Oduvek postoji priča da neki muškarci mnogo teže podnose viruse nego žene, i internet je prepun mimova o tome.
Prema Kembridžskom rečniku, muški grip je „bolest poput prehlade koja nije ozbiljna, ali koju osoba koja je ima tretira kao ozbiljniju, obično kada je ta osoba muškarac“.
Prema „Urbanom rečniku“, muški grip je „bolniji od porođaja“.
Naravno, to nije bolest koja može da se dijagnostikuje, i ne treba da se generalizuje da su svi muškarci bespomoćni fatalisti kada im samo curi nos, dok su sve žene jake.
Ali, stručnjaci kažu da se u srži te šale nalaze neke fascinantne imunološke razlike koje postoje između polova, ne samo kod ljudi, već i kod nekih drugih vrsta.
„Postoji nešto u ideji da muškarci i žene, muško i žensko, različito trpe posledice infekcije“, kaže Marlen Zuk, profesorka ekologije, evolucije i ponašanja na Univerzitetu u Minesoti.
Muški slabiji imunski sistem
Postoje jaki dokazi da su muškarci skloniji teškim infekcijama nego žene kada se razbole. To se videlo na početku pandemije kovida, kada su muškarci imali veće stope hospitalizacije i smrtnosti. Isto je važilo i tokom pandemije gripa 1918. godine, kada je umrlo mnogo više muškaraca nego žena, piše Njujork tajms.
Deo ovoga bi mogao da se objasni ponašanjem, rekao je dr Metju Memoli, glavni istraživač u Nacionalnom institutu za alergije i zarazne bolesti. Istraživanja pokazuju da muškarci generalno preduzimaju manje mera predostrožnosti kako bi izbegli da se razbole, kao što je nošenje maske ili pranje ruku. Muškarci su takođe skloniji nezdravim navikama, poput pušenja ili konzumiranja alkohola, i manje su skloni da se obrate lekaru, što sve može da dovede do lošijih ishoda kada se razbole.
Ali, studije na životinjama i ljudima pokazuju da postoje biološke razlike kada je u pitanju muški i ženski imunski sistem.
„Žene često proizvode ili razvijaju jače imunološke odgovore“, bez obzira na to o kojoj se bolesti radi, rekla je Sabra Klajn, profesorka molekularne mikrobiologije i imunologije na Univerzitetu Džons Hopkins.
Razlike između polova se javljaju čak i pre nego što se infekcija učvrsti. Ženske imunske ćelije brže otkrivaju strane uljeze, poput virusa ili bakterija. Kada se identifikuje pretnja, ženski imunski sistem oslobađa više inflamatornih proteina, nazvanih citokini. Takođe proizvodi više antitela kao odgovor i na viruse i na vakcine, što pomaže u borbi protiv infekcije.
Naravno, postoje individualne razlike, ali žene su „sklonije da mnogo brže pokreću te vrste odgovora i imamo veću aktivaciju i veću proizvodnju“ imunskih proteina, rekla je dr Klajn.
Šta objašnjava ove razlike?
Smatra se da genetika igra važnu ulogu. Nekoliko gena koji su uključeni u imunski sistem nalaze se na X hromozomu, a žene imaju dva X hromozoma, a muškarci jedan. Posledica toga je da su funkcije tih gena, poput otkrivanja virusa ili proizvodnja citokina, blago pojačane kod ženskog pola tokom infekcije, rekla je Monserat Anhuera, vanredna profesorka biomedicinskih nauka na Veterinarskom fakultetu Univerziteta u Pensilvaniji.
Polni hormoni su verovatno važan faktor. Čini se da testosteron ublažava neke aspekte imunskog funkcionisanja, poput proizvodnje antitela, dok estrogen to pojačava, mada je pokazano da estrogen takođe suzbija inflamatorni odgovor imunskog sistema.
Malo je istraživanja o tome zašto postoji ova razlika u imunitetu između muškaraca i žena, ali stručnjaci kažu da je to verovatno posledica evolucije i razmnožavanja. Dr Zuk je postavila hipotezu da su ove razlike nastale kao neka vrsta kompromisa, gde je muška biologija dala prioritet razmnožavanju u odnosu na dugovečnost, dok je za žene „bolje samo da se brane od bolesti i da budu tu da brinu o svom potomstvu“.
Da li onda „muški grip“ postoji?
Ne tako brzo.
Istraživanja su pokazala da su zapravo žene te koje prijavljuju najgore simptome kada imaju blagu respiratornu infekciju. U jednoj studiji gde su naučnici namerno zarazili zdrave mlade ljude virsom gripa, žene su imale veći broj simptoma i osećale su se lošije od muškaraca. To je zato što jači imunski sistem može da ispoljava veći broj i mnogo, mnogo teže simptome, kaže dr Klajn, bar tokom blage bolesti. U stvari, mnoge stvari koje osećamo kada smo bolesni – groznica, umor, zapušenost – uzrokovane su reakcijom tela na infekciju.
„Žeite da imate jak imunski sistem jer vam on pomaže u zaštiti od bolesti i pomaže u otklanjaju bolesti“, kaže dr Memoli, inače vođa studije o gripu. „Ali, vaš imunski sistem, ako je previše aktivan, zapravo vam može naštetiti.“
Oštećenja izazvana imunskim sistemom takođe mogu dovesti do dužeg trajanja simptoma. U ekstremnom primeru ovoga, žene s sklonije da dožive postinfektivni sindrom, poput dugog kovida, verovatno delimično zbog preaktivnog imunskog sistema.
Ko god da ste, jadan je osećaj kad ste bolesti. Zato, ko god da je u vašem životu bolestan, muškarac ili žena i žali se na to, ne prevrćite očima, već ga ohrabrite da ode kod lekara.
Post Views: 48
