Vrhovni sud SAD je u petak presudio da je predsednik Donald Tramp prekršio savezni zakon kada je jednostrano uveo sveobuhvatne carine širom sveta, piše CNN.
Ova odluka je verovatno najvažniji poraz koji je druga Trampova administracija pretrpela pred konzervativnim Vrhovnim sudom, koji je prošle godine više puta stao na stranu predsednika u nizu hitnih odluka o imigraciji, smeni čelnika nezavisnih agencija i velikim rezovima u državnoj potrošnji.
Sudija Roberts: Potrebno jasno odobrenje Kongresa
Predsednik suda Džon Roberts napisao je mišljenje većine, a sud je glasovima 6 prema 3 zaključio da su carine prekoračile zakonska ovlašćenja. Sud, međutim, nije naveo šta treba učiniti sa više od 130 milijardi dolara već naplaćenih carina.
„Predsednik tvrdi da ima izuzetnu moć da jednostrano uvede carine neograničenog iznosa, trajanja i obima“, napisao je Roberts u ime suda. „S obzirom na širinu, istoriju i ustavni kontekst tog navodnog ovlašćenja, mora postojati jasno odobrenje Kongresa da bi se ono primenilo.“
Vanredna ovlašćenja na koja se Tramp pozivao, naveo je sud, „nisu dovoljna“.
Sudije Ejmi Koni Baret i Nil Gorsuč pridružili su se Robertsu i trojici liberalnih sudija u većini. Sudije Klarens Tomas, Semjuel Alito i Bret Kavano izdvojili su mišljenje.
Odbijen argument o predsedničkoj kontroli trgovine
U svom obrazloženju Roberts je odbacio argument administracije da predsednik ima pravo da koristi carine za regulisanje trgovine. To pitanje se pojavilo tokom usmenih rasprava prošle godine, kada je Tramp tvrdio da predsednik ima inherentno ovlašćenje da uvodi carine.
„Kada Kongres dodeljuje ovlašćenje za uvođenje carina, to čini jasno i uz pažljiva ograničenja“, napisao je Roberts. „Ovde nije učinjeno ni jedno ni drugo.“
„Ne polažemo pravo na posebnu stručnost u pitanjima ekonomije ili spoljne politike“, dodao je. „Tvrdimo samo, kao što moramo, ograničenu ulogu koja nam je dodeljena članom III Ustava. U izvršavanju te uloge zaključujemo da IEEPA ne ovlašćuje predsednika da uvodi carine.“
Nema jasnoće o vraćanju novca
Većina od 6 prema 3 nije dala jasan odgovor na praktično pitanje šta učiniti sa novcem koji je administracija već prikupila putem Trampovih carina.
Prema podacima američke Carine i granične zaštite i nedavnom podnesku sudu za međunarodnu trgovinu, savezna vlada je do 14. decembra prikupila 134 milijarde dolara od spornih carina, od više od 301.000 različitih uvoznika.
Ovo pitanje će verovatno morati da reše niži sudovi.
U svom izdvojenom mišljenju sudija Kavano naveo je da sud „danas nije rekao ništa o tome da li i kako bi vlada trebalo da vrati milijarde dolara koje je prikupila od uvoznika“.
Pitanje povraćaja novca bilo je jedno od ključnih u slučaju, a zvaničnici Trampove administracije upozoravali su da bi potencijalne isplate mogle imati razorne posledice po američku ekonomiju.
„Taj proces će verovatno biti haotičan“, napisao je Kavano.
Najznačajniji ekonomski slučaj poslednjih godina
Ovo je bio najvažniji slučaj koji se ticao američke ekonomije i stigao do Vrhovnog suda u poslednjih nekoliko godina. Osporavana je zakonitost Trampovih „carina Dana oslobođenja“, kao i dažbina na uvoz iz Kine, Meksika i Kanade. U pitanju su bile desetine milijardi dolara prihoda koje je država već prikupila.
Takozvane „recipročne“ carine podigle su stope i do 50% za ključne trgovinske partnere poput Indije i Brazila, a za Kinu i do 145% tokom 2025. godine.
Tramp i Ministarstvo pravde predstavili su spor kao pitanje opstanka države, tvrdeći sudijama da „sa carinama smo bogata nacija“, a bez njih „siromašna“. Grupa malih preduzeća koja je osporila dažbine upozorila je da Trampova pozicija predstavlja „zapanjujuće široko prisvajanje vlasti“ da se faktički uvede porez bez nadzora Kongresa.
Tramp se oslanjao na zakon iz sedamdesetih — Zakon o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama (IEEPA) — kako bi uveo sporne dažbine. Taj zakon dozvoljava predsedniku da „reguliše… uvoz“ tokom vanrednih stanja. Administracija je tvrdila da to jasno uključuje pravo na uvođenje carina, dok su preduzeća isticala da se reči „carina“ ili „dažbina“ u zakonu uopšte ne pominju.
Presedani iz Bajdenovih slučajeva i doktrina „velikih pitanja“
To je otvorilo niz složenih pitanja za sam Vrhovni sud, koji je u više slučajeva u vezi sa politikama predsednika Džoa Bajdena presudio da administracija ne može jednostrano preduzimati određene izvršne mere bez izričitog odobrenja Kongresa — posebno kada se radi o „velikim“ političkim ili ekonomskim pitanjima.
Na primer, 2023. konzervativna većina se pozvala na doktrinu „velikih pitanja“ da blokira Bajdenov plan oprosta studentskih dugova. Godinu ranije sud je zaustavio i obavezu vakcinacije i testiranja za 84 miliona Amerikanaca, uz obrazloženje da Kongres nikada nije jasno dao vladi takva ovlašćenja tokom pandemije kovida. Čak su i neki konzervativci smatrali da ista logika treba da važi i za Trampove carine.
Tramp je izneo više protivargumenata, pre svega da carine spadaju u oblast spoljne politike, gde se sudovi tradicionalno oslanjaju na izvršnu vlast.
Predsednik ima i druga, ustaljenija ovlašćenja za uvođenje carina bez saglasnosti Kongresa, ali su ona ograničena uslovima poput vremenskih rokova, što bi otežalo Trampovu strategiju povremenog podizanja i snižavanja barijera kao pregovaračke taktike.
Jedna zakonska odredba, na primer, omogućava predsedniku da podigne carine — ali samo do 15% i najduže na 150 dana. Druga dozvoljava više carine iz razloga nacionalne bezbednosti, ali samo za određene industrije i uz prethodnu istragu Ministarstva trgovine.
Niži sudovi ranije već presudili protiv Trampa
Svi niži sudovi koji su razmatrali Trampove vanredne carine zaključili su da su prekršile savezni zakon, iako iz različitih razloga. U jednom slučaju, koji je pokrenuo njujorški uvoznik vina V.O.S. Selections, Sud za međunarodnu trgovinu je u maju zaključio da IEEPA ne ovlašćuje Trampa za takve dažbine. Tu odluku je kasnije potvrdio apelacioni sud u Vašingtonu.
U drugom slučaju, kompanija Learning Resources iz Ilinoisa podnela je tužbu saveznom sudu u Vašingtonu, koji je takođe presudio protiv Trampa. Slučaj je brzo stigao do Vrhovnog suda, preskačući apelacioni nivo
Sudovi su u oba postupka privremeno stavili presude van snage, omogućivši administraciji da nastavi naplatu carina tokom žalbenih postupaka.
Otvoreno pitanje povraćaja carina uvoznicima
Tokom usmenih rasprava 5. novembra, troje liberalnih sudija delovalo je spremno da stane na stranu preduzeća. Članovi konzervativne većine slali su pomešane signale, dok su Roberts i sudija Baret postavljali teška pitanja i jednoj i drugoj strani.
Važno pitanje bilo je da li bi sva preduzeća imala pravo na povraćaj carina ako sud presudi protiv administracije.
Podnesak je bio odgovor na zahtev grupe uvoznika, uključujući Costco, za privremenu zabranu kako bi se sprečilo konačno obračunavanje njihovih carinskih obaveza — proces poznat kao likvidacija. Oni su tvrdili da je neophodno da se plaćanja ne likvidiraju kako bi mogli kasnije da dobiju povraćaj. Zahtev je, međutim, odbijen.
Sudije su navele da je njihova odluka potkrepljena obećanjem administracije da će vratiti carine naplaćene po IEEPA ako to bude potrebno, čak i ako su obaveze već likvidirane. Administracija je ipak upozorila da bi takav proces verovatno bio dugotrajan i složen.
