Zapadni zvaničnici optužuju Rusiju za 59 napada i drugih incidenata širom Evrope

Zapadni zvaničnici optužuju Rusiju i njene pomagače da su organizovali desetine napada i drugih incidenata širom Evrope od početka ruske invazije na Ukrajinu pre tri godine, pokazuju podaci koje je prikupila agencija Asošiejted pres.

Zvaničnici navode da ta kampanja izazivanja poremećaja predstavlja produžetak rata ruskog predsednika Vladimira Putina, sa ciljem sejanja podela u evropskim društvima i podrivanja podrške Ukrajini.

Agencija Asošiejted pres navodi da je dokumentovala 59 incidenata u kojima su vlade evropskih država, tužioci, obaveštajne službe ili drugi zapadni zvaničnici okrivili Rusiju, grupe povezane sa Rusijom ili njenu saveznicu Belorusiju za hakerske napade, širenje propagande, planiranje ubistava ili za vandalizam, podmetanje požara, sabotaže ili špijuniranje od početka invazije u februaru 2022. godine.

Među incidentima ima raznih – od punjenja izduvnih cevi automobila pur penom u Nemačkoj i kovanja zavere za postavljanje eksploziva u teretne avione preko paljenja prodavnica i muzeja do hakerskih napada na političare i važnu infrastrukturu i špijuniranja od grupe osuđene u Velikoj Britaniji.

Šef britanske spoljnoobaveštajne službe Ričard Mur ukazao je u novembru da je reč o „zapanjujuće bezobzirnoj kampanji“.

Umešanost Rusije je često teško dokazati i Kremlj negira da stoji iza kampanje sabotaža protiv Zapada, ali sve više vlada javno pripisuje te napade Rusiji.

Džejms Apaturaj, zvaničnik NATO-a zadužen za odgovor alijanse na takve pretnje, rekao je za AP da kampanja ima dvostruku svrhu – jedna je stvaranje „političke uznemirenosti“ i podrivanje podrške građana njihovim vladama, a druga je potkopavanje podrške Ukrajini.

Uz stručnjake, AP je tokom istrage razgovarao sa 15 zvaničnika, među kojima su dva premijera i predstavnici pet evropskih obaveštajnih službi, tri ministarstva odbrane i NATO-a.

Stručnjaci navode da je ruska kampanja posebno zabrinjavajuća u vreme kada dalja podrška SAD Ukrajini nije izvesna i kada evropski saveznici dovode u pitanje pouzdanost Vašingtona kao bezbednosnog partnera i saveznika.

Incidenti su različiti, a najviše ih je bilo u zemljama koje pružaju veliku podršku Ukrajini.

Neki incidenti su imali potencijal za katastrofalne posledice, uključujući masovne žrtve – na primer, kada su paketi eksplodirali u magacinima u Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Zapadni zvaničnici su naveli da sumnjaju da su paketi deo šire zavere ruske obaveštajne službe sa ciljem postavljanja bombi u teretne avione koji lete ka SAD i Kanadi.

U jednom od slučaja, zapadne obaveštajne agencije tvrde da su otkrile rusku zaveru za ubistvo šefa velikog nemačkog proizvođača oružja koji snabdeva Ukrajinu oružjem.

Evropske vlasti istražuju nekoliko slučajeva oštećenja telekomunikacione infrastrukture u Baltičkom moru, uključujući električni kabl koji povezuje Estoniju i Finsku. Finske vlasti su tim povodom zadržale brod za koji sumnjaju da je deo ruske „flote u senci“, koju Moskva koristi da izbegne sankcije.

Kada je preko lažnog sajta, koji je imitirao veb stranicu ministarstva odbrane Francuske, objavljeno da se građani pozivaju da se bore u Ukrajini, francuski ministar je to osudio kao rusku dezinformaciju.

Nemačke vlasti sumnjaju da je Rusija stajala iza kampanje za blokiranje mnogih izduvnih cevi automobila uoči parlamentarnih izbora u toj zemlji 23. februara, rekao je neimenovani zvaničnik jedne obaveštajne službe iz Evrope.

Takođe, zvaničnici Estonije, Poljske, Letonije i Finske optužili su Rusiju i Belorusiju da usmeravaju migrante na njihove granice.

Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je za AP da Kremlju do sada nisu pokazani „nikakvi dokazi“ koji bi potkrepili navedene optužbe i dodao da Moskva „svakako u potpunosti odbacuje“ sve takve tvrdnje.