Fiskalni savet Srbije objavio je mišljenje o Nacrtu fiskalne strategije za 2026. godinu, sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu, u kome skreće pažnju na „dostižne“ ciljeve poput održanja deficita na tri odsto u tom periodu, uz očuvanje održivosti nivoa javnog duga.
Sa druge strane, Savet upozorava da država planira da u narednim godinama održi izuzetno visok nivo javnih investicija, od oko sedam odsto BDP-a godišnje, prevashodno zbog projekta EXPO 2027 i pratećeg programa „Skok u budućnost“, a deo se odnosi i na kupovinu borbernih aviona Rafal.
Fiskalni savet ovde upućuje jedno od najozbiljnijih upozorenja.
Rizik da troškovi projekata premaše plan
Strategijom je, kako ističe Fiskalni savet, najavljeno sistemsko unapređenje u upravljanju javnim investicijama, ali tek od 2028. godine – kada beogradski EXPO bude završen.
Naglašavaju i da je Savet u svojim ranijim izveštajima utvrdio da se većina investicionih ulaganja države trenutno realizuje mimo standardnih procedura, putem međudržavnih ugovora ili kroz posebne zakonske izuzetke.
„To znači da se projekti biraju bez jasnih kriterijuma, dok se u njihovoj realizaciji zaobilaze ključne odredbe zakona u oblastima javnih nabavki, eksproprijacije, planiranja i izgradnje i drugo. Ovakva praksa nosi rizike da troškovi projekata prerastu opravdane okvire, da struktura kapitalnih izdataka ne odgovara u potpunosti prioritetima razvoja i potrebama građana, a svakako se moraju
postaviti i pitanja kvaliteta i bezbednosti tako izvedenih radova“, upozorio je Fiskalni savet.
Sve i ako se do kraja 2027. uvede jedinstveni sistem za upravljanje javnim investicijama, što je, kako podsećaju, Fiskalni savet i ranije predlagao, skreću pažnju i na to da je za vraćanje na standardne procedure u upravljanju javnim investicijama presudno da se unapredi kvalitet državne administracije koja će te procedure
sprovoditi.
„Usled loše prostorno-planske dokumentacije, sporih i problematičnih tenderskih procedura, dugotrajnih procesa rešavanja imovinsko-pravnih odnosa sve velike investicije koje se trenutno sprovode po redovnim procedurama karakteriše neefikasnost u izvršenju“, upozorio je Fiskalni savet.
KOLIKO SE TROŠI NA EXPO PROJEKTE?
Ukupna vrednost 56 kapitalnih projekata u koje država planira da investira novac je 2.468 milijardi dinara, što je oko 21 milijardu evra, pokazuju podaci objavljeni u Nacrtu Fiskalne strategije za 2026. sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu, objavio je portal N1.
Do sada je u njih uloženo 929,7 milijardi dinara, a u ovoj i naredne tri godine planirani trošak je još 920 milijardi dinara.
EXPO, procenjen na ukupno 139,6 milijardi dinara, nije najvredniji među njima, već je to projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada, procenjen na ukupno 367,9 milijardi dinara.
Sa druge strane, Nedeljnik je već pisao o tome da tokom prvog tromesečja ove godine praktično nije bilo potrošnje novca za neke od najvećih projekata koje sprovodi država, kao što su izgradnja Nacionalnog stadiona, objekata u okviru EXPO 2027, tunela koji gradonačelnik Beograda naziva „mali metro“ ili akvarijuma na beogradskom Ušću.
Primera radi, kada je reč o izgradnji Nacionalnog stadiona, u budžetu Ministarstva finansija za ovaj projekat za tekuću godinu planirano je ukupno 18,6 milijardi dinara (blizu 159 miliona evra).
Do kraja marta iskorišćeno je samo 12,7 miliona dinara ili 0,07 odsto izdvojene sume, i to za „zgrade i građevinske objekte“.
dva hronična problema srpske ekonomije
Fiskalni savet je u obimnoj analizi nacrta Fiskalne strategije za sledeću godinu izdvojio i dvе ključne reforme za domaću ekonomiju, koje zapravo ukazuju na dugogodišnje nerešene probleme.
Jedna je reforma sistema plata u javnom sektoru, a Savet ocenjuje da je taj sistem i dalje haotičan, sa premalom razlikom između najniže i najviše plate, što destimuliše stručnjake.
Reformski napori se, kako upozoravaju, svode samo na tehničko unapređenje informacionog sistema Iskra, dok suštinske promene izostaju. To, prema Savetu, signalizira da još uvek ne postoji čvrsta politička volja za rešavanje problema koji je najavljen kao prioritet još 2014. godine.
Druga ključna reforma je ona koja se odnosi na poslovanje javnih preduzeća.
Podsećajući na kolaps proizvodnje u EPS-u krajem 2021. i ogromne gubitke Srbijagasa, Savet upozorava da su koreni tih problema u „lošim domaćim politikama“ i „katastrofalnom upravljanju“.
„Strategija ispravno prepoznaje da je restrukturiranje energetskih preduzeća jedna od ključnih strukturnih reformi za Srbiju“, zaključio je Fiskalni savet ali i ukazao da, pored obećanja da će se ubrzati
restrukturiranje EPS-a (bez preciziranja šta to ubrzanje podrazumeva), u njoj ima malo konkretnih ciljeva i rokova.
Post Views: 57
