Vlada Hrvatske poslala je danas (utorak) u Sabor predlog zakona o razvoju nuklearne energije u civilne svrhe, koji, između ostalog, otvara prostor za moguću gradnju nuklearne elektrane u Hrvatskoj.
Ministar privrede Hrvatske Ante Šušnjar kazao je da se ovim predlogom zakona po prvi put na sistemski način uređuje pravni okvir razvoja nuklearne energije u civilne svrhe, javlja HRT.
Cilj Hrvatske do 2040. godine: Nuklearna energija da čini 30 odsto energetskog miksa
Šušnjar je naglasio da se o nuklearnoj energiji raspravlja u trenutku dok potrošnja električne energije raste, a klimatski ciljevi postaju sve zahtevniji, dodavši da nuklearna energija postaje stabilan i dugoročno isplativ izvor energije koji bi smanjio emisiju štetnih gasova.
Govoreći o tome zašto je zakon potreban, hrvatski ministar privrede istakao je da se Hrvatska nalazi pred trostrukim izazovom budući da mora da osigura konkurentnost privrede, energetsku sigurnost i postigne klimatsku neutralnost.
„Cilj je da do 2040. godine nuklearna energija učestvuje sa najmanje 30 odsto u ukupnom energetskom miksu“, rekao je Šušnjar, dodavši da zakon predstavlja korake za odgovorno planiranje i stvaranje naučne, regulatorne i tehničke osnove za donošenje budućih odluka.
Zakonom se, pored ostalog, utvrđuje da će ministar nadležan za energetiku doneti program aktivnosti za izradu plana za razvoj nuklearne energije u civilne svrhe u roku od šest meseci od donošenja zakona.
Vlada Hrvatske će doneti plan za razvoj nuklearne energije u civilne svrhe u roku od 12 meseci od dana donošenja programa.
Šušnjar je kazao i da će lokacije za nuklearne elektrane biti određene drugim zakonom.
„Hrvatska ovim zakonom ne bira samo novi izvor energije, već donosi stratešku odluku kojom potvrđuje opredeljenost za energetsku sigurnost, klimatsku odgovornost i tehnološki napredak“, zaključio je Šušnjar.
Nuklearne elektrane nove generacije
Šušnjar je takođe naveo da se radi o pokretanju aktivnosti koje uključuju izradu potrebnih studija, analiza i strategija, kao i optimalan način realizacije projekta buduće nuklearne elektrane na teritoriji Hrvatske.
Nuklearne elektrane nove generacije, stoji u dokumentu Vlade, imaju povećanu pogonsku fleksibilnost sa stanovišta proizvodnje električne energije i u stanju su da koegzistiraju sa proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora.
Mogu da proizvode procesnu toplotu i toplotu za grejanje, pa su time u stanju da podrže sprovođenje dekarbonizacije u industriji i daljinskom grejanju.
Kao vrsta dodatne pogonske fleksibilnosti, nuklearke su u stanju da proizvode vodonik u većim količinama, na ekonomičan i efikasan način, kažu u Vladi.
