Izložba o srpskim srednjovekovnim spomenicima u opasnosti, Dečanima, Gračanici, Pećkoj Patrijaršiji i Bogorodici Ljeviškoj, postavka o lepoti i značaju pirotskih ćilima, predstavljanje sportsko-umetničkog identiteta srpskog naroda za vreme Olimpijskih igara ili omaž slavnom reditelju Aleksandru Saši Petroviću – samo je deo bogatih aktivnosti koje su tokom protekle godine organizovane u Kulturnom centru Srbije u Parizu.
Foto: Goran Čvorović
– Imali smo dvadeset i pet programa iz različitih oblasti koje uključuju izložbe, performanse, muzičke događaje, filmsku umetnost i književne večeri – ističe za „Novosti“ direktorka Kulturnog centra Natali Beljanski Popović.
Deo ovog programa održan je i u okviru godinu dana proslave pola veka postojanja Centra, od 26. maja 2023, do istog datuma prošle godine.
– Imajući u vidu da je za nama olimpijska godina, izdvojila bih čitav deo aktivnosti u saradnji s Olimpijskim komitetom Srbije. Celo leto smo imali postavke vezane za OI i Paraolimpijske igre – podseća naša sagovornica.
Tokom najvećeg planetarnog sportskog događaja organizovane su izložba „Sport u umetnosti. Umetnost sporta“ s delima i predmetima koji predstavljaju sport i sportske aktivnosti u kolekcijama srpskih muzeja, postavka „Od Antverpena i Seula sa srpskim olimpijcima na letnjim OI“, izložba „Put pravih vrednosti“ koja je imala za cilj da upozna javnost sa istorijatom i kontinuitetom olimpijskog pokreta od Kraljevine Srbije do danas, kao i multimedijalna postavka „Sport i umetnost“ povodom POI uz predstavljanje kreativnog potencijala osoba sa invaliditetom. Organizovana je i promocija stripa o Džesiju Ovensu Gradimira Smuđe.
Od velikih projekata, Beljanski je izdvojila i manifestaciju „Bela noć“ koju je organizovao grad Pariz, s otvorenim vratima kulturnih institucija iz oblasti savremene umetnosti, tokom kog su se na performansu „Snaga gravitacije“ predstavile Sanja Latinović, Sonja Radaković i Julija Kasteluči.
– Takođe veliki projekat bio je i „Performisimo“ koji je organizovao Valonski kulturni centar, od podneva do ponoći u oba kulturna centra, s pedesetak i nešto učesnika, od čega je bilo troje umetnika iz Srbije, Anastasija Pavić, Sonja Radaković i Miloš Janjić – naglašava Natali Beljanski.
Kao posebno značajnu postavku, direktorka Kulturnog centra izdvaja izložbu o ugroženoj srpskoj i svetskoj baštini na KiM, a koja je prethodno bila postavljena u Unesku.
– Bio nam je i Želimir Žilnik u saradnji s francuskim festivalom dokuentarnog filma. Izdvojila bih i veliku izložbu umetničkih objekata Eme Bregović – kaže direktorka Centra.
Spisak ovogodišnjih događaja u našoj „kulturnoj ambasadi“ prekoputa čuvenog Bobura zaista je impresivan. Publika je tako mogla da pogleda izložbu „Jedan glas“ s radovima 14 umetnika koji žive i stvaraju u Srbiji ili na relaciji Srbija – Francuska, među kojima su Andrea Dramićanin, Irena Kovač, Jelena Jelača, Lola Petrović, Maja Rakočević Cvijanov, Milorad Mića Stajčić, Nikola Dimitrović, Nikola Marković, Sonja Gajić, Zdravko Joksimović, Edita Kadirić, Jovana Ilić, Marina Marković i Mihael Milunović.
GODINA POČINjE „TEROM“
U Kulturnom centru Srbije u Parizu najavljuju puno novih događaja i za ovu godinu, a na koje se zainteresovani stvaraoci prijavljuju preko konkursa u Ministarstvu kulture. U Centru trenutno traje izložba o ugruženim srpskoj baštini. Sredinom januara, otvara se izložba francuske i srpske skulpture iz kolekcije „Tera“ na kojoj će biti predstavljeni radovi u terakoti nastali u toku četiri decenije postojanja Internacionalnog simpozijuma u Kikindi.
U okviru postavke, predstaviće se petnestoro autora: An Rošet, Mrđan Bajić, Žozet Barbije, Alen le Burgok, Čedomir Vasić, Igor Antić, Olga Jančić, Florens Tor, Bernhard Ridiger, Tanja Ostojić, An Mercedes, Zlatko Glamočak, Tatjana Stolpović, Mirjana Blagojev i Slobodan Bijeljac.
Bili su organizovani i premijerno veče srpsko-francuskog kratkometražnog filma „Crveno-plavo-beli talas, izložba radova s pogledom na ulogu satire i metafore u stvaralaštvu Joškina Šiljana i Aleksandra Stanojevića Kempe, postavka „Zovite me nežnost“ Miljana Stevanovića i Radeta Mutapovića iz galerije savremene umetnosti „Štab“ iz Beograda i književno veče i koncert “Novi glasovi” kojim je obeležen Svetski dan poezije.
Pariska publika mogla je da vidi i izložbu „Dva lica“ Milice Živadinović inspirisanu pirotskim ćilimima, kao i kolekciju ovih ćilima iz Etnografskog muzeja u Beogradu. Organizovani su i promocija romana „Euripidova smrt“ Aleksandra Gatalice, izložba fotografija Milovana Ćirovskog, kao i promocija knjige Dragana Teodorovića Zeka, zvaničnog fotografa Kusturičinog „No smoking orkestra“.
Priređenena je i izložba „Snaga je trajnost jakih osećanja“ u zajedničkoj organizaciji sa galerijom „BelArt“ iz Novog Sada s umetnicama Anom Vrtačnik, Bosiljkom Zirojević Lečić, Andreom Ivanović Jakšić, Emilijom Radojčić i Brankicom Žilović koje u građenju slike koriste neslikarske materijale.
Takođe, predstavljene su i knjige „Ako nisam dobra šta ćemo onda“ Ive Brdar i „Spajajući Istok i Zapad“, zbornik najreprezentativnijih radova nekadašnjeg profesora Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i ambasadora Srbije i Crne Gore u Francuskoj Predraga Simića. Beljanski posebno izdvaja saradnju, preko konkursa sa Ministarstvom kulture Srbije, sa tri galerije koje predstavljaju savremenu umetničku scenu, „Iks vitamin“, „Štab“ i „BelArt“.
Na sva ova događanja dolazilo je puno naše, ali i francuske publike. Primarna aktivnost Centra je, osim toga što našim ljudima omogućuje da budu u kontaktu sa umetnošću i kulturom iz Srbije, da i domaću francusku publiku upozna s onim što se radi u našoj zemlji.
– Bilo je projekata s pretežno francuskom publikom, kao što je tradicionalno učešće na međunarodnom džez-festivalu „Džezikolors“, na kome smo svake godine prisutni. To je takođe veoma važna manifestacija koja se održava kod nas. Ove godine predstavljao nas je kvintet Jelene Jovović – ističe direktorka centra.
Dijaspora, takođe, ima otvorena vrata. Svoje programe tradicionalno organizuju ponedeljkom.
– Važno je da naši ljudi koji ovde žive osećaju Kulturni centar kao svoju kuću – zaključuje Natali Beljanski.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
