Zašto Rusi u egzilu gube svoje lične karte

Ruskim aktivistima koji osuđuju agresorski rat svoje zemlje protiv Ukrajine poništene su lične karte. Lične karte su potrebne unutar Rusije, dok je za prelazak granice potreban pasoš – osim ako se ide u zemlje Zajednice nezavisnih država (ZND).

Nakon početka rata u Ukrajini i kasnije mobilizacije u Rusiji, mnogi Rusi su pobegli u te zemlje samo s ličnom kartom. Prema procenama ruskog portala „Bel“, samo u Jermeniji je utočište našlo više od 110.000 Rusa.

Saosnivači Građanske organizacije Omsk, Danil Čebikin i Rihard King, prvi su javili da su im poništene lične karte. „Građanska organizacija Omsk“ osuđuje probleme u svom gradu, protestuje protiv rata u Ukrajini i bavi se borbom protiv korupcije. Organizaciju su ruske vlasti klasifikovale kao „ekstremističku“.

Ova dvojica aktivista su napustila Rusiju nakon što je započela ruska invazija na Ukrajinu. Nakon nekog vremena, ovi muškarci iz Omska više nisu imali pristup svojim ruskim bankarskim aplikacijama i SIM-karticama. Kasnije su na internet-sajtu ruskog ministarstva unutrašnjih poslova saznali da su vlasti poništile njihove lične karte. I to nije usamljen slučaj.

Ni lične karte ni pasoši

U razgovoru za DW Čebikin i King su rekli da bez ličnih karti svom advokatu ne mogu da daju nikakvu punomoć. On zastupa njihove interese na ruskom sudu, gde aktivisti pokušavaju da ospore klasifikaciju ruskih vlasti koje su „Udruženje građana Omsk“ označile kao „ekstremističko“ i „stranog agenta“. Čebikin dodaje da sada nema ni važeću ličnu kartu ni pasoš.

Problemi s njihovim ličnim kartama nastali su nakon što su kontaktirali rusku ambasadu u Jermeniji da bi podneli zahtev za pasoše. Čebikin je obavešten da mu je lična karta „zamenjena novom”. Službenik ambasade je ovom aktivisti rekao da mora da „reši problem u svojoj domovini“, dakle u Rusiji.

I Aktivistkinja Olesija Krivcova iz Arhangelska takođe je htela da zatraži pasoš, nakon čega je i njena lična karta proglašena nevažećom. Ona se u Rusiji nalazi na popisu „terorista i ekstremista“ zbog optužbi za „diskreditaciju Oružanih snaga Ruske Federacije“ i „opravdavanje terorizma“. Mlada žena je uhapšena 2023., ali je uspela da pobegne iz kućnog pritvora u Norvešku, gde sada radi kao novinarka.

Krivcova je za DW rekla da je slučajno saznala za poništenje lične karte. Želela je da proveri status dokumenta nakon što je saznala kakav problem imaju njene kolege iz Omska.

„Pre četiri mjeseca sve je bilo u redu. Tada sam otišla u ruski konzulat i službenica mi je skenirala ličnu kartu. Aktivistkinja sumnja da su joj poništili ličnu kartu zbog neobičnog potpisa na dokumentu. „Kad sam je primila, nisam želela da potpišem, ali sam ispod dokumenta stavila reč sloboda i simbol pacifizma“, kaže ona, ali to ne može biti razlog za poništenje lične karte, tvrde njeni advokati. Da bi se saznao razlog poništenja trebalo bi pokrenuti tužbu u Rusiji.

Razlozi za anuliranje dokumenata

Ruske vlasti navode formalni razlog za poništenje ličnih karti, na primer, „to što su u dokumentu navedene lažne informacije“, kaže advokat ruskog projekta za ljudska prava „Pervij odel“, Maksim Oleničev. Zajednica advokata i novinara brani građane nepravedno optužene za zločine protiv države u Rusiji.

Oleničev ističe da je bez važeće ruske lične karte nemoguće obavljati bilo kakve transakcije u Rusiji, uključujući novčane transfere ili prodaju nekretnina. Bez lične karte građani Rusije ne mogu da dobiju pasoš koji im je potreban za daljnje putovanje i boravak u drugim zemljama.

Bivši savetnik ruske misije pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi Boris Bondarjev, koji se protivi ratu u Ukrajini, smatra da ukidanje ruskih ličnih karti još nije poprimilo sistemski karakter. Međutim, ističe da posebno regionalne vlasti u Ruskoj Federaciji koriste ovu metodu represije. Bivši diplomata ne isključuje mogućnost da se to u budućnosti proširi i na ostale opozicionare, prenosi DW.