija i zato se unicifiraju programi na nivu cele evropske zajednice. Naravno, druga provera je zapošljavanje. Vama diploma treba jednom u životu da se zaposlite i posle toga ide radna biografija, nema smisla da pitate nekoga u 50 godina kakav je bio student. Kad izađete na otvoreno tržište rada samo jednom možete da se pojavite sa diplomom neke visokoškolske ustanove. Ali ovde ne postoji tržište rada zato što imate nameštene tendere, imate tender po pozivu, tu nema nikave provere. Druga stvar je to što se tehnologija brzo menja, pre svega IT sektor, i to morate da pratite kroz neke vidove neformalnog obrazovanja jer ne možete na fakultetu da naučite šta ćete da radite sledećih 40 godiina – ističe profesor Branko Kovačević.

On kaže da ima primera da su se, dok neko završi studije, neka zanimanja već izmenila i da zato postoji koncept celoživotnog učenja u kome učestvuju univerziteti, ali i ljudi iz privrede i industrije.

– Oni sada zajedno kreiraju neka znanja za otvoreno tržište, to su sertifikati koji se ne akredituju, ali morate da ih zvanično prijavite, da se kaže ko su korisnici usluga, ko drži nastavu. Ti sertifkati se jako cene, u IT sektoru više vrede nego diploma. Kad sam ja bio mlad tehnologija se menjala na 15 godina, a sada na tri. Ja sam promenio dva puta tehnologiju, a ove deca će više od 10 puta. Zato mi tu imamo zajednički posao – država, privreda, odnosno biznis i akademska zajednica – kaže Kovačević.

Svetlana Stanarević, profesorka Fakulteta bezbednosti u Beogradu, smatra da predsednik Srbije, po običaju, izvrće stvari i postavlja neke nove kriterijume i uzuse, ovaj put, kako stvari u obrazovanju treba da izgledaju i funkcionišu.

– Da li time želi da uvede u zvanične tokove izmenjene procedure o prijemu i angažovanju nekoga za posao, gde diplome više nisu potrebne, već samo znanje? Kako će se proveriti, osim da se ne računa kao nečija preporuka da neko nešto zna ili ume, a stvara nam asocijaciju da je to nešto nečasno i nepošteno? Ne zaboravimo da je diploma dokument kojim se daje počast, povlastica i pravo. Omogućava da dostojanstveno tražite posao, na osnovu kvalifikacija koje ste stekli, za određeno područje znanja i ona je vrsta garanta da to znanje posedujete. Kako ćete to znanje pokazati i kako će se ono testirati kroz vreme, to je već nešto drugo – ističe Stanarević.

Uverena je da je Vučić svojom izjavom želeo i da se pozove na aktuelnu situaciju.

– On smatra da je zaustavljen proces sticanja znanja, zaboravljajući da su u proteklih šest, sedam meseci studenti mnogo naučili, i to životne lekcije, koje se ne dobijaju kroz formalan proces sticanja znanja, koje je takođe dragoceno i potrebno. A formalno znanje će se nadoknaditi, biće prilike i za to i dobiće zaslužene diplome, koje su garant da su to znanje stekli – ističe naša sagovornica.

Luka Babić, student Pravnog fakulteta u Beogradu, takođe ukazuje da je diploma u osnovi dokaz institucionalno stečenog znanja. U izjavi Aleksandra Vučića ne vidi naročitog smisla.

– Međutim, predsednik i njegovi stranački drugovi neprekidno svojom politikom rade na degradaciji i poniženju obrazovanja, a diplome su u Srbiji upravo naprednjačke glavešine obezvredile svojim sumnjivim sticanjima. Univerzitetsko obrazovanje je i dalje u svetu neprikosnoveno, a vlast je odavno pokazala da ga ono ne interesuje – konstatuje Babić.

Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da kao i mnoge druge Vučićeve izjave i ova deluje smisleno, ali je na puno načina problematična.

– Prvi problem se odnosi na osobu koja je ovo izjavila. Puno puta smo mogli da se uverimo da za njega nisu bitne ni diploma, ni znanje, već samo lojalnost njegovoj ličnoj vlasti. Za njega je jedino važno da je neko toliko lojalan njemu da je spreman ili spremna da prekrši sve norme i zakonske i profesionalne da učini ono što je korisno za njegovu ličnu vlast makar bilo štetno za sve druge. Drugi problem sa ovom izjavom se odnosi na činjenicu da je ona netačna. U svetu se i dalje vrednuje diploma, ali ukoliko ona podrazumeva znanje – ističe Baucal.

On dodaje da u svetu postoje i fakulteti čije diplome nemaju nikakvu vrednost, a kao primer navodi fakultet koji je završila Ana Brnabić.

– U tom slučaju diploma zaista nema nikakav značaj, ali samo zato što se radi o lošem fakultetu. Kada uzmemo u obzir da Aleksandar Vučić želi da Srbiju preplavi takvim fakultetima, onda dolazimo do trećeg problema. Ovom izjavom on najavljuje da želi da unazadi visoko obrazovanje u Srbiji do te mere da ono ne nudi ni diplome, ni znanje. I to je najopasnije u ovoj izjavi. A taj problem postavlja pitanje svima nama da li ćemo da mu dozvolimo da uruši univerzitete koji su građeni od strane više generacija samo da bi Aleksandar Vučić dobio univerzitete po svojoj meri – ističe Baucal.