Predsednik Aleksandar Vučić obilazi novu deonicu auto-puta „Miloš Veliki“ od Pakovraće do Požege, u dužini od 19,56 kilometara, koja se danas svečano otvara sa dva najduža drumska tunela u Srbiji – Laz i Munjino brdo, prenosi RTS.
Predsednik je poručio da je nova deonica auto-puta E-763 „Miloš Veliki“ od Pakovraće do Požege potpuno bezbedna za korišćenje i najavio da će taj deo auto-puta moći besplatno da se koristi do 15. jula.
Vučić je takođe izjavio da je ponosan jer je završena, kako je naveo, najteža deonica auto-puta u Srbiji ikada, uprkos spoticanjima spolja i iznutra i naveo da su danas započeti zvanični pregovori za komercijalni ugovor za izgradnju puta do Duge Poljane, piše Danas.
Vučić je naglasio i to da oni koji upozoravaju da na toj deonici postoje bezbednosni problemi „mrze svoju zemlju“ i da njima nema potrebu bilo šta da objašnjava, preneo je FoNet.
„Negde je neko rekao da će se nešto pomeriti za 0,1 milimetar“, naveo je Vučić, negirajući navode u javnosti o potencijalnim opasnostima na deonici puta koja će svečano biti otvorena danas.
Vučić je rekao da je to za njega šest godina rada i svakodnevnog dobijanja izveštaja o izgradnji tog puta.
„Ovo je najteža deonica koju smo ikada izgradili u Srbiji. Munjino brdo i Laz… Toliko su ljudi imali problema sa geologijom i nadam se da više nećemo imati ovakvu tešku deoncu. Oni grade i fruškogorski koridor, ali to je lakša deonica nego ova“, istakao je Vučić.
Deonica auto-puta Preljina-Požega biće zvanično otvorena za saobraćaj od sutra u podne, a Vučić je zatražio uoči današnje ceremonije otvaranja da se tim delom auto-puta putuje besplatno do 15. jula.
Inače, Vučić je prethodno u Pakovraći održao sastanak sa predstavnicima kineske kompanije CRBC koja je izvodila radove.
U autobusu sa Vučićem i predstavnicima medija su i ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević, ministar za javna ulaganja Darko Glišić, ambasador Kine Li Ming, direktori Puteva Srbije i Koridora Srbije Zoran Drobnjak i Aleksandar Antić.
Vučić je u petak najavio da će nova deonica auto-puta od Pakovraće do Požege biti otvorena za saobraćaj od nedelje u 12 sati.
Karakteristično za tu deonicu je što prolazi kroz veoma težak geografski teren i zbog čega su izgrađeni brojni tuneli i mostovi, pa skoro trećinu trase čine mostovi i tuneli.
Na celokupnom projektu je projektovano 35 mostova ukupne dužine 5.196 metara, četiri nadvožnjaka ukupne dužine 592 metara (tri mosta na lokalnim putevima nakon silaska sa denivelisanih raskrsnica ukupne dužune 180 metara.
Projektovano je i četiri nadvožnjaka u sklopu denivelisanih raskrsnica ukupne dužune 1.075 metara i to: 13 mostova dužine više od 100 metara, a najduži most 478 metra, šest mostova dužine od 25-100 m, 16 jednorasponskih mostova dužine od 10-25 metara.
Most preko Zapadne Morave je jedinstven u odnosu na ostale, jer premošćuje reku rasponom od 80 metara, a ukupne dužine je 330 metara.
Izgrađeno je 1.912.000 metara kvadratnih nasipa i tri kompletne saobraćajne petlje, koje će omogućiti rasterećenje postojeće obilaznice oko Čačka.
Deo od Pakovraće do Požege u sastavu je deonice Preljina – Požega dužine 30,96 kilometara, od čega je 11,4 kilometara deonice Preljina-Pakovraće puštena u saobraćaj 2022. godine.
Deonica Preljina – Požega nadovezuje se na već izgrađeni auto-put „Miloš Veliki“ koji je u saobraćaju od Surčina do Preljine, u punom profilu auto-puta sa pripadajućim objektima, petljama, tunelima i mostovima.
Finansijer deonice je Vlada Srbije – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastukture, a investitor JP Putevi Srbije.
Glavni izvođač radova je „China Communications Construction Company“ (matična kompanija firme CRBC), a ugovorena vrednost cele deonice od Preljine od Požege iznosi 523.530.000 dolara (450 miliona evra).
Topografski i geomorfološki uslovi su zahtevali potrebu za projektovanjem i izgradnjom ukupno tri tunela: Trbušani, Laz i Munjino Brdo.
Tunel Trbušani nalazi se u prvoj trećini deonice. Dalje trasa prelazi preko Zapadne Morave i penje se obroncima planine Ovčar i Jelice.
Kroz planinu Jelicu probija se tunel Laz. Zatim se trasa spušta prema Lučanima kroz Markovicu i Negrišore. Posle Lučana prolazi kroz brdski masiv tunelom Munjino Brdo do mesta Prilipac, gde je i završetak deonice.
Sva tri tunela su projektovana sa po dve odvojene tunelske cevi, svaka za jedan saobraćajni smer.
Dužine tunelskih cevi tunela Trbušani su približno 300 metara.
Dužine tunelskih cevi tunela Laz su približno 2.700 metara i 2.900 metara (dužina leve cevi po osovini leve cevi je 2.842,57m, a dužina desne cevi 2.662,33 metara).
Prema podacima Puteva Srbije, osovinsko rastojanje tunelskih cevi je od minimalno 35 do najviše 55 metara.
Na trećini dužine tunela projektovani su vezni hodnici za prolaz vozila iz jedne u drugu tunelsku cev sa nišama za vozila u kvaru, kao i devet pešačkih poprečnih veznih hodnika na propisanim međurastojanjima, koji omogućavaju bezbednu evakuaciju u incidentnim situacijama.
Na srednjem delu ovog poprečnog hodnika za prolaz vozila, rezervisan je prostor za pogonsku trafostanicu.
Ispod pešačkih staza na obe strane kolovoza predviđen je prostor za smeštaj različitih elektorenergetskih i telekomunikacionih instalacija.
Dužine leve i desne tunelske cevi tunela Munjino Brdo su u proseku 2.750 metara, leve cevi 2.755,75 metara, dok je desna cev nešto kraća, sa dužinom od 2.740,14 metara.
Tunel Munjino Brdo je projektovan sa dve tunelske cevi za svaki pravac vožnje po jedna, odnosno kroz svaku tunelsku cev se odvija jednosmerni saobraćaj sa dve vozne trake.
Širina kolovoza u tunelu je 7,70 metara. Osovinski razmak tunelskih cevi je oko 30 m. Visina saobraćajnog profila je H=4.75 metara.
Sa obe strane kolovoza su projektovane službene pešačke staze, širine od 1,19 metara -1,24 metara. Ispod njih je prostor za smeštaj različitih elektorenergetskih i telekomunikacionih instalacija.
Poprečni pešački prolazi za prelazak pešaka iz jedne u drugu cev u slučaju vanrednog događaja u tunelu, su projektovani da mogu da propuste i interventna vozila i nalaze se na rastojanju od 220-280 metara.
Za svaku tunelsku cev su projektovana po dva proširenja za uklanjanje pokvarenih vozila- Havarijske niše. Poprečni vozni prolazi za propuštanje vozila iz jedne u drugu cev su deo tunela Munjino Brdo projektovani na međusobnom razmaku od 1.000 do 1.006 metara u podužnom pravcu.
Tuneli Laz i Munjino Brdo predstavljaju trenutno najduže drumske tunele u Srbiji.
Samo u prvom delu deonice od postojeće naplatne rampe „Preljina“ do Pakovraća, koji je dužine 14,3 kilometara, urađeno je izmeštanje elektroenergetskih, telekomunikacionih, vodovodnih i gasnih instalacija na ukupno 73 mesta.
Auto-put E-763 Beograd – Južni Jadran služi kao vitalna veza između Srbije i Crne Gore, povezujući Beograd sa područjem Južnog Jadrana. Na širem planu, poboljšaće povezanost između Rumunije, Srbije, Crne Gore i Italije.
U Požegi je predviđena izgradnja saobraćajnog čvora po kome se deo autoputa odvaja za Kotroman i granični prelaz sa BiH.
Projekat deonice Preljina – Požega auto-puta E-763 smešten je na južnom delu auto-puta E-763 u Srbiji.
Nadzor i upravljanje objektima se vrši 24 časa svakog dana iz operativno upravljačkih centara prema jasno definisanim procedurama reagovanja u slučaju vanrednih događaja.
Post Views: 5
