Da li se često budite u dva noću i ne možete ponovo da zaspite? Niste jedini.
Postoje razne vrste nesanica, ali ova nemogućnost ostajanja u snu naziva se održavajuća nesanica, kaže dr Džulija Kogan, zdravstveni psiholog i specijalista za nesanicu sa sedištem u Čikagu. Iako je sasvim uobičajeno probuditi se noću, neki ljudi imaju problem da se vrate u san. Anksiozne misli su čest uzrok.
„Ljudi se bude i ne mogu da isključe svoj um, što ometa njihovu sposobnost da ponovo utonu u san“, kaže Kogan.
Poremećaj spavanja može da naruši naše funkcionisanje, ali postoji lek, piše Gardijan.
Razne vrste nesanice
Iako mnogi ljudi nesanicu povezuju sa tim što ne mogu da utonu u san, postoje njeni različiti oblici, kaže dr Džejmi Zajcer, profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Univerzitetu Stanford. Neki ljudi imaju poteškoće s tim da utonu u san (nesanica na početku spavanja ili početna nesanica), neki se bude prerano ujutru (nesanica ranog buđenja, terminalna nesanica), a neki se nađu budni usred noći (nesanica održavanja, nazvana po nemogućnosti „održavanja“ kontinuiranog sna tj. isprekidan san). Mnogi ljudi pate od kombinacije ovih problema, a Zajcer kaže da je nesanica održavanja, sama po sebi ili doživljena sa drugim oblicima nesanice, prilično česta.
Skoro 20% onih sa simptomima nesanice u jednoj studiji iz 2014. godine iskusilo je produžena buđenja usred noći.
Normalno je buditi se noću, kaže Zajcer. Na primer, možda ćete morati da odete u kupatilo ili se jednostavno probudite na kraju ciklusa spavanja, kada je san najlakši. On kaže da se većina ljudi ne seća svojih kratkih buđenja i da ih ona ne ometaju sledećeg dana. Ali drugi nemaju toliko sreće.
Šta vas drži budnim?
„Nije nužno ono što ljude budi, već ono što se dešava posle sa njihovim umom ono što ih drži budnim“, kaže Kogan. Neki ljudi se bude noću i njihov um počinje da juri, držeći ih budnim. Možda čak brinu o tome da neće opet moći da utonu u san i da će ih stres držati budnim, stvarajaći frustrirajući ciklus budnosti.
Nesanica u sred noći može izazvati niz mentalnih i fizičkih zdravstvenih problema, uključujući lošije učinke tokom dana, anksioznost, glavobolje i bolove u telu, kaže dr Olabimpe Fašanu, lekar za spavanje iz Merilenda. Gubitak sna takođe može povećati rizik od drugih stanja, uključujući gojaznost, dijabetes i kardiovaskularne bolesti.
Šta je uzrokuje?
Ne postoji uvek jedan osnovni uzrok, ali nekoliko faktora može doprineti nemogućnosti održavanja sna, kaže Kogan.
Stres i anksioznost: Najčešći razlog za nesanicu u sred noći je visok stres i anksioznost, kaže Kogan. Kada se neki ljudi probude, počinju da razmišljaju možda o svojoj listi obaveza, svakodnevnim stresorima ili stresu zbog nemogućnosti dobrog sna.
„Noćne more povezane sa anksioznošću, PTSP-om ili drugim mentalnim zdravstvenim stanjima takođe mogu otežati povratak na spavanje“, kaže Kogan.
Nedostatak nagona za spavanje, ili nedovoljan umor, takođe može ljude držati budnim noću, kaže Kogan. Uobičajeni uzroci uključuju dremanje tokom dana i ostanak u krevetu duže nego što je potrebno.
„Oni misle da će im provođenje više vremena u krevetu pomoći da više spavaju, ali to obično dovodi do manje sna uopšte“, kaže Kogan.
Fizički bol i nelagodnost: Bol je često povezan sa nesanicom. Može probuditi osobu i otežati joj da ponovo zaspi, kaže Zajcer. Bolna, hronična stanja mogu izazvati dugoročne probleme sa spavanjem, ali čak i privremeni problemi poput bolova u leđima ili čak opekotina od sunca mogu izazvati probleme.
Drugi neprijatni i anksiozni medicinski poremećaji povezani su sa problemima sa spavanjem, kaže Kogan. To uključuje neurološke poremećaje (kao što su migrene i inflamatorne bolesti), kardiovaskularne bolesti i poremećaje disanja. Lekovi povezani sa mnogim od ovih stanja mogu sami po sebi izazvati noćna buđenja, kaže Kogan.
Starost i pol: Starije osobe se češće bude jer su sklonije neuropatiji, problemima sa urinarnim sistemom i refluksu kiseline, prema Zajcer. „Čak i u odsustvu ovih stimulusa, starije osobe uglavnom imaju lakši san, što može značiti više buđenja”.
Žene, posebno one koje se približavaju menopauzi, takođe su sklonije ovakvoj vrsti nesanice zbog hormonskih promena, prema studiji iz 2015. godine.
Neprikladno okruženje za spavanje: Buka, svetlost, toplota, hladnoća, neudoban krevet, hrkanje partnera i drugi stimulansi iz okoline mogu doprineti održavajućoj nesanici, kaže Fašanu. Individualne reakcije na poremećaje variraju od osobe do osobe. Na primer, neki se mogu probuditi uz tihi zvuk koraka niz hodnik, dok drugi mogu da spavaju čak i uz glasno uključen televizor.
„Neki ljudi se generalno bolje nose sa poremećajem sna“, kaže Fašanu.
Kako se leči
Lečenje nesanice koja se održava obično zavisi od osnovnog uzroka, kaže Fašanu. Ako fizički bol ili faktori okoline uzrokuju česta buđenja, često je dovoljno otklanjanje tih faktora. Terapija ili psihijatrijski lekovi mogu zaustaviti poremećaje spavanja izazvane anksioznošću. Ako se ovi faktori isključe, dostupni su drugi tretmani.
Kognitivno-bihejvioralna terapija je oblik terapije koji vas „u suštini uči da ne marite za svoju nesanicu, što vam omogućava da se mnogo brže vratite na spavanje“, kaže Zajcer. Smatra se osnovnim tretmanom za ovu vrstu nesanice. Obično je potrebno šest do osam sesija da se promeni način na koji osoba razmišlja o snu i stvori novo ponašanje tokom spavanja.
Lekovi: Tablete za spavanje koje prepisuju doktori mogu pomoći za kratkotrajnu upotrebu, ali Kogan ne preporučuje lekove za spavanje pre nego što se ispitaju druge opcije.
„Nesanica je često povezana sa kognitivnim i bihejvioralnim faktorima, tako da su lekovi za spavanje često flaster ako se ti faktori ne reše“, kaže ona, dodajući da se redovna i dugotrajna upotreba lekova koji se izdaju bez recepta ne preporučuje.
Stručnjaci ne preporučuju melatonin ni za ovaj oblik nesanice. „Melatonin se prirodno proizvodi u telu i često pomaže da se zaspi. Većina ljudi nema nedostatak melatonina i stoga nije posebno koristan, posebno za održavajuću nesanicu“, kaže Kogan.
Mirna rutina pred spavanje: Opuštajuća rutina pred spavanje može pomoći, kaže Kogan. „Korisno je imati zaštitnu zonu od 30-60 minuta pre spavanja gde osoba isključuje uređaje i bavi se aktivnostima duboke relaksacije, kao što su duboko disanje, progresivna relaksacija mišića i druge opuštajuće aktivnosti.“ Ranije tokom dana – ne neposredno pre spavanja – možda zapisivati sve obaveze, brige ili nedoumice, kako bi se razbstrio um pre nego što se zaspi. Kada je u pitanju lečenje nesanice uopšte, Fašanu savetuje da se potraži lečenje što pre. Ona kaže da vremenom ljudi sa održavajućom nesanicom razvijaju maladaptivne navike, kao što je produženo vreme u krevetu i gledanje u sat, što dodatno pogoršava kvalitet sna. „Hroničnu nesanicu je teže lečiti što duže traje“, dodaje ona.
Post Views: 0
