Više antisemitizma u Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj 1Foto: Pixabay/Ri_Ya

Od početka rata u Gazi povećao se antisemitizam. U Francuskoj se govori o „eksploziji“ antijevrejskih incidenata. Belgija takođe beleži snažan porast broja takvih slučajeva, kao i Nemačka.

U Belgiji i Francuskoj se broj antisemitskih incidenata dramatično povećao nakon početka rata u Gazi. U Francuskoj su Ministarstvo unutrašnjih poslova i Služba za zaštitu jevrejske zajednice (SPCJ) prošle godine registrovali 1.676 antisemitskih incidenata. U 2022. bilo ih je 436.

Savet jevrejskih institucija u Francuskoj (Crif), glavna jevrejska interesna grupa u toj zemlji, saopštilo je da je za tri meseca od početka sukoba 7. oktobra 2023. zabeleženo isto toliko antisemitskih incidenata, kao u prethodne tri godine ukupno. Prošle godine je skoro 58 odsto incidenata bilo usmereno protiv pojedinaca. To je uključivalo fizičko nasilje, pretnje i gestove.

„Počinioci su sve mlađi i mlađi“

Broj antisemitskih nedela u školama je eksplodirao. „Počinioci antisemitskih napada su sve mlađi i mlađi“, saopštio je Savet. „Škola više nije utočište.“

Sedmi oktobar je „bio katalizator mržnje koji je aktivirao latentni antisemitizam“, rekao je predsednik Crif Jonatan Arfi.

Poruke mržnje i poricanja Holokausta

U Belgiji je nezavisna agencija za borbu protiv diskriminacije Unia saopštila da je primila 91 prijavu za antisemitizam u dva meseca i nakon početka rata u Gazi – u poređenju s 57 u celoj 2022. U većini slučajeva to su bile poruke mržnje, uglavnom na internetu, ali i u javnom prostoru.

Broj takođe uključuje poricanja Holokausta, premlaćivanja, grafite i skrnavljenje desetina spomenika na groblju pored grada Šarlroa. U istom periodu, Unia je registrovala osam slučajeva diskriminacije ili govora mržnje protiv ljudi palestinskog ili arapskog porekla ili protiv islama.

„Jevrejski život postao je manje vidljiv“ u Nemačkoj

Od 7. oktobra je nemačka Savezna kancelarija kriminalističke policije (BKA) zabeležila 2.249 antisemitskih zločina, rekao je poverenik za antisemitizam nemačke vlade Feliks Klajn na konferenciji za novinare u Berlinu. „Značajan deo“ nije počinjen odmah posle 7. oktobra, „već nedeljama i mesecima kasnije“.

Klajn se osvrnuo na efekte antisemitizma na Jevreje koji žive u Nemačkoj: ljudi izbegavaju da govore hebrejski u javnosti, menjaju imena koja zvuče jevrejski kada naručuju onlajn i dvaput razmisle da li da idu u sinagogu.

I predsednik Centralnog saveta Jevreja Nemačke Jozef Šuster je na konferenciji za novinare naglasio da su brojke BKA „veliko mentalno opterećenje“ za Jevreje, te da je „jevrejski život postao manje vidljiv“.

Od početka rata u Gazi, u brojnim zemljama zabeležen je porast antisemitskih dela. Istovremeno, došlo je i do porasta islamofobičnih akata.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Originalni tekst