Postoje osobe koje su celog života mogle da jedu raznovrsnu hranu, uključujući i morske ili orašaste plodove, pa čak i mlečne i onda odjednom čujete da su upali u anafilaktički šok, s dijagnozom teške alergije. S obaveznom preporukom potpunog isključenja te hrane iz ishrane.
Iako većina ljudi neće razviti — niti izgubiti — alergije u odraslom dobu, to ipak nije neobično, kaže dr Šradha Agerval, alergolog i imunolog na Medicinskom fakultetu Ikahn pri bolnici Maunt Sinaj u Njujorku. Naučnicima još uvek nije jasno zašto alergije jačaju ili slabe, naročito u odraslom dobu.
„U alergijama ima mnogo misterije“, kaže dr Agerval.
Zašto se javljaju?
Alergije se javljaju u različitim oblicima i najčešće nastaju kada imuni sistem greškom bezopasnu supstancu — poput polena ili peruti životinja — prepozna kao pretnju. Tada reaguje svaki put kada se susretne sa tim alergenom, a simptomi mogu varirati od kijanja, kašlja i svraba do ozbiljnijih reakcija poput osipa, povraćanja, otežanog disanja ili gubitka svesti, piše Njujork tajms.
Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, oko 26% odraslih i 19% dece ima sezonske alergije, dok oko 6% ima alergije na hranu.
Uzroci alergija su složeni, kaže dr Korin Kit, profesorka pedijatrijske alergologije i imunologije na Univerzitetu Severne Karoline. Na njih utiču genetika, vrsta alergena i trenutak izloženosti.
Stručnjaci smatraju da faktori koji remete imuni sistem — poput puberteta, trudnoće, akutnih ili hroničnih bolesti ili transplantacije organa — mogu da promene reakcije organizma na supstance koje su ranije bile podnošljive.
Zašto u odraslom dobu?
Nije poznato koliko se često različite alergije razvijaju u odraslom dobu, kaže dr Ruči Gupta, profesorka pedijatrije i stručnjak za alergije na Medicinskom fakultetu Feinberg Univerziteta Nortvestern.
Ipak, postoje podaci kada su u pitanju alergije na hranu. U istraživanju iz 2018. godine, koje je obuhvatilo više od 40.000 odraslih u SAD, pokazalo se da je oko 45% osoba sa alergijama na hranu razvilo bar jednu novu alergiju u odraslom dobu. Od toga, četvrtina nije imala alergije u detinjstvu.
Jedno od ključnih pitanja za istraživače, kaže dr Gupta, jeste šta tačno dovodi do toga da odrasli razviju alergiju na hranu koju su ranije bez problema jeli. Za sada, odgovor ne postoji.
Dr Džjoti Tirumalaseti, alergolog i klinički docent na Univerzitetu Stenford, kaže da je u praksi viđala pacijente svih uzrasta koji razvijaju nove alergije, uključujući i one na uobičajene alergene poput polena, peruti kućnih ljubimaca ili orašastih plodova.
Šta je sa alergijama koje nestanu?
„Gubitak“ alergije, odnosno desenzitizacija, dešava se relativno često, posebno u srednjem životnom dobu i kasnije. Kako starimo, imuni odgovor slabi i postaje manje intenzivan.
Neke alergije češće nestaju od drugih. Alergija na penicilin se često vremenom izgubi, a sezonske alergije se obično ublažavaju sa godinama.
Kod određenih alergija na hranu — poput onih na orašaste plodove, ribu i morske plodove — to se dešava ređe. Međutim, procenjuje se da između 50% i 80% dece sa alergijom na mleko ili jaja preraste te alergije do desete godine.
Jedan od čestih načina na koji ljudi otkriju alergije iz okruženja jeste preseljenje u novo područje, gde dolaze u kontakt sa polenom kojem ranije nisu bili izloženi. To tehnički nije nova alergija, ali može delovati kao da jeste. Isto tako, odlazak iz takvog okruženja može doneti olakšanje.
Šta je sa prevencijom?
Na pitanje da li odrasli mogu da spreče pojavu novih alergija, stručnjaci za sada nemaju jasan odgovor.
Istraživanja o prevenciji trenutno su uglavnom usmerena na sprečavanje alergija na hranu kod dece, što se ne može direktno primeniti na odrasle.
Na kraju, kaže dr Kit, ne možete u potpunosti kontrolisati da li ćete razviti novu alergiju u odraslom dobu. Zato, kako kaže: „Ne bih se previše brinula zbog toga.“
