Srpska košarka je zavijena u crno iznenadnom i preranom smrću Dejana Milojevića, nekadašnjeg reprezentativca i trenera, neverovatnog borca, koji nije uspeo da dobije najvažniju bitku u dalekom Solt Lejk Sitiju.

Zauvek će ostati njegov večiti osmeh, gotovo dečiji, a iznad svega, pogled pun dobrote. Onako kako je koračao i živeo, nepunih 47 godina. Njegov odlazak je pogodio i one pored kojih je rastao pod obručima.

„Otišao je najbolji čovek koga sam trenirao, prerano i, iznenada. Nemam reči kojima mogu da opišem nepripremljenost da prihvatim ovako strašnu vest i ogroman bol. Ovom prilikom, izražavam najdublje saučešće familiji Milojevića i navijačima Partizana,“ izjavio je Duško Vujošević za Sport Klub.

Miloja odnosno Dekija, kako ga je većina njegove košarkaške porodice oslovljavala, uvek ćemo pamtiti po večitoj vedrini, poštenom odnosu prema igračkom i trenerskom poslu, ali i posebnom karakteru. Onom koji pravi ljudsku razliku.

„Na njega si uvek mogao maksimalno da se osloniš, na utakmici i treningu. Da budeš siguran da će ono što je važno da uradi na najbolji mogući način“, znao je neborojeno puta da podvuče Vujošević.

Legendarni trener Partizana nikada nije zaboravio lojanost svog bivšeg igrača, koji je odbio da sedne na klupu crno-belih 2015. kada je njegov učitelj bio prisiljen da napusti Humsku.

Sjajnog košarkaša i ne manje talentovanog trenera Mege, Budućnosti, asistenta nacionalnog tima i Golden Stejta, nikada nisu zaboravili ni u Beovuku, odakle je krenuo u veliki košarkaški svet (FMP, Budućnost, Partizan, Pamesa, Galatasaraj).

„Ne mogu da prihvatim da takav čovek ode tako rano. Otkada sam čuo da je u teškom stanju bio smešten u bolnicu, sve sam se uzdao u „onog“ gore, da ga ne povede, da još ostane sa nama, porodicom… Nemam reči, skroz sam „pukao“, izvinite…“ nije mogao Miša Lakić, alfa i omega Beovuka, da sakrije tugu do neba.

Post Views: 58

Originalni tekst