Dojče veledanas 09: 03

Zašto se Nemačka uključuje u proces protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde? 1Foto: EPA-EFE/REMKO DE WAAL

Nemačka je najavila da će se kao tzv. „treća strana“ pridružiti procesu za genocid koji Južnoafrička Republika vodi protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde. Šta to znači?

Južnoafrička Republika podigla je pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) tužbu protiv Izraela zbog kršenja Konvencije o genocidu iz 1948. U narednim sedmicama MSP će odlučiti da li će narediti privremene mere zaštite.

Glavni pretres, koji se bavi pitanjem kršenja Konvencije o genocidu mogao bi da potraje godinama, a odnosi se na aktuelni rat izraelske vojske protiv Hamasa u Pojasu Gaze izazvan terorističkim napadom te militantne islamističke grupe na Izrael 7. oktobra. Nemačka je prošlog petka, 12. januara, izjavila da želi da učestvuje u sudskom procesu kao treća strana.

Zašto neka država pristupa procesu MSP?

To je moguće, jer je Konvencija o genocidu međunarodni ugovor, objašnjava u intervjuu za DW stručnjak za međunarodno pravo iz Bona Štefan Talmon. „Prema članu 63 Statuta Međunarodnog suda pravde, svaka strana kao potpisnica multilateralnog ugovora može da interveniše u sporu koji se odnosi na tumačenje ugovora.“

Konvenciju o genocidu iz 1948. potpisalo je oko 150 zemalja, među kojima su kako Južnoafrička Republika i Izrael kao strane u sporu, tako i Nemačka. Razlog zbog kojeg se država odlučuje da interveniše na taj način je, prema navodima profesora prava Talmona, taj što tumačenje nekog ugovora od strane Suda utiče na sve strane potpisnice.

Da li to znači da se zauzima jedna strana?

Teoretski gledano, objašnjava Talmon, u pravni postupak se ulazi neutralno. Strana pomaže sudu u tumačenju ugovora. Međutim, u praksi je slučaj da se tumačenjem ugovora uvek želi podržati jedna od dveju strana. To proizilazi već iz prirode postupka, naglašava Talmon: „Ako imate kontradiktorni postupak – odnosno postupak između dve strane – a radi se o tumačenju ugovora, odnosno Konvencije, onda ćete neminovno morati da podržite jednu od strana, u zavisnosti od toga kako tumačite ugovor.“

Nemačka savezna vlada je već u svom saopštenju za javnost istakla da želi odlučno da se suprotstavi svakoj „političkoj instrumentalizaciji“ Konvencije o genocidu. Izričito je odbacila optužbe protiv Izraela za genocid i rekla da za njih nema osnova. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu zahvalio se vladi u Berlinu na podršci, dok je Namibija oštro kritikovala odluku nemačke vlade.

Kakvu ulogu u procesu ima država koja interveniše?

„Država koja interveniše predstavlja Sudu svoje tumačenje postojećih odredaba Ugovora koje se krše, odnosno dovode u pitanje“, objašnjava Talmon. To se radi iznošenjem stavova i argumenata pisanim putem ili na usmenoj raspravi. Država ima pravo da komentariše samo tumačenje odredbi ugovora, ali ne i sam slučaj, objašnjava stručnjak za međunarodno pravo iz Bona.

Koliko je uobičajeno da države intervenišu?

U poslednje dve do tri godine postalo je uobičajeno da države intervenišu u postupcima pred Međunarodnim sudom pravde, kaže Talmon. U još dva slučaja koja se odnose na optužbe za kršenje Konvencije o genocidu, u procesima: Ukrajina protiv Rusije i Gambija protiv Mjanmara, postupku su se pridružile i druge države, uključujući i Nemačku.

U procesu protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu sada su i Bangladeš i Jordan najavili da žele da se pridruže procesu podrške Južnoafričkoj Republici, kaže Talmon. Nemački ekspert očekuje da će se tokom suđenja više od 30 država uključiti u sudski postupak i to najveći deo njih na strani Južnoafričke Republike.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Originalni tekst