Lepo vreme izmamilo je Novosađane u bašte kafića, koji koriste svaki slobodan trenutak da uhvate koji zrak sunca, uz omiljenu produženu sa mlekom ili čašu piva.

Najveći broj ljudi i ne razmišlja o troškovima i naknadama novosadskih kafedžija za postavljanje bašti i koje sve propise moraju da ispune.

Neke se, doduše nalaze na mestima gde građani smatraju da im nije mesto, a nije retkost ni da ugostitelji žrtvuju i uzurpiraju malobrojne zelene površine, kako bi postavili koji sto i suncobran više, u želji za što većom zaradom.

Neki od njih postavljaju i ilegalne bašte, rizikujući tako astronomske kazne i zatvaranje kafića, jer im je puno da dnevno izdvoje 18 dinara po kvadratnom metru bašte.

Zvuči malo, ali kako kažu u Udruženju ugostitelja Novog Sada, u zavisnosti od veličine bašte i lokacije na kojoj je postavljena, mesečni zakup tog prostora može da košta i do 1.000 evra.

Prošle godine zbog situacije sa koronom nisu naplaćivane bašte, od ove godine povratak na stari režim

Predsednik Udruženja ugostitelja Novog Sada Milenko Mijić priča za Blic da se u njegovoj branši vodi konstantna borba za opstanak, te da su u stalnom kontaktu sa Unijom poslodavaca i Privrednom komorom, tražeći olakšice za njihovu delatnost, jer su troškovi prosečnog lokala veoma veliki.

– Jedan prosečan iole ozbiljniji ugostiteljski objekat ima 100 kvadrata i isto toliku ili upola manju baštu leti, sa oko 10 radnika. To su veoma veliki troškovi, ali mi se borimo da opstanemo obogaćujući našu ponudu i uslugu. Ljudi vole da sede u baštama kada je lepo vreme pa je i to jedan od načina da ih privučemo i da zaradimo.

Prošle godine nam je gradska vlast izašla u susret i nije naplaćivala bašte, ali su one svakako zbog tada važećih antiepidemijskih mera mahom bile prazne. Od ove godine vraćamo se na stari režim naplate od 18 dinara po kvadratnom metru, u zavisnosti od lokacije, pa su nam opet izašli u susret i omogućili nam da plaćamo u ratama – objašnjava Mijić za Blic.

Građani se ponekad žale na izgled bašti, jer smatraju da ruže grad

Međutim, to je u nekim mesecima neisplativo jer se zakup računa od 15. marta do 15. novembra kada retko ko i sedi u baštama. Udarni su kraj aprila i maj, zatim letnji meseci i rana jesen, do kraja septembra, kada već postaje hladno i u nekim gradovima ne može da se sedi napolju.

Pojedini građani žale se i na izgled bašti koje, kako kažu, ponekad ruže deo grada u kome su postavljene, a pogotovo centar gde mnoge „štrče“ i ne uklapaju se u čitav ambijent starog jezgra grada.

Foto: Nenad Mihajlović / RAS Srbija

– Slažem se da to može da bude uređenije i mi se zalažemo recimo da u centru budu jednoobrazni suncobrani ali je nezgodno naterati ugostitelje da svi, na primer, imaju iste ili slične stolice. Neki veći lokali koji hoće luksuz nabavljaju skuplji mobilijar, neki postavljaju cveće i na druge načine ulepšavaju bašte, dok neki mali ugostitelji jednostavno to ne mogu finansijski da isprate. Ipak, svi se trudimo da te bašte ipak liče na nešto, a ne da budu ruglo. U krajnjem slučaju, da je tako, ne bismo mogli ni da dobijemo dozvolu za postavljanje bašte koje se redovno kontrolišu – naglašava Mijić.

Potrebna dokumentacija se sastoji iz tri dela

Da je to zaista tako potvrdili su za i nadležni iz Gradske uprave za komunalne poslove, koji kažu da je postupak dobijanja dozvole za postavljanje letnje bašte propisan odredbama Odluke o uređenju Grada Novog Sada.

Odlukom je propisana dokumentacija koja se predaje uz zahtev za postavljanje letnje bašte. Ona se sastoji iz tri dela.

Deo koji se tiče tehničkih uslova za postavljanje letnje bašte izrađuje JP „Urbanizam“, Zavod za urbanizam Novi Sad. Zatim, tu je ugovor o održavanju čistoće, koji se zaključuje sa JKP „Čistoća“ Novi Sad. Na kraju, potreban vam je ugovor o obnovi javne zelene površine, zaključen sa JKP „Gradsko zelenilo“ Novi Sad, ukoliko se letnja bašta postavlja na javnoj zelenoj površini.

Ugostiteljima je potrebna i potvrda o izvršenoj registraciji (PIB) i dokaz o uplati Gradske administrativne takse u iznosu od 700 dinara.

Nadzor vrše komunalni inspektori

– Površina koju letnja bašta može zauzimati se određuje Tehničkim uslovima koje izrađuje JP „Urbanizam“ Zavod za urbanizam Novi Sad i ista zavisi od prostornih mogućnosti za postavljanje letnje bašte. Shodno odredbama Odluke o uređenju Grada Novog Sada, nadzor nad primenom njenih odredbi vrši Gradska uprava za inspekcijske poslove. U slučaju da bašta nije postavljena u skladu sa Rešenjem koje je izdao nadležni organ, Komunalni inspektor preduzima mere u okviru svojih ovlašćenja – napominju u Gradskoj upravi za komunalne poslove.

Dodaju da se naknada za korišćenje javne površine plaća shodno odredbama Odluke o naknadama za korišćenje javnih površina na teritoriji Grada Novog Sada, a utvrđivanje, naplatu i kontrolu naplate obavlja Gradska poreska uprava.

Ugostiteljima omogućeno plaćanje naknada u ratama

– Nakon dobijanja rešenja o odobrenju zauzeća javne površine za postavljanje letnje bašte, LPA utvrđuje rešenjem iznos Naknade za korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe, osim radi prodaje štampe i knjiga i dr. Utvrđeni godišnji iznos naknade u fiskalnoj godini se plaća u 12 jednakih mesečnih rata, do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Visina utvrđene naknade zavisi od perioda zauzeća javne površine, ukupno zauzete površine u m2, kao i cene iskazane po zoni koja je definisana Odlukom o naknadama za korišćenje javnih površina na teritoriji Grada Novog Sada – objašnjavaju sagovornici Blica.

U zavisnosti od zone u kojoj je bašta varira i visina naknade

Za postavljanje letnjih bašti u prvoj gradskoj zoni košta 18 dinara po kvadratu, u drugoj zoni 13 dinara i u trećoj zoni 11 dinara. Za korišćenje javne zelene površine, visina naknade utvrđuje se tako što se iznos naknade iz ovog tarifnog broja uvećava za 100 odsto.

Slična je situacija sa korišćenjem javnih površina u strogom centru grada u ulicama: Zmaj Jovinoj, Kralja Aleksandra, Pozorišnom trgu, Trgu slobode, Dunavskoj, Modene, Njegoševoj, Svetozara Miletića, Mite Ružića, Laze Telečkog i Katoličkoj porti, gde se visina naknade utvrđuje tako što se iznos naknade iz ovog tarifnog broja uvećava za 100 odsto.

Za korišćenje javnih površina u širem centru grada u ulicama: Pašićevoj od Zmaj Jovine do Grčkoškolske, Ise Bajića, Ilije Ognjanovića, na Trifkovićevom trgu, pa i na frekventnim saobraćajnicama kao što su Bulevar Mihajla Pupina i Bulevar oslobođenja, visina naknade utvrđuje se tako što se iznos naknade iz ovog tarifnog broja uvećava za 50 odsto.

Izvor: Zlatko Čonkaš za Blic

Zbog bahatih kafedžija uklonjena zelena oaza na Ribljoj pijaci, zamenio je behaton (FOTO)

Original Article

(Visited 4 times, 1 visits today)