NA 2023. džudista Nemanja Majdov (27) može da gleda sa ponosom. U novembru se u Monpeljeu okitio evropskom titulom, čime je posle svetskog zlata iz 2017. objedinio krune. Time je napravio i odličnu uvertiru pred 2024, koja bi za njega lično, ali i celokupni borilački sport u Srbiji, mogla da ima istorijski značaj. Ako osvoji najsjajnije odličje na OI u Parizu, postao bi prvi i jedini naš muški borac sa tri najprestižnija trofeja u sportskom svetu. Za božićni dvobroj „Novosti“, momak iz Istočnog Sarajeva, član Crvene zvezde, govorio je o velikoj prilici, mučnom periodu koji je ostao iza, bliskosti sa Novakom Đokovićem…

ЗА ШАМПИОНЕ НЕМА ПРЕПРЕКА: Немања Мајдов, европски шампион у џудоу за Новости о Ђоковићу, ОИ у Паризу...

FOTO: Profimedia

Vratili ste se posle teške povrede koja je iziskivala čak šest operacija, pa osvojili evropsku krunu. Na koji način ste uspeli da prevaziđete nedaće?

– Tri meseca pre EP imao sam šestu operaciju kolena. Iz toga sam se vratio i najpre osvojio grend slem u Abu Dabiju, a onda i evropsku titulu. Povrede su sastavni deo života sportiste. Neko ima sreće, neko i ne po tom pitanju, ali smatram da nijedna povreda pravog šampiona ne može da zaustavi na njegovom putu. Ne prihvatam ta opravdanja, jer ko želi da uspe, uvek će pronaći način. Težak period ti ojača karakter. Neverovatan je podvig posle svega vratiti se na strunjaču, pa još i osvajati medalje. Sve su to bila božja iskušenja koja su me duhovno osnažila i posle kojih sam još dublje ušao u veru.

Očekuje se da obezbedite vizu za OI u Parizu ovog leta. Kada bi trebalo da osigurate normu za Grad svetlosti?

– U džudou se norma za Igre jako teško uzima, jedan je od najzahtevnijih sportova za uzimanje olimpijske vize. Gledaju se rezultati u prethodne dve godine, moraš konstantno da budeš u prvih 20 na svetskoj listi. Trenutno sam peti i imam normu, ali moram da je sačuvam do marta, kada se završava bodovanje. Evropska titula mi ne garantuje put u Pariz. Malo mi je krivo što ljudi ne prave razliku između džudoa i ostalih borilačkih sportova. U našem sportu je ubedljivo najveća konkurencija, svih 27 miliona džudista su pod jednom federacijom, nema 16 različitih saveza i verzija, ne može da bude po deset svetskih šampiona. U džudou, ako si osmi u svetu, znaš da si osmi.

Bravo za RK Beograd

KAKO komentarišete podvig RK Beograd koji je 2023. osvojio Ligu šampiona?

– Odradili su sjajan posao, pokazali energiju i zajedništvo. Pobedili su velike klubove. Svaka čast tim momcima. Za moj klub Crvenu zvezdu je ovogodišnja bronza šesta uzastopna medalja u takmičenju. Ali, šteta, jer smo imali odličan tim, ali i pritisak zbog kojeg nismo uživali na tatamiju. Napravili smo grešku jer smo previše priželjkivali zlato, a to nije dobro. Upisali smo ga i pre nego što su borbe počele.

Jedan ste od retkih srpskih boraca sa svetskom i evropskom titulom. Ako dođe olimpijsko zlato, uz karatistkinju Jovanu Preković, postali biste jedini sa tri najveća naslova, postali biste najuspešniji srpski džudista svih vremena. Koliko vas to saznanje motiviše i inspiriše?

– Naravno da imponuje taj status, ali se ni najmanje ne opterećujem. Gledam da živim dan za danom, da uživam u karijeri i u svojoj porodici. Puno poštovanje za Jovanu Preković, ona je velika šampionka i nije lako ni u jednom borilačkom sportu učiniti tako nešto međutim, džudo i karate ne mogu da se porede ni u jednom osnovu. Zapravo, džudo je na mnogo većem nivou u odnosu na sve borilačke discipline po svakom aspektu.

Kakav je plan priprema za olimpijsku godinu?

– Plan je isti, sve radim kako radim. Kome Bog bude naklonjen taj dan, on će biti olimpijski šampion. Ideja je da radim jedan grend slem pre Igara, a na mesec dana će biti organizovano i Svetsko i Evropsko prvenstvo, što je zahtevno i ne znam zašto je tako u olimpijskoj godini. Moram da nastupam na tim takmičenjima kako bih odbranio bodove. Ima dosta do Olimpijade, dobro ću se spremiti, samo da ne bude povreda i nema šta – krst i mač i samo napred!

Samo nek je Bog blizu nas

Koje su vam novogodišnje želje za 2024?

– Najbitnije što ću da poželim jeste da svi budemo zdravi, veseli, složni i srećni. Da živimo blizu boga i da je on uz nas. Da moja deca i porodica budu zdravi, jer je to najvažnije, a za rezultate ćemo da se pobrinemo sami.

Poznato je da ste prijatelj za Novakom Đokovićem. Koliko vam on služi kao inspiracija?

– Nole je naša najveća legenda, na najbolji način predstavlja Srbiju u svetu. Veliki mi je prijatelj, poštujemo se, cenimo i inspirišemo međusobno. Naši sportovi ne mogu da se porede. Njemu je potrebna velika izdržljivost za mečeve od četiri-pet sati, a meni ogromna snaga za pet do deset minuta borbe. Zato nam se razlikuju i ishrana i trening. Jedino je slična mentalna snaga i način razmišljanja u toku meča i u situacijama gde čovek ne može normalno da misli. Saznali smo da imamo tu sličnost tek kada smo se upoznali i takav mentalni sklop razdvaja obične ljude od šampiona.

Pružiti šansu našoj deci

KAKO gledate na trend sve većeg broja naturalizovanih reprezentativaca u borilačkim sportovima? U džudou ih nemamo.

– Imam podeljeno mišljenje. Odlično je da dovedemo stranca i on uzme medalju za Srbiju međutim, opet mi se ne sviđa, jer smatram da imamo dovoljno kvalitetne dece. Posedujemo jedan od najjačih mentaliteta u svetu, dobru genetiku i uslove za sport. Zato ne vidim razlog zašto dovoditi stranca, jer zauzima mesto našem detetu. Poštujem sve koji su došli da se bore za Srbiju, nemam ništa protiv njih, ali mi preovladava stav da uvek pre treba pružiti šansu našim ljudima.

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv „Novak, pariske priče„. Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Originalni tekst