Vlada Srbije je 12. marta donela rešenje o upotrebi novca iz budžetske rezerve na osnovu koja je Ministarstvu prosvete odobrena 12,1 milijarda dinara za potrebe „višeg i univerzitetskog obrazovanja i Studentskog standarda“, odnosno radi ispunjenja četvrtog zahteva studenata u blokadi.
Samo pet dana kasnije, 17. marta Vlada usvaja rešenje kojim je u budžetsku rezervu popunila sa 6,27 milijardi dinara, i to tako što je sa ukupno 65 razdela „skinula“ deo novca – pa su tako, između ostalih, umanjena sredstva za rekonstrukciju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu, za opremanje vojske i BIA ali i za formiranje rezervi nafte i gasa.
ŠTA PIŠE U „STUDENTSKOM“ REŠENJU?
Kako je objavila Nova ekonomija, iz rešenja o upotrebi sredstava u vrednosti od 12,1 milijarde dinara vidi se da je novac izdvojen kako bi se obezbedilo finansiranje koji nedostaje za nadoknadu 50 odsto troškova za više univerzitetsko obrazovanje i studentski standard.
Novac je namenjen, objašnjava se, za unapređenje materijalnog položaja i uslova rada zaposlenih u visokoškolskim ustanovama u cilju povećanja kvaliteta, relevantnosti i dostupnosti obrazovanja u Srbiji.
Sredstva u iznosu od skoro 590,6 miliona dinara su namenjena za podršku radu Univerziteta u Novom Sadu, zatim 120 miliona dinara za podršku radu visokih škola, šest milijardi za razvoj visokog obrazovanja i 432 miliona za studentsko stanovanje u Srbiji.
Podsetimo da je zahtev studenata u blokadi bio uvođenje novog davanja koje bi, nakon izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, fakultetima obezbedilo sredstva u visini od 50 odsto ukupne vrednosti ESPB bodova koje bi studenti inače plaćali.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je u nekoliko navrata da je četvrti zahtev ispunjen, uključujući i obraćanje početkom marta, kada je izjavio da je vlada „kroz bilansni prostor obezbedila dodatnih 12,01 milijardu dinara za visoko obrazovanje i studentski standard“.
„Time će ukupna izdvajanja iz budžeta za visoko obrazovanje i studentski standard za 2025. godinu iznositi 72,06 milijardi dinara. Na ovaj način su stvoreni finansijski uslovi za umanjenje školarina za studente za 50 odsto, što je upravo bio jedan od zahteva studentskih plenuma“, rekao je ministar finansija Siniša Mali.
U međuvremenu su u Skupštini Srbije usvojene izmene Zakona o visokom obrazovanju, kada je predsednica parlamenta Ana Brnabić izjavila da je četvrti studentski zahtev ispunjen.
KAKO JE VLADA PONOVO POPUNILA BUDŽETSKU REZERVU?
„Rupa“ u budžetskoj rezervi, međutim, ubrzo je dopola popunjena, i to rešenjem Vlade Srbije donetim na sednici 17. marta i objavljenim dan kasnije u Službenom glasniku.
Tim aktom, u tekuću budžetsku rezervu, odnosno intervencijska sredstva Ministarstva finansija prenosi se 6,27 milijardi dinara „radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za finansiranje rashoda i izdataka koji nisu bili poznati u postupku donošenja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu“.
Ovim rešenjem Vlada je sa ukupno 65 razdela aktuelnog budžeta skinula ukupno 6,27 milijardi dinara, a u rešenju u Službenom glasniku navedeno je i ko je sve ostao bez dela novca.
Tako Ministarstvo zdravlja sada ima 325 miliona dinara manje za projekat rekonstrukcije Univerzitetskog kliničkog centra.
I samo Ministarstvo prosvete, „dobitnik“ u prethodnom rešenju, ostaje bez 222 miliona dinara za „izgradnju obrazovno-naučnih centara“, a smanjena je i suma planirana za „program integralnog razvoja Srbije“ Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) sa čijeg razdela je „skinuto“ 478 miliona dinara.
MGSI je, inače, ostao i bez nešto više od milijarde dinara za izgradnju Centra za obuku članova posade brodova, što ipak nije i najveći pojedinačni iznos u okviru rešenja o „vraćanju“ novca u budžetsku rezervu.
Vojska je ostala bez najveće sume u ovom „prepakivanju“ budžetske rezerve, pošto joj je novac za „oeracije i funkcionisanje“ umanjen za 1,68 milijardi dinara, dok je BIA ostala bez 28,2 miliona dinara.
Smanjenja budžeta nije pošteđena ni Uprava za rezerve energenata, kojoj je budžet umanjen za 83,6 miliona dinara za formiranje i održavanje obaveznih rezervi nafte, derivata nafte i prirodnog gasa.
Svoj „doprinos“ dao je i EXPO, za koji su Ministarstvu privrede sredstva u ovoj godini smanjena za 100 miliona dinara, a još toliko uzeto je i Ministarstvu nauke za podršku rada BIO4 kampusa koji se gradi u Beogradu.
ŠTA JE BUDŽETSKA REZERVA?
Kako je Fiskalni savet u prošlogodišnjoj analizi upotrebe budžetske rezerve pojasnio, Vladi je dozvoljen određeni nivo fleksibilnosti prilikom izvršavanja budžeta, ali s jasnim ograničenjima.
Budžet koji usvoji Narodna skupština nikad se ne može do poslednjeg dinara realizovati u skladu s planom, naveo je Fiskalni savet i objasnio se ne mogu predvideti sve okolnosti u kojima će se prikupljati javni prihodi i izvršavati javni rashodi, te da su neizbežna manja tehnička odstupanja i greške prilikom projekcije brojnih pojedinačnih budžetskih aproprijacija.
„Zbog svega toga, tokom godine dozvoljene su određene korekcije budžeta bez učešća Parlamenta, što se u praksi realizuje preko
tekuće budžetske rezerve. Tekuća budžetska rezerva u osnovi se popunjava sredstvima koje budžetski korisnici nisu tokom godine realizovali u skladu s inicijalno predviđenim budžetom. Ta sredstva onda se odlukom Vlade preusmeravaju na korisnike i projekte za
koje se pokaže da za njih budžetom nije bilo predviđeno dovoljno sredstava“, istakao je Savet.
Zakonski dozvoljen maksimalan iznos sredstava koja se mogu preusmeriti preko budžetske rezerve odnosno bez odobrenja Skupštine trenutno iznosi četiri odsto prihoda republičkog budžeta, što je u 2024. odgovaralo sumi od 700 miliona evra.
U ovogodišnjem budžetu, budžetska rezerva planirana je na nešto više od 53 milijarde dinara ili 452 miliona evra.
Post Views: 65
