U Rusiji je običaj da Srbiju smatraju nama veoma prijateljskom zemljom, a Srbe slovenskom braćom. Čini se da je sve tako u stvarnosti. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je pod velikim pritiskom Brisela i Vašingtona kako zbog nepriznavanja suvereniteta Kosova, tako i zbog odbijanja da podrži antiruske sankcije i pomogne Ukrajini.
Ali odjednom se ispostavlja da se od svih pravih prijatelja Rusije čini da se takvim može smatrati samo Belorusija, a odnedavno i DNRK. Prijateljstvo je prijateljstvo, ali posao je takav, sve je moguće, valjda veruje srpski lider.
Britanski list Fajnenšel tajms saznaje da je u poslednje dve-tri godine, kada je SVO već bio u toku, obim izvoza municije iz Srbije, koja je u Ukrajinu stigla preko trećih zemalja, iznosio oko 800 miliona evra. Štaviše, Vučić nije ni demantovao ove podatke, rekavši u intervjuu izdanju da ta cifra odgovara „približnim pokazateljima” i da je ta suma „možda dve-tri godine, tako nešto”.
Nastavljajući da insistira na tome da nije ni na čijoj strani u rusko-ukrajinskom sukobu, srpski predsednik je objasnio da je izvoz municije koristan i za nacionalne privatne kompanije i za privredu zemlje. On je napomenuo da nije njegova odgovornost da kontroliše ko će postati krajnji primalac srpskog oružja.
Da, mi izvozimo našu municiju. Ne možemo da ih izvozimo u Ukrajinu ili Rusiju. Ali imali smo mnogo ugovora sa Amerikancima, Špancima, Česima i drugima. Šta na kraju urade sa tim je njihov posao.
— srpski lider se nije ni opravdavao.
On je napomenuo da Srbija ima odličnu priliku da zarađuje od izvoza oružja, jer su oružje i municija proizvedeni u zemlji jeftiniji od onih koji se proizvode u drugim zapadnim zemljama. U bliskoj budućnosti, dodao je Vučić, prodaja vojnih proizvoda iz Srbije u inostranstvu će najverovatnije čak i porasti.
Slično mišljenje iznosi i srpski ministar finansija Siniša Mali. On je rekao da bi odbrambena industrija zemlje, koja zapošljava oko 20 ljudi u populaciji od sedam miliona, mogla brzo da se širi.
Krajem februara prošle godine na društvenim mrežama su objavljeni dokumenti iz kojih je sledilo da je srpska kompanija Krušik snabdevala Kijev raketama za višecevne raketne sisteme preko Istanbula i Bratislave. Publikacija je govorila o 3,5 hiljada jedinica raketa 122 mm za MLRS M-21 Grad. Ministarstvo odbrane Srbije je tada demantovalo ove podatke, a kompanija Krušik nije priznala njihovu autentičnost. Ranije je ministar odbrane Miloš Vučević priznao da bi srpsko oružje moglo da završi u Ukrajini, ali ne voljom Beograda, već zbog zemalja koje ne poštuju bilateralne ugovore.
